1. KLASIČNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Jedan od deset osnovnih principa ekonomike – Ten principles of Economics (Mankiw, 1997) da trgovina može biti
korisna za sve one koji u njoj učestvuju.
Razlozi zbog kojih države učestvuju u meunarodnoj trgovini: prvo, države se međusobno razlikuju po mnogim
obeležjima i mogu te razlike iskorstiti za specijalizaciju u onim aktivnostima koje relativno najuspešnije
obavljaju.Ključni faktor koji na početku XXI veka ima uticaj je tehnologija. Drugo, države trguju radi postizanja
efekta ekonomije obima u proizvodnji. Ako neka država proizvodi samo određen broj proizvoda ona ih može
proizvoditi u većem obimu nego ako pokušava da proizvede sve ono što je potrebno njenim stanovnicima.
Ukoliko država ima zatvorenu privredu, tj. nema trgovinesa ostalim delom sveeta, output je jednak dohotku. Sav
nacionalni dohodak se raspoređuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.Jedna imovina (aktiva) koja
postoji u bilansu stanja su zalihe (stok) proizvodnih inputa. Način merenja outputa je na nivou države utvrđen
Sistemom nacionalnih računa
Ujedinjenih nacija (UN SNA) koji predstavlja konzistentan, koherentan i integrisan
skup makroekonomskih računa i tabela zasnovan na usaglašenim konceptima, definicijama, konvencijama,
klasifikacijama i procedurama. Veliki nedostatak sistema društvenog računovodstva koji proističe iz SNA je da nije
uspeo da na odgovarajući način računovodstveno i bilansno odraziti značaj koji znanje i nevidljiva imovina imaju u
savremenoj privrednoj aktivnosti.
Output na nivou države se iskazuje putem dva agregata: Bruto domaći proizvod i Bruto nacionalni dohodak.
Bruto domaći proizvod (Gross Domestic Product – GDP)je finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne
države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.Može
se dobiti ne nekoliko načina:
a) sabiranjem bruto dodatne vrednosti svih privrednih jedinica rezidenata
b) zbrajanjem svih dohodaka u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih
sredstava) i posrednih poreza umanjenih za subvencije
c) sabiranjem vrednosti finalnih potrošnih dobara i usluga obraačunatih po nabavnim cnama i umanjenih za
vrednost uvoza dobara i usluga
GDPpredstavlja output koji je proizveden unutar granica date države u određenom vremenskom periodu i u
zatvorenoj privredi jednak je GNP.
Bruto nacionalni dohodak (Gross National Product – GNP) je jednak zbiru GDP i netodohotka koji je ostvaren iz
ostalog dela sveta.
Izvoz je prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi, a uvoz prodaja na teritoriji domaće
države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.
U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna izvora dobara i usluga: lokalna proizvodnja i uvoz, a četiri
potencijalne upotrebe proizvoda i usluga: privatna potrošnja, javna potrošnja, investicije i izvoz.
Razvo teorije međunarodne trgovine
Apsolutne prednosti (Adam Smith
– "Bogatstvo naroda") - Država treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz
proizvoda kod kojih ima najniže troškove radne snage. Apsolutne prednosti služe za upoređenje pojedinaca, firmi i
država koji učestvuju u proizvodnji određenog proizvoda. Proizvođač koji troši manje inputa, tj. ima niže troškove
za proizvodnju nekog proizvoda, ima apsolutne prednosti u proizvodnji tog proizvoda.
Komparativne prednosti (David Ricardo
– Principles of Political Economy and Taxation 1817.
)
- Država treba da
se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najniže relativne troškove, odnosno kod kojih ima
komparativne prednosti u odnosu na ostale učesnike u međunarodnoj razmeni. Izbor da se proizvodi određeni
proizvod znači smanjenje raspoloživih resursa za proizvodnju drugih proizvoda.
Oportunitetni trošak
jednog
proizvoda je, dakle, količina proizvodnje nekog proizvoda od čije je proizvodnje potrebno odustati da bi se
oslobodili resursi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice nekog drugog proizvoda.
