СЕМИНАРСКИ РАД
[Type text]
Page 1
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА КОРУПЦИЈЕ
ПРЕДМЕТ
ЕКОНОМИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРА
Професор:
Студент:
Јелена Арсић 44263, Александра Гасић 44097, Тијана Лукић 43924
Новембар,2016.година
4
2.
ДЕФИНИЦИЈА КОРУПЦИЈЕ
Корупција спада у појмове којима је тешко у потпуности одредити садржај будући
да се њено значење мења у различитом временском, друштвеном и политичком контексту.
Уопштено, под корупцијом се подразумеева злоупотреба јавне службе ради личне
користи.
Постоје међутим одређене разлике у одређењу које наглашавају сложеност феномена
корупције. Класично схватање корупције у политичком смислу полази од идеје да је
корупција израз кварења моралних вредности друштва ( Аристотел, Макјавели ).
Корупција је патолошка појава у којој владајућа политичка класа лични интерес ставља
изнад интереса политичке заједнице. У таквом приступу корупција се осуђује као
неморална и штетна по политичку конституцију друштва. Политичка легитимизација
темељи се на чињеници да носиоци политичких функција заступају интересе целине
политичке заједнице, да не преферирају лични или групни интерес.
Појавом модерног и демократског друштва све се више истиче системска
дисфункционалност корупције.Она се не сматра више само морално штетном већ једним
од узрока дисфункционалности државе. Корупција је , дакле, понашање које је девијација
од нормалног обављања јавне дужности ради личне користи , она је кршење норми ради
остварења личног интереса. Такво понашање укључује делатности као што су:
подмићивање, непотизам, и злоупотреба положаја за личну корист. Корупција се такође
посматрати као посебна ситуација размене у којој јавни службеник сматра свој положај
извором прихода.
У правном смислу корупција се дефинише на различите начине. Стандардно
одређење је одредба према којој је корупција акт или пропуст у обављању својих
дужности од стране јавног дужносника или особе која врши јавну функцију у сврху
добијања незаконите погодности за њега или трећу страну.
У новије време посебно је наглашена економска анализа како феномена тако и
последица корупције. У том смислу корупцијом са сматра настојање да се ради личне
користи максимизира приход од службе, што као директну последицу има поремећај у
условима тржишне утакмице и укупне рационалности економског понашања. Корупција је
СЕМИНАРСКИ РАД
додатни трансакциони трошак јер уноси неизбесност код избора алтернатива те зато
изазива неизмерне штете по ефикасност државе.
Најобухватнију дефиницију корупције понудио је Вито Танци. " Корупција постоји
уколико дође до намерног нарушавања принципа непристраности при доношењу одлука у
циљу присвајања неке погодности". Принцип непристрасности захтева да , при доношењу
одлука, лични или било који други односи између учесника у размени немају никакав
утицај. Овај принцип је део функционисања савршеног тржишта ,које је, према самој
дефиницији, деперсонализовано.
Поред Танцијеве дефиниције, у последње вријеме се веома често употребљава
оперативна дефиниција Светске банке, да корупција представља злоупотребу јавних
овлашћења ради стицања приватне користи.
Иако је Танцијева дефиниција свеобухватнија дефиниција Светске банке омогућава
усресређивање на корупцију унутар јавног сектора. Из саме дефиниције, може се
закључити да корупцију чине три елемента:
1. Злоупотреба ( деловање ) - активна, када јавни службеник чини нешто што није
у интересу службе; - пасивна, када јавни службеник не чини оно што би требао да чини.
2. Јавно овалашћење ( предмет давања ); јавно овалшћење кроз статус јавног
службеника грађанину даје моћдржавне власти.
3. Приватна корист ( циљ деловања ) - не мора бити лична већсе може остваривати
и за друга лица
3.
ВРСТЕ КОРУПЦИЈЕ
Према механизму деловања корупције односно њеним економским последицама
разликују се три врсте корупције:
1. Ситна корупција, која омогућава примену закона, - ситна корупција без крађе.
2. Ситна корупција којом се крше закони - ситна корупција са крађом.
