koji se kasnije u obliku mehaničke energije dalje iskorištava za proizvodnju električne energije.
Mehanička energija proizvedena je uz pomoć toplinskog stroja koji transformiše toplinsku
energiju. Imamo pretvaranje hemijske energije u toplotnu koja se različitim procesima predaje
nekom radnom prenosniku.
Prema načinu dobijanja mehaničke energije koja pokreće generatore, termoelektrane se dele
na: parne, gasne i dizel termoelektrane. Najveću primenu u Srbiji imaju termoelektrane na
ugalj.
Termoelektrane se često grade kao termoelektrane-toplane (TE-TO), zbog boljeg iskorišćenja
energije. Paralelna proizvodnja električne i toplotne energije naziva sekogeneracija.
U Srbiji postoji 6 termoelektrana, raspoređenih u 25 blokova, ukupne instalacione snage 5.5528
MW, koje kao pogonsko gorivo koriste lignit. (tabela 1)

Tabela 1. Termoelektrane na lignit u Srbiji

Termoelektrane na lignit u Srbiji

ТЕ

U sastavu

Instalirana snaga (MW)

TE Nikola Tesla A

ТЕ Nikola Tesla

1.650

ТЕ Nikola Tesla B

ТЕ Nikola Tesla

1240

TE Kostolac A

TE Kostolac

697

ТЕ Kosovo А

ТЕ Kosovo

617

ТЕ Kosovo B

ТЕ Kosovo

618

TE Kostolac B

TE Kostolac

310

2. USLOVI RADA U TE-TO NOVI SAD

Opasnost deluju u kratkom vremenskom periodu (vrlo često u deliću sekunde) i

izazivaju povrede zaposlenog, uključujući i fatalne. Opasnost se nalaze svuda oko nas, ali
zaposleni nije uvek izložen njihovom uticaju. Situacija u kojoj se zaposleni nalazi u zoni
dejstva određene opasnost naziva se opasna pojava.

2.1. MEHANIČKE OPASNOSTI

Mehaničke opasnosti mogu nastati kod rotirajućih i pokretnih delova mašina i opreme,

prilikom slobodnog kretanje delova materijala, kao i kod različith obradnih procesa, i kod
sredstva unutrašnjeg transporta.

U TE-TO Novi Sad glavne mehaničke opasnosti su prilikom rada na mašinama za obradu

metala. U te mašine spadaju :

strug

Bušilica

Brusilica

Slika 4. STRUG

Slika 5. Strug slika 6. Rotacioni strug

Slika 7. Stubišna bušilica Slika 8. Magnetna brusilica

slika 9. Rotaciona brusilica

Slika10. Napojne pumpe 1 I 2

ROTIRAJUĆE MAŠINE

takođe proizvode buku, ukoliko se obrađuje neki metal koji je

veoma čvrst, pa se tada moraju nositi zaštitne slušalice.

2.2.2. VIBRACIJE

Vibracije čovekovog tela nastaju kada stoji,leži ili sedi na nekoj vibrirajućoj površini.

Vibracija deluje preko celog tela i lokalno preko ruku.

Glavni i jedini izvori vibracija u ovom postrojenju jesi NAPOJNE PUMPE. One proizvode velike
vibracije zato što imaju 3000 u minuti.

2.3. HEMIJSKE ŠTETNOSTI

Opasne hemijske materije mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, životnu sredinu ili da

izazovu  materijalnu  štetu,  ako  imaju  bar  jedno  od  svojstava  koje  ih  čine  opasnim,  a  to su:
eksplozivnost,  zapaljivost,  sklonost  ka  oksidaciji,  sklonost  ka  koroziji,  otrovnost,  infektivnost,
radioaktivnost, kancerogenost i dr.
Najrasprostranjenije  opasne  materije    su:    rastvarači,  sredstva   za    čišćenje,  boje    i  lakovi,
deterdžent i dr.

Prilikom proizvodnje električne i toplotne energije u ovom postrojenju,dolazi do sa

gorevanja

mazuta.

Kao rezultat tog sagorevanja u vazduh se putem dimnjaka

emituje sumpor i drugi

štetni gasovi

. Postoji jedan dimnjak koji u sebi sadrži filtere za prečišćavanje (slika 9). Odmah

pored dimnjaka nalazi se labaratorija, u kojoj se ispituju svi gasovi koji se ispuštaju u vazduh.

Ovo postrojenje takođe ispušta otpadne vode.

Izvori otpadnih voda su

1. Postrojenje za hemijsko prečišćavanje vode
2. Glavni pogonski objekat
3. Mazutno postrojenje
4. Uljna stanica
5. Garaža

Slika 11. Dimnjak

2.4. BIOLOŠKE ŠTETNOSTI

U biološke štetnosti spadaju bakterije, virusi, gljive, protozoa… TE-TO Novi Sad pri svom radu
ne stvara ove štetnosti.

N.N.

04.06.2014

Sreda

Oko 13h

metalostrugar

teška

Trunje

(nečistoće)

N.N.

30.06.2014

Ponedeljak

Oko

12:15h

Pomoćni radnik

teška

Betonska

staza

137

Tabela 2.