Država ima komparativne
prednosti u proizvodnji određenog proizvoda ako je oportunitetni trošak tog proizvoda u odnosu na ostale
proizvode niži u toj nego u ostalim državama. Kriva proizvodnih mogućnosti
ilustruje različite kombinacije
proizvoda koje data privreda može proizvoditi.
Granica proizvodnih mogućnosti
pokazuje maksimalnu količinu
jednog proizvoda koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini drugog proizvoda.
Marginalna stopa
transformacije
predstavlja količinu proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog
proizvoda povećala za jedinicu.
Test na poređenju produktivnosti i trgovine SAD i Velike Britanije. SAD su imale veću produktivnost (apsolutne
prednosti) a VB komparativne prednosti (veći izvoz u mnogim delatnostima).
Značaj: a) razlike u produktivnosti imaju značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini i b) komparativne a ne apsolutne
prednosti su osnova međunarodne trgovine.
1
Faktorska proporcionalnost (E.F. Heckscher, B. Ohlin)
- Država će izvoziti proizvod u kome se intenzivno
koristi faktor proizvodnje koji je relativno obilan i jeftin.
Sličnost tražnje (S. B. Linder)
– Kompleksnost i diverzifikacija tražnje za proizvodima raste sa rastom nivoa
dohotka i utiče na strukturu međunarodne trgovine. Najintenzivnije međusobno trguju države sa sličnim nivoom
razvijenosti i približnim nivoom dohotka per capita usled sličnosti tražnje.
Ciklus proizvoda (R. Veron)
– Zastarevanje tehnologije koja se koristi u proizvodnji određenog proizvoda utiče na
promenu države koja ima komparativne prednosti u proizvodnji datog proizvoda.
Imperfektnost tržišta i ekonomije obima ( P. R. Krugman)
- Imperfektnost tržišta faktora proizvodnje i samih
proizvoda ima odlučujući uticaj na promene u strukturi proizvodnje i međunarodne trgovine, uključujući i
intraindustrijsku razmenu.
Konkurentna prednost država (M. E. Porter)
– Kompleksno shvaćena inovaciona aktivnost i tehnologija
determinišu konkurentsku prednost država.
2
Empirijske verifikacije Heckscher-Ohlinovog modela su trebale pokazati da pojedine države izvoze proizvode u
čijoj se proizvodnji intenzivno koriste faktori kojima ta država obiluje, a uvoze one proizvode za čiju proizvodnju se
intenzivno koriste relativno oskudni faktori te države.
Američka privreda je na vrhu razvijenih država prema količniku kapitala i rada u proizvodnji.Analiza stvarnih
podataka nije dala rezultate u skladu sa teorijskim očekivanjima. Izvoz SAD je bio manje kapitalno intenzivan od
uvoza. Taj rezultat je poznat kao paradoks Leontiefa i najznačajniji je empirijski dokaz protiv teorije faktorske
proporcionalnosti.Ti pokazatelji ukazuju na SAD kao privredu sa radnom snagom visoke stručne kvalifikacije i
komparativnim prednostima u sofisticiranim proizvodima.
Globalna privreda (Bowen, Leamer i Sveikauskas) - Ako je teorija faktorske proporcionalnosti tačna država bi
izvozila one faktore proizvodnje kod kojih je faktorsko učešće veće od učešća u dohotku, a uvozila faktore kod
kojih je niže. Za dve trećine faktora proizvodnje trgovina se, pema dobijenim rezultatima, odvija u predvidivom
pravcu za udeo manji od 70%. To je potvrda Leontief paradoksa na višem nivou. Trgovina se često ne odvija u
pravcu koji Heckscher-Ohlino model pretpostavlja.
Trgovina Sever-Jug Pokazatelji koji se odnose na trgovinu između Severa i Juga su bliži pretpostavkama
Heckscher-Ohlinovog modela, nego podaci za svet u celini. To potvrđuju podaci o trgovini između SAD i J.
