УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
ЛЕШАК
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
ТЕМА
ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ КУКУРУЗА
Садржај:
Увод................................................................................1
Порекло,значај и распрострањеност......................2
Економичност производње кукуруза.....................3
Закључак......................................................................4
Литература..................................................................5
2.Порекло,значај и распрострањеност
Кукуруз (лат. Зеа маyс) је велика једногодишња биљка пореклом из Средње
и Јужне Америке. Ову биљку су први доместиковали урођеници у јужном
Мексику] пре око 10.000 година. Лисната стабљика биљке производи засебан
полен и цвасти са семеним замецима или клас, из кога се развијају кукурузна
језгра или семе. Гаји се у умереним и топлим деловима света у великом
броју подврста, варијетета и сорти.Кукуруз је постао основна храна у
многим деловима света, са тоталном продукцијом која превазилази пшеницу
или пиринач. Међутим, сав кукуруз није намењен за директну људску
конзумацију. Део кукурузне продукције се користи као сточна храна, а део за
прераду у кукурузни етанол и друге кукурузне продукте, као што су
кукурузни скроб и кукурузни сируп. Шест главних типова кукуруза су
зубан
,
тврдунац, плевичар
,
кокичар
,
мекунац
и
шећерац
.
У
Европу
је донесен
1493
. а по неким изворима и
1535
. На
Балкан
је стигао
у
17. веку
.
Печина
Гуела Наквитц
у
Оаксаки
у
Мексику
је место
ране
доместикације
неколико усева, укључујући
теосинт
(претка кукуруза).
[3]
Култивација кукуруза у илустрацији из 16. века у
Флорентинском кодексу
Већина историчара сматра да је кукуруз био доместикован у
Теваканској
долини
у
Мексику
.
]
Недавна истраживања у раном 21. веку су донекле
модификовала то становиште; научници сада сматрају да је суседна долина
реке
Балсас
у јужном централном Мексику била центар доместикације.
Олмеци
и
Маје
су култивирали кукуруз у бројним варијететима широм
Мезоамерике
; они су гаа ковали, млели и обрађивали
путем
никстамализације
. Сматра се да се почетком раздобља око 2500 п. н. е,
усев проширио на највећи део
Америка
. Истраживања из 21. века
успоставила су још раније датуме. Регија је развила трговачку мрежу
засновану на вишку и варијететима кукурузних усева.
Употребљава се за исхрану људи и домаћих животиња и за индустријску
производњу.
Млевењем зрна кукуруза (слично као што се меље
пшеница
—
жито
) добија
се
брашно
(кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или мешањем са
пшеничним брашном се за људску исхрану
припрема:
хлеб
,
проја
,
качамак
,
колачи
и друго
пециво
.
Од кукуруза се добија
скроб
који се користи у разне сврхе. Производи се и
фармацеутски скроб (
Maydis amylum
) који има различиту примену
у
медицини
и
фармацији
.
Од клица извађених из зрелог кукуруза прави се врло хранљиво и лековито
уље (
Maydis oleum
) веома богато
глицеридима
незасићених масних киселина
(линолне, олеинске и сл.) и
фитостеролима
(ситостерол, стигмастерол);
садржи и липосолубилне
витамине
(посебно витамин А).
У кукурузним
клицама
има око 28% масног
уља
, 1% лецитина,
инозитофосфорне киселине,
беланчевина
, гванидина, глутамина,
шећера
и