Povrede na radu prema mestu nastanka

Period

analize

Mesto nastanka povrede

Na radnom

mestu

Dolazak i

odlazak sa posla

ostalo

2014

Tabela 3.

Povrede na radu po starosti povređenih radnika

Godine života

povređenih

radnika

Period analize

2014

36-40

46-50

51-55

SMRTNIH POVREDA I BOLESTI NA RADU, NIJE BILO U PROTEKLOJ GODINI.

4. EKONOMSKE POSLEDICE

4.1. GUBICI

Gubici

su posledica odsustvovanja sa posla povređenih i drugih radnika koji su morali da

prekinu rad zbog nastalih nezgoda na radu

4.1.1. Obračunski gubici

predstavljaju vrednost neostvarenog rada zbog izgubljenog

radnog vremena neposredno povređenih i obolelih radnika usled privremene ili trajne
sprečenosti za rad, kao posledica nezgoda na radu i profesionalnih bolesti.

Indeks težine povreda

Indeks težine povreda izražava društveno-ekonomske posledice povreda na radu i zavisi od
broja izgubljenih radnih dana i broja ostvarenih radnih časova.

IRD –

Broj izgubljenih radnih dana zbog povreda

100000 –

konstanta u odnosu na koju se izračunava prosečan broj izgubljenih radnih dana

S –

broj ostvarenih efektivnih časova rada svih radnika za posmatrani period

Obračun prosečno dnevno osvarenog ukupnog prihoda po jednom zaposlenom radniku vrši se
po sledećoj formuli:

UP-

Ukupan prihod ostvaren u jedinici vremena koja se posmatra

Z-

prosečan broj zaposlenih

Rd-

broj radnih dana ostvarenih u konkretnom preduzeću

4.1.2. Ostali gubici

Ostali gubici

predstavljaju vrednost neostvarenog rada zbog gubitka radnog vremena onih

radnika koji su prekinuli rad, zastoja sredstava za rad ili smanjenja proizvodnje usled opadanja
radnog morala, nastali dešavanjem nezgoda na radu.

Ostali gubici obuhvataju:

- gubitke u radnom vremenu koji su u vezi sa nastalim povredama na radu
- gubitke u radnom vremenu koji su u vezi sa nepovoljnim uslovima rada
- gubitke usled zastoja sredstava za rad i
- smanjenje proizvodnje usled opadanja radnog morala

Gubici u radnom vremenu koji su u vezi sa nastalim povredama na radu nastaju zbog:

- pružanja prve pomoći povređenim radnicima
- radoznalosti
- otklanjanja nastalih oštećenja
- komentarisanja u toku rada
- rasčišćavanja mesta nezgode
- poslova u vezi zamene povređenog radnika
- izbora, obuke i angažovanja novog radnika
- istraživanja uzroka nezgode
- sastavljanja izveštaja
- davanja izjava i drugih informacija

Gubici usled zastoja sredstava za rad prouzrokovanih nezgodama na radu

Usled nezgoda na radu javljaju se gubici i kod sredstava za rad u obliku izgubljenog proizvodnog
radnog vremena, zbog:

- odsutnosti sa posla povređenih radnika
- odsutnosti sa posla „nepovređenih“ radnika
- zamene povređenog drugim radnikom
- opravke oštećenih sredstava za rad

4.2. IZDACI

Izdatak

preduzeća je svaki novčani iznos koji preduzeće isplaćuje u vezi sa nastalim povredama i

oboljenjima.

Ovi izdaci javljaju se u obliku:

- naknada zarada
- naknada socijalnom osiguranju
- materijalne štete na sredstvima rada, građevinskim objektima i opremi
- materijalne štete na materijalu, poluproizvodima i gotovim proizvodima
- materijalne štete na sredstvima lične i kolektivne zaštite
- pomoći povređenim radnicima ili porodicama
- preuzetih obaveza povređenih radnika
- kazni i penala
- naknada štete povređenom radniku
- troškova rehabilitacije
- naknade troškova drugih lica
- troškova prve pomoći
- troškova kod sudskih postupaka
- naknada za rad u otežanim uslovima i
- ostalih izdataka

3. RADNO ODELO – LETNJE ILI ZIMSKO
4. ZAŠTITNE CIPELE
5. KOFIL MASKA/RESPIRATOR
6. UŠNI ŠTITNIK PROTIV BUKE
7. KOŽNE ZAŠTITNE RUKAVICE

Slika 1-

ŠLEM

Slika 2-

ZAŠTITNE NAOČARE

Slika 3-

zaštitna odela zimsko I letnje

Slika 4-

zaštitne cipele

Slika 5-

kofil maska

Slika 6-

čepići za uši I zaštitne slušalice

Slika 7-

zaštitne rukavice

U sledećoj tabeli prikazano je koju vrstu opreme koriste određena zaposlena lica u firmi koju
smo u ovom radu proučavali,kao i tačno vreme koliko se ta oprema može koristiti.

Rukovodilac održavanja
Rukovodilac službe mašinskog održavanja

Šlem za zaštitu u
industiji

Ušni štitnik protiv buke

Zaštitne naočare

Radno odelo - letnje

3 godine

Radni mantil

3 godine

Vetrovka

7 godina

Zaštitne cipele -plitke

1 godina