Koreje.Heckscher-ohlinov model je bolje prilagođen trgovini između razvijenih i država u razvoju. Trgovina na
rlaciji Sever-jug obuhvata tek oko 10% ukupne svetske trgovine.
Izgubljena trgovina – Trefler je u svom radu pošao od prevazilaženja nedostataka koje je uočio kod prethodnih
testova. Kada se govori o trgovini proizvodima kao indirektnom načinu trgovine faktorima proizvodnje u vidu se
ima pravac i smer a ne samo obim te trgovine. Trgovina faktorima proizvodnje je po pravilu manja nego što to
Heckscher-Ohlinov model predviđa. Disparitet se javlja zbog netačne pretpostavke o velikomobimu trgovine radom
između bogatih i siromašnih zeemalja.Mnogi savremeni ekonomisti smatraju da se ovaj problem može rešiti samo
napuštanjem pretpostavke modela o istovetnim tehnologijama. Računajući relativnu efikasnost proizvodnje u
različitim državama Trefler je utvrdio da su tehnološke razlike u stvarnosti veoma velike.Tehnološke razlike su
između zemalja često značajnije od same obilnosti ili oskudnosti određenog faktora.
4
3. STANDARDNI MODEL TRGOVINE
Standardni model trgovine
je oopšti model međunarodne trgovine u kome su ostali modeli specijalni slučajevi.
Standardni model međunarodne trgovine treba da posluži kao osnova za analizuuticaja promene ključnih
parametarana svetsku trgovinu i privredu.
Standardni model trgovine razvijen je polazeći od četiri osnovna odnosa:
Odnos između granice proizvodnih mogućnosti i relativne krive ponude
Odnos između relativnih cena i relativne ponude
Svetska ravnoteža je determinisana svetskom relativnom ponudom i svetskom relativnom tražnjom
Efekat odnosa razmene (terms of trade) – cena izvoza države podeljena sa cenom njenog uvoza –na
blagostanje države
Proizvodne mogućnosti i relativna ponuda
Tržišna privreda, u kojoj ne postoje monopoli i ostale tržišne imperfektnosti, ima efikasnu proizvodnju ako
maksimizira vrednost outputa pri datim tržišnim cenama. Vrednost outputa se može indicirati putem niza
izovrednosnih linija
, tj. linija duž kojih je vrednost outputa konstantna. Izovrednosna linija koja je udaljenija od
koordinatnog početka odgovara većoj vrednosti outputa. Nagib izovvrednosne linije je određen negativnom
relativnom cenom platna. Privreda će proizvoditi najvišu moguću vrednost outputa u tačci u kojoj je izovrednosna
linija tangenta na granicu proizvodnih mogućnosti. Relativna ponuda platna raste sa rastomrelativne cene platna.
Relativne cene i tražnja
Vrednost proizvodnje i potrošnje na nivou privrede je jednaka. Proizvodnja i potrošnja se moraju nalaziti na istoj
izovrednosnoj liniji. Tačka izbora, ravnoteže na nivou privrede zavisi od preferencija potrošača koje se grafički
mogu prikazati putem niza krivih indiferencije.
Kriva indiferencije
predstavlja skup kombinacija potrošnje platna i
hrane koje na isti način zadovoljavaju preferencije individualnog potrošača. Potrošnja na nivou date privrede će biti
u tački u kojoj izovrednosna linija ima maksimalnu vrednost, a to je tačka u kojoj je izovrednosna linija tangenta na
najvišu dostupnu krivu indiferencije. Kako ravnotežne tačke proizvodnje i potrošnje nisu iste, privreda će izvoziti
platno ( proizvodnja platna je viša od potrošnje) i uvoziti hranu ( proizvodnja hrane je manja od potrošnje). Efekti
rasta relativne cene platna – prv, kriva indiferencije date privrede će se pomerii naviše. Privreda može dapoveća
potrošnju oba proizvoda iako je smanjila proizvodnju jednog od njih. To utiče na rast blagostanja u datoj privredi.
