Мегатренд Универзитет

                                       Факултет за менаџмент Зајечар

Семинарски рад из предмета

                                              Економика транзиције

                                                                    Тема рада:

                                         Процеси транзиције у Србији

Предметни наставник

Проф. др Крунислав Совтић 

                                                                Зајечар, 2019

2

Саджај

1. Увод..............................................................................................................................3

2. Циљ транзиције..........................................................................................................4

3. Процес транзиције.....................................................................................................6

4. Фазе процеса транзиције..........................................................................................8

5. Специфичности процеса транзиције у Србији...................................................10

6. Утицај Вашингтонског консензуса на процес транзиције .............................13

7. Кретање БДП-а у процесу транзиције економије Србије................................15

8. Закључак................................................................................................................... 19

9. Литература................................................................................................................ 20

background image

4

Циљ Транзиције

Транзиција, као појам или израз, данас је у масовној употреби у свету, с циљем да се тим  
појмом означи прелаз из једног друштва у неко друго, другачије друштво... После другог 
светског рата под транзицијом се обухватао период прелаза, односно прелазни период од 
капитализма ка социјализму. Сада се, међутим, појам транзиција користи да означи обрнути 
процес, тј. прелаз од „социјализма“ ка капитализму. 

Напуштајући социјалистичко уређење све земље Централне и Источне Европе кренуле су 
путем  изградње  тржишне  економије.  Након слома њихових  доскорашњих  економских, 
правних и политичких система, већина европских, тзв. реалсоцијалистичких земаља се 
нашла на тешком и неизвесном путу ка тржишној економији. Управо тај тежак и ризичан 
прелаз   из   једног  облика   економског   и   друштвеног   система   у   други,   сасвим   другачији 
систем, као и из једне развојне концепције у другу, нову концепцију, представља данас 
есенцијалну садржину појма транзиције. 

Кључне фазе процеса транзиције у скоро свим земљама Централне и Источне Европе, могу 
се свести на следеће: 

а)   Либерализација,   која   подразумева   процес   смањивања   трговинских   баријера   како   на 
интерном, тако и на екстерном нивоу, као и слободно формирање цена на тржишту (пре 
свега у зависности од односа понуде и тражње); 

б) Макроекономска стабилизација, која подразумева контролисану стопу инфлације (не 
већу од 10% на годишњем нивоу), као и прихватљиву стопу незапослености (не већу од 6% 
на годишњем нивоу); 

в)  Реструктурирање   и   приватизација,   који   подразумевају   реформисање   предузећа   за 
ефикаснију производњу кроз промену њиховог власништва и успостављања јасног титулара 
својине

г)   Промене   у   политичком   и   привредном   систему,   које   подразумевају   успостављање 
вишестраначке парламентарне демократије и дугорочних институционалних решења. 

Данас сасвим прецизно знамо да садржину појма транзиције чини пројекат преласка са 
нетржишног на тржишни привредни систем. Циљ пројекта је ефикасније привређивање и 
побољшање привредних перформанси. Транзиција ка тржишној привреди је свеобухватан 
процес јер он садржи као своје саставне делове власничку трансформацију, промену улоге 
државе, несметано деловање тржишта, постепену либерализацију економских односа са 
иностранством, преструктурирање предузећа, повећање друштвене стабилности и стварање 
повољних   услова   за   долазак   страног   капитала,   промене   у   инфраструктури   и   заштити 
животне средине, макроекономску стабилизацију као и низ других битних сегмената. 

5

Транзиција   социјалистичких   у   земље   отвореног   тржишта,   представља   дубоке   и 
револуционарне   друштвено-економске   промене   које   изискују   напуштање   централно-
планског дириговања економијом у власништву државе и увођење тржишне економије 
засноване на капитал-односу. Полазећи од претпоставке да транзиција има за циљ стварање 
ефикаснијег система привређивања него што је био социјалистички, а ради достизања 
квалитета   живота   развијених   економија,   процес   превођења   на   тржишни   начин 
привређивања треба да обезбеди стабилнији привредни развој, виши ниво запослености и 
већу стабилност цена у односу на ниво који је био могућ да транзиција није започета. У 
економском погледу најважнија разлика између транзиције и свих досадашњих реформи 
које су предузимане са циљем повећања ефикасности привређивања је у опредељењу да се 
ефикаснији   систем   привређивања   остварује   преко   социјалне   трансформације   и   развоја 
тржишних институција. 

Циљ који би транзицијом требало постићи је јасан - то је тржишна економија ослоњена на 
приватну својину, владавину права и институционално стабилну и демократску државу. У 
том процесу, који је свакако „болан“, долази до гашења и нестајања једних идентитета, а до 
формирања нових, до успостављања нових институција на место превазиђених, до рушења 
старих структура и формирања нових, тржишту одговарајућих, до изградње нових правила 
понашања на тржишним основама и до институционалног и функционалног дизајнирања 
целокупног друштва. 

Успостављање отворене и тржишне привреде утемељене на титулару приватне својине, 
тржишту   роба,   капитала   и   радне   снаге,   на   корпоративном   облику   управљања,   на 
аутономности привредних субјеката, на дерегулацији која јасно одређују садржину и оквир 
овлашћења државе, претпоставља друштвени пројекат реформе с јасним циљевима и јасном 
стратегијом. 

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti