-Ekonomsko politička geografija Evrope

1. Ekonomska geografija

Prva geografska saznanja posedovao je još pračovek – crteži po pećinama, primitivne karte okoline i
ostalo što je bilo neophodno za vođenje privrede.

-Do velikih promena došlo je u 15. veku pojavom „Zlatne groznice“; a potom u 16. veku

sa velikim

geografskim otkrićima.

Kristofer Kolumbo

– osvajač Novog sveta iz Đenove; najznačajniji njegov boravak u Portugaliji za vreme

kojeg je plovio po Atlantiku.

Vasko da Gama

– portugalski istraživač i moreplovac koji je stigao iz Evrope u Indiju, dokazavši da se

Afrika može oploviti. Podstakao trgovinu Evrope i Indije.

Fernando Magelan

– portugalski istraživač..plovio do Azije krenuvši na zapad.

Džon Kabot

– mletački moreplovac; smatra se jednim od prvih ljudi koji su došli na tlo Severne Amerike

Marko Polo

– venecijanski istraživač i trgovac koji je „Putem svile“ došao do Kine.

Bartolomeo Dijas

– portugalski istraživač i prvi Evropljanin koji je oplovio Rt dobre nade.

Pedro Alvares Kabral

– portugalski moreplovac koji je otkrio Brazil.

Značajna promena u geografiji desila se u 18. veku, kada je došlo do razdvajanja fizičke i društvene
geografije.
Veliki doprinos razvoju geografije dali su sledeći naučnici: Kant, Humbolt, Riter, Rasel, Hetner...
U savremenoj literaturi postoji veliki broj definicija ekonomske geografije. Najpre,

ekonomska geografija

je deo društvene geografije.

Društvena geografija je naučna disciplina koja proučava teritorijalni razmeštaj privrede, uzroke,
posledice i zakonitosti tog razmeštaja, kao i povratne veze prema društvenoj geografiji, fizičkoj geografiji
i drugim pojavama i procesima

Društvena geografija se deli na

Geografiju stanovništva
Geografiju naselja
Socijalnu geografiju
Ekonomsku geografiju
Političku geografiju
Turističku geografiju

Ekonomsko-politička geografija se razvila u okviru društvene geografije u vreme prelaska feudalizma u
kapitalizam, u periodu radikalnih promena, kada se pojavila potreba za naukom, koja će te nove procese
i promene opisati. Ona ima naučnu suštinu.

Ekonomska geografija

ispituje razmeštaj proizvodnje, potrošnje i saobraćaja, odnosno celokupnog

ekonomskog života u pojedinim zemljama i oblastima.

Predmet ekonomske geografije

je proučavanje

oblika proizvodnje i lokalizacija potrošnje različitih proizvoda u svetu.
Ekonomska geografija se deli na:

Agrarnu
Industrijsku
Turističku
Geografiju trgovine
Geografiju naselja
Medijsku geografiju
Geografiju sporta
Opštu ekonomsku geografiju

(bavi se opštim pitanjima teritorijalnosti privrede)

Regionalna ekonomska geografija

(proučava sličnosti i razlike između regiona)

Teorijska geografija

(bavi se metodološkim pitanjima, predmetom i zadacima geografije)

Primenjena geografija

( bliska je geoekonomiji)

Kartografija

-„Opis Holandije“,prvi rad u oblasti ekonomske geografije. Autor je italijanski naučnik Ludvig Vičardini,
1567.godine

-„Opšta geografija“ je knjiga Bernarda Varenijusa, objavljena 1667. godine, u kojoj se ova discplina i
definiše.

- Ekonomsku geografiju, kao termin, prvi put je definisao Lomonosov, i od tada se ona razvija različitim
tokovima.

- Osnivač naše naučne geografije je Jovan Cvijić, dok se osnivačem privredne geografije, za koju možemo
vezati ekonomsku geografiju, vezuje njegov učenik Borivoje Milojević.

Ekonomska geografije je povezana i sa drugim naukama i naučnim disciplinama, kao što su:

Fizička geografija

(zbog prirodnih resursa)

Klimatologija
Hidrologija
Geomorfologija
Kartografija
Ekonomija

(povezana preko agrarne geografije)

Industrijska i tehnološka ekonomija

-Razvoju ekonomske geografije doprinela je i pojava političke ekonomije, čiji su najistaknutiji
predstavnici bili Adam Smit i David Rikardo.

Percepcija političko-teritorijalnih odnosa i procesa

od strane vlasti i stanovništva, na osnovu uslova

teritorije
7.

Optimizacija prostorne strukture političko-teritorijalnog sistema

na bazi potreba i uslova sredine.

„Politička anatomija Irske“, delo Vilijama Petija, smatra se začetkom političke geografije

Međutim,

pravi „otac“ političke geografije je Fridrih Rasel i njegovo delo „Politička geografija

“. On ističe

da je država živi organizam vezan za tlo – država se rađa, razvija, zreli, stari, raspada i umire, dok se neke
države mogu opet roditi.

Razlike između političke geografije i geopolitike, ogledaju se u tome da je:
POLITIČKA GEOGRAFIJA: Predvodnica geopolitike
Preklapaju se učenja sa geopolitikom (stanovništvo, teritorija)
GEOPOLITIKA: Naučno predviđa, dinamična je, izučava prošlost i geografski je utemeljena; Termin
‘geopolitika’ je prvi put upotrebio Rudolf Kjelen. Ključno delo o geopolitici bilo je „Država kao oblik
života“. Začeci razvoja geopolitike vezuju se za Nemačku.

Razlike u metodama i funkcijama – politička geografija i geopolitika:
POLITIČKA GEOGRAFIJA: arhaična je, izučava šta se i gde događa, uzroke i posledice desavanja; to je
nauka 19. i 20. veka i razmatra državu sa aspekta politike; kao metod koristi analizu
GEOPOLITIKA: bavi se ciljevima i naučnim ostvarenjima tih ciljeva, primenjena nauka srodna
geoekonomiji i razmatra politiku sa aspekta države; metod je sinteza

*Geografsko-politički fenomen

predstavlja odnos prirodnih resursa sa jedne strane i društva (tj.

formiranja država kroz faze) sa druge.
Taj odnos čovek-priroda i delatnosti razmatraju dva pravca:
1.

Geografski determinizam

– što znači da je sve u društvu podređeno prirodi.

. Indeterminizam

– ovaj pravac poriče značaj prirode u društvu

Determinizam se naročito razvijao u 16. i 17. veku, dok je svoj najveći uticaj dostigao u 19. veku. Greška
ovog pravca je što govori da je priroda sve odredila bez ostatka. Politički determinizam šteti državi jer je
neispravan.

*Kategorije u političkoj geografiji –

2 tipa država

Talasokratija

– fenomen moći mora (Velika Britanija, Grčka, Indonezija)

Telerukratija

– fenomen moći kopna (Rusija, Srbija, Nemačka, Hrvatska)

Nemačka

je nastojala da bude jaka na moru i imala je orjentaciju koja se zove „ideja Hamburga“, ali ju je

VB sprečila u tome. Nemačka je, nakon toga, formulisala i novu „ideju Bagdad“, koja je značila
orjentaciju ka istoku i jugoistoku.

SAD

su do kraja 19. veka telerukratske, tj. bile su orjentisane na američki kontinent. Sada su, međutim,

orjentisane na okeane. SAD su morale to da urade, jer ukoliko bi i dalje bile usresređene samo na
kontinent, došlo bi do stagnacije.

Zapadna Evropa

je u početku bila orjentisana na Mediteran, dok je sada orjentisana na Atlantik.

*Postoje dva pristupa središtu svetske moći

a)HARTLEND - Godine 1904. Mekinder je na predavanju u Londonu govorio da je središte svetske moći u
srcu kopna – HARTLEND. Po njemu je središte svetske moći Rusija.
b)RIMLEND - Po Spajkmanovoj teoriji iz II svetskog rata, središte svetske moći je u priobalnom pojasu

Suštinski se ništa nije promenilo u teoriji, jer sukob hartlenda i rimlenda i dalje postoji, s tim da se
nekada proširi jedan, a nekada drugi pravac.

3. Evropa

Европа је

један од седам континената који је више културно и политички него географски издвојен

од Азије, што доводи до различитих погледа о границама Европе.

Физички и геолошки

, Европа је потконтинент или велико полуострво које чине западни део

Евроазије.

Границе Европе

одређују Атлантски океан на западу, Северни ледени океан на северу,

Средоземно море на југу и Кавказ, Кумо-маничка удолина и Црно море на југоистоку. Источне
границе Европе нису јасно одређене, али се традиционално врши подела дуж планине и реке
Урал и Каспијског језера.

Европа је на претпоследњем месту у погледу површине, заузимајући око 10.390.000 km² или 2%
површине Земље.

Што се тиче броја становника, она је на трећем месту (Азија и Африка су веће) са популацијом од
око 710.000.000 становника или око 11% светског становништва.

Површина

10.498.000 km²

Број становника

710.000.000

Број држава

50 + 6 делова држава (Списак независних држава и зависних територија Европе)

Региони

Западна, Средња, Источна, Северна, Јужна Европа

*Назив Европа -

Европа је

име жене у грчкој митологији коју је отео Зевс

. Ипак, мит не

објашњава зашто је континент назван по њој. У Грчкој се тај појам спомиње први пут у

6. веку

п.н.е

. Изгледа да се у почетку тако звао континентални део Грчке северно од Коринтског залива, а

затим и све земље северно од Средоземног мора.
Постоји и

друго објашњење

. Реч Европа

првобитно се односила на грчко копно

, тј. на Балканско

полуострво, да би се касније под њом подразумевало цело копно северно од Средоземног мора.
Раширено је мишљење да сама реч Европа потиче од семитске речи

ереб

која значи

залазак

сунца.

У складу с тим тумачењем древни народи су копно западно од Егејског мора називали

Европа (тамо где залази сунце).

Обале Европе дуге су 41.000 km. Са том дужином обале Европа је најразуђенији континент (на
1.000 km² површине Европе долази 4,1 km обале). Упореди ли се то са другим континентима тај
коефицијент је највећи (код Сев. Америке је 3,1 km, Јужне Америке 1,6 km, Азије 1,7 km и Африке
1,1 km обале на 1.000 km²).
Поједини делови обала Европе по разуђености су далеко већи: норвешка обала 20, далматинска
обала 10, грчка обала 6, шпанска обала 5.

*Лингвистичка мапа Европе

Већина европских језика има заједнички корен у индоевропској језичкој породици.

Језик који је

највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског царства, затим
језик католичке цркве, а потом и језик интелектуалаца, да би временом престао да буде живи
језик, али се његов утицај сачувао у корену хиљада речи у свим европским језицима.

Највећи огранци

индоевропске језичке породице у Европи су словенски, германски и романски

језици.

Мањи огранци

су келтски и балтички језици, као и грчки и албански језик.

Делом је заступљен и индо-ирански огранак индоевропске језичке породице (ромски, осетски
језик). Поред тога, у Европи је заступљена и уралска језичка породица, са својим угро-финским
огранком (мађарски, фински, естонски језик), а говори се и баскијски језик, који није сродан
другим језицима.

*Низије и планине

По вертикалној рашчлањености рељефа, Европа је доста низак континент.

Средња висина Европе

је истоветна са висином Аустралије око 300 m (средња висина Азије је близу 1.000 m).

Преко 4/5 Европе, налази се испод 500 m надморске висине, 3/5 су низије (висина испод 200 m
апсолутне висине).

Акумулативне равнице, уравњени делови и заравни

представљају 74% Европе.

Планински

предели

Европе заузимају око 16% простора.

Највиши врх континента је Елбрус 5.642 m (Кавказ), потом следе: Мон Блан 4.807 m (Алпи), Монте
Роза 4.634 m (Алпи), Матехорн 4.447 m (Алпи).

Чињеница је да је Европа више културни него географски појам. Строго географски гледано,
Европа и Азија чине један континент. Ипак, граница између њих се ставља услед великих
културних и историјских разлика.

*Географско-културна подела, Немачки предлог географско-културне поделе

Европа се традиционално дели на

пет

географско-културних подручја:

Јужна

Европа (обухвата земље Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва)

Источна

Европа (обухвата републике европског дела бившег Совјетског Савеза)

Северна

Европа (обухвата Данску, Скандинавију, Финску и Исланд)

Средња

Европа (обухвата подунавске и алпске земље и земље Немачко-пољске низије)