представља саставни део развоја производних снага и има снажно повратно дејство у
јединственом процесу кружног кретања капитала, јер ''кружни ток капитала извршава
се нормално само дотле док његове различите фазе прелазе једна у другу без застоја''.
У процесу репродукције постоји тесна веза између развоја транспорта као самосталне
области материјалне производње и производних снага друштва.

Транспортна услуга преставља производ рада транспортних предузећа.

Специфичност транспорта је у томе што она није материјани производ и што не може
егзистирати  одвојено  од  процеса  којима  се  она  производи.  Процес  производње
транспортне услуге је уствари промена места превожења и када се овај процес заврши,
тек  тада  настаје  услуга  као  производ  тог  рада.  Према  томе,  процес  производње  и
процес потрошње услуга  је временски

јединствен процес. Из тога произилази следећа

специфичност транспортне услуге, а то је да се оне не може складиштити и продавати
након њене производње. Тбог тога је планирање рада транспотног предузећа везана за
темељно  познавање  просторно  и  временски  формиране  тражње  за  транспортним
услугама.  Суштина  производње  транспортних  услуга  је  савлађивање  простора
кретањем  транспортних  средстава  у  којима  истовремено  путују  људи  као  корисници
услуга и њихова роба и радници који врше процес рада, на својим покретним радним
местима.  С  обзиром  на  то  да  се  у  нашој  теорији  и  пракси  употребљавају  са  истим
значењем  речи  саобраћај  и  транспорт,  а  суштински  немају  исто  значење,  потребно  је
дати одређена појмовна разрешења.

Под појмом транспорт подразумева се привредна

услужна делатносту оквиру

које  се  одговарајућом  транспортном  технологијом  преноси  роба,  путници,  вести  или
енергија  у  одређеном  временском  интервалу,  између  две  тачке  у  простору.  Као
значајан  чинилац  преноса  друштвене  репродукције,  као  општи  услови  производње,
саобраћај се третира као јавна служба која има задатак д задовољава потребе друштва
и  производа.  Производ  транспортне  делатности  је  услуга  која  има  своју  економску
вредност која се може реализовати на тржишту.

Саобраћај представља организовано кретање транспортних јединица на

заједничкој мрежи у она је последица примене технологије и потребе за превозом
(транспотом). Саобраћај није привредна делатност и не доноси економску корист, већ
изазива штету кроз уторашак енергије за кретање и крпз друге негативне ефекте
(загађивање околине, саобраћајне незгоде, саобраћајна гужва итд.).

Транспортовање људи и роба може се по свом економском карактеру бити

двојако. Оно се може вршити, прво, у оквиру процес производње појединих
материјалних добара, и друго, у оквиру прометног процеса. Транспорт који се врши у
оквиру предузећа, без обзира на којој се удаљености налазе поједни погони један од
другог, назива се интерним (унутрашњим) транспортом.

Унутрашњи транспорт се јавља као један од значајних фактора који доприносе

порасту  продуктивности  рада,  бољем  искоришћењу  производних  капацитета,
рационализацији  пословања  итд.  У  организацији  унутрашњег  транспортапоклања  се
већа пажња, па се ту налазе значајне резерве  које омогућавају  убрзање самог процеса
производње и снижење трошкова.

Саобраћај има за циљ да омогући реализацју друштвене употребне вредности

робе,  да  омогући  одвијање  процеса  друштвене  репродукције.  Значи,  ако  се
транспортовање обавља у сфери промета и с циљем омогућавања тог процеса, онда се
ради  о  саобраћају  као  самосталној  привредној  делатности.  Због  тога  се  транспорт
сматра продужетком процеса производње која се обавља у оквиру прометног процеса и
за прометни процес. Самосталност саобраћаја као привредне делатности огледа се, пре
свега,  у  томе  што  за  организацију  и  извршење  процеса  транспортовања  ангажује
потребна средства за производњу и радну снагу.