Ovaj efekat se naziva
dohodovni efekt
i on iskazuje težnju da se poveća potrošnja oba proizvoda. Drugo, promena
relativnih cena utiče na pomeranje duž krive indiferencije u korist hrane. Relativna tražnja za platnom bi se
smanjila. Ovaj efekat se naziva
supstitucioni efekat
(količnik relativne potrošnje platna u odnosu na hranu pada,
relativna tražnja platna se smanjuje) promena kombinacije potrošnje na krivoj indiferencije. Generalni zaključak je
da rast odnosa razmene (relativna cena platna Pc/Pf raste)povećava blagostanje države, a pad ga smanjuje.
Ekonomski rast i trgovina
Ekonomski rast znači pomeranje naviše granice proizvodnih mogućnosti zbog rasta raspooživih resursa u državi ili
efikasnijeg korišćenja postojećih resursa. Do
neravnomernosti rasta
dolazi kada tehnočoški progres u jednom
sektoru privrede povećava proizvodne mogućnosti za proizvodnju proizvoda tog sektoraviše nego kod proizvoda
drugog sektora ili kada dođe do povećanja ponude raspoloživih faktora na nivou države (povećanje zaliha usled
štednje i investisija). Rast disproporcionalno povećava proizvodne mogućnosti u korist proizvoda koji data država
izvozi ako je rast neravnomeran u korist izvoza, a u korist proizvoda koji data država uvozi ako je neravnomeran u
korist uvoza. Izvozno-orijentisan rast utiče na pogoršanje odnosa razmene države u korist ostalog dela sveta;
uvozno-orijentisan rast utiče na poboljšanje odnosa razmene države na račun ostalog dela sveta.
Osiromašujući
rast
je moguć samo uz zadovoljenje vrlo rigoroznih ekstremnih uslova (naglašeno izvozno-orijentisani rast mora
biti kombinovan sa veoma oštrim nagibom krivih relativne ponude i tražnje zbog čega pogoršanje odnosa razmene
premašujepozitivne efekte rasta proizvodnih kapaciteta države) i da je zbog toga njegov značaj više teorijski nego
praktični.
Međunarodni transfer dohotka
U međunarodnoj ekonomici je jedno od najvažnijih i kontroverznijih pitanja promena u relativnoj tražnji koja može
proisteći iz međunarodnog transfera dohotka. U prošlosti transfer dohotka između država često se dešavao kao
posledica ratova. Na važna pitanja uticaja međunarodnog transfera dohotka na odnose razmene država učesnica,
ukazala je diskusija Keynesa i Ohlina (1929) o efektima koje bi plaćanje reparacije od strane Nemačke nakon I
svetskog rata trebalo da ima na njenu privredu. Ako domaća država izvrši transfer dela svog dohotka stranoj državi
njen dohodak će se smanjiti i moraće da smanji svoje troškove. Strana država može da poveća svoje rashode. Ta
promena u troškovima je posledica pomeranja svetske relativne tražnje i efekta tog pomeranja na odnose razmene.
Generalni zaključak je da transfer dohotka pogoršava odnose razmene države davaoca ako ona ima višu marginalnu
sklonost potrošnji svog izvoznog proizvoda od države koja je primalac transfera.
5
4. EKONOMIJE OBIMA I IMPERFEKTNA KONKURENCIJA
Na prefektno konkurentnom tržištu ima mnogo prodavaca i kupaca od kojihniijedan ne reprezentuje veliki deo
tržišta. Firme prodavci dobara i usluga smatraju da moraju prodavati svoje proizvode po tekućim cenama na koje
nemaju uticaja (firme su
price takers
). Kada nekoliko firmi proizvodi određeni proizvod situacija je drukčija. Na
imperfektno konkurentnom tržištu firme su svesne da mogu direktno uticati na cene svojih proizvoda i da veću
količinu proizvoda mogu prodavati samo ako se smanje njihove cene (firme su
price setters
). Imperfektna
konkurencija je karakteristična za privvredne delatnosti u kojima ima samo nekoliko velikih proizvođača i privredne
delatnosti u kojima se svaki proizvođač od potrošača doživljava znatno drugačijim u odnosu na rivalske firme.
Monopol
Marginalni prihod je ekstra ili dodatni prihod koji firma ostvaruje prodajom dodatne jedinice proizvoda. Za
monopolističku firmu marginalni prihod je uvek manji od cene. Da bi se prodala dodatna jedinica proizvoda moraju
cene svih jedinica proizvoda biti niže (ne samo marginalne jedinice). Zbog toga se kriva marginalnog prihoda
monopoliste uvek nalazi niže od krive tražnje.
Odnos između marginalnog prihoda i cene zavisi od dve bitne stvari. Prvo, zavisi od toga koliko jedinica outputa
firma prodaje. Firma koja prodaje malu količinu proizvoda neće izgubiti mnogo zbog smanjenja cene tih proizvoda.
Drugo, zavisi od nagiba krive tražnje, koji nam pokazuje koliko monopolist mora smanjiti svoju cenu ukoliko želi
prodati dodatnu jedinicu proizvoda.
Prosečni troškovi proizvodnje
su ukupni troškovi podeljeni sa outputom. Opadajući nagib krive odražava
pretpostavku o postojanju ekonomije obima, tj. da što je viši output firme to su niži troškovi po jedinici proizvoda.
Prosečni trošak teži beskonačnosti za nultu vrednost outputa, a približava se marginalnom trošku za veoma veliki
output. Za razliku od uobičajene definicije profita kao viška prihoda nad rashodima, monopolističkim profitom se
smatraju samo oni prinosi koji se kreću iznad normalne stope prinosa, tj. ako su prinosina kapital firme viši od
prinosa koji bi taj kapital ostvario u drugim privrednim delatnostima.
Monopolistička konkurencija
Situacije čistog monopola u praksi su retke. Tržišna struktura, koju karakterišu interne ekonomije obima, obično je
oligopolska, nekoliko firmi koje su dovoljno velike da mogu uticati na cene, ali nijedna nema jasnu prednost u
odnosu na druge.
Monopolistička konkurencija
je specijalan slučaj oligopola koji je jednostavniji za analizu.
Model monopolističke konkurencije je prvi korak ka analizi uloge ekonomije obima u međunarodnoj trgovini. U
modelima monopolističke konkurencije dve ključne pretpostavke se odnose na model međuzavisnosti. Prvo,
pretpostavlja se da je svaka firma sposobna da proizvodi proizvode diferencirane u odnosu na svoje rivale.
Diferencijacija proizvoda
obezbeđuje da svaka firma ima monopol nad određenim proizvodom unutar privredne
delatnosti i na taj način se, u izvesnom smislu, izoluje od konkurencije. Diferencijacija proizvoda se može vršiti po
tri osnova: 1)
horizontalna diferencijacja
, kada svi proizvodi imaju slična ključna obeležja uz njihovu
kombinaciju u različitim proporcijama koja potrošačima omogućava različit stepen preferencije prema pojedinim
varijantama; 2)
vertikalna diferencijacija
, kada se proizvodi razlikuju na osnovu kvaliteta; 3)
tehnološka
diferencijacija
, kada je osnov razlikovnja tehnološki progres u različitim fazama inovacionog i proizvodnog lanca.
Drugo, svaka firma po pretpostavci polazi od cena svojih rivala kao datih, tj. zanemaruje uticaj vlastite cene na cene
ostalih firmi. Modeli monopolističke konkurencije polaze od toga da se svaka firma u suočavanju sa konkurencijom
i ponaša kao monopolista. Određivanje broja firmi i prosečne cene se, polazeći od Krugmana i Obstfeld, može
izvršiti u tri koraka: 1) Broj firmi i prosečni troškovi; 2) Broj firmi i cene; 3)Ravnoteža broja firmi.
Monopolistička konkurencija i trgovina
7