Дефиниција саобраћаја мора, дакле, да обухвати и техничке и економске

карактеристике саобраћаја  као привредне делатнсти. Из тога се може закључити да  је
саобраћај самостална привредна делатност која се бави преносом материјалних добара,
људи  и  вести  са  једног  места  на  друго,  а  са  циљем  омогућавања  промета  робе  и
задовољења  друштвених  потреба  у  превозу  као  и  међусобне  размене  мисли,  људи.
Основни  елемет  сваког  процеса  производње  су:  свсисходна  делатност  тј.  сам  рад,
предмет  рада  и  оруђа  за  рад.  Сврсисходна  делатност  у  саобраћају  је  превоз  робе  и
путника  на  одређено  растојање.  Користан  учинак  саобраћајне  делатности  која  се
назива превозном или транспортном услугом, не постоји као нека ствар за употребу, не
може  се  издвојити  из  самог  процеса  транспорта.  Производна  услуга  као  корисни
учинак  делатности  има  своју  употребну  вредност  као  и  сваки  други  производ  у  било
којој  области  материјалне  производње.  Његова  употребна  вредност

огледа се у

омогућавању обављања процеса произвоње, односно задовољења потреба људи. То
значи да се употребна вредност производне услуге састоји у самом чињењу

обављању

процеса производње.

Под предметом рада уопште подразумевају се материјална добра на које човек

делује у процесу рада са циљем да се изврше материјалне промене. Предмет рада у
саобраћају су објекти превожења, роба и људи. Промене се врше само у просторној
промени и постоје извесне специфичности предмета рада у саобраћају, а то су:

предмет рада у саобраћају се не троши

предмета рада у процесу транспортовања није власништво саобраћајног

предузећа

поред основног процеса транспорта постоје и извесни помоћни и споредни

процеси производње у којима као предмет служе разни помоћни материјали

3.Подела саобраћаја

Подела саобраћаја може се вршити на разне начине. Као критеријуми за

поделу могу нам служити извесне техничке карактеристике, затим начин организације
превоза, ако и извесне економске функције појединих саобраћајних делатности.
Транспортни систем састоји се од видова саобраћаја.

Према начину превоза и

превозних средстава саобраћајним путевима, могуће је разликовати

(слика1.Подела

саобраћаја)

Копнени саобраћај, који се дели на друмски, железнички, цевоводни са
преносивим тракама

Водени саобраћај, који делимо на поморски, речни, језерски и каналски

Ваздушни саобраћај

Поштански саобраћај

Телекомуникацијски саобраћај

Према начину повезивања врста саобраћаја, разликујемо једноредне и

вишеструке (комбиноване) превозе, који могу бити прекинути или непрекинути. Према
подручју на коме се врши саобраћај разликујемо домаћи, међународни саобраћај
између држава и континената, транзитни и погранични саобраћај. Домаћи саобраћај
може бити градски, приградски, регионални и међуградски.

У зависности од услова у којима се одвија транспортни процес, карактеристике

саобраћајних путева, врсте саобраћајних средстава, организације и економског аспекта
деловања,  свака  саобраћајна  грана  има  своје  карактеристике,  што  се  одражава  на
њихово  пословање  и  дефинисање  и  утврђивање  вредности  производње.  Стога  треба
имати у виду да свака саобраћајна грана у односу на друге саобраћајне гране показује
одређене предности, што се може утврдити на бази релевантних критеријума, као што
су:  економичност  превоза,  превозна  способност,  брзина,  тачност,  редовност,  квалитет
превоза, сигурност, заштита околине, примена нових технологија и др. На крају може
се рећи да свака саобраћајна грана има своје специфичности и техничко

технолошке и

економске  карактеристике  које  зависе  од  природних  услова  у  којима  се  саобраћај
врши, затим од саобраћајног пута, врсти и квалитета превозног средства, транспортног
процеса и унутрашње организације сваке поједине саобраћајне гране. Када се говори о
повезаности  саобраћајног  система,  мисли  се  на  усклађеност  саобраћаног  система  са
становишта  техничких,  технолошких,  организационих,  економских  и  правних
елемената.

Слика1. Врсте транспота