УВОД
Малина
је вишегодишња листопадна биљка, жбунастог или полужбунастог раста, са
вишегодишњим кореном и са једногодишњим и дугим двогодишњим изданцима која
припада фамилији
руже
(
Rosaceae
), роду
Рубус
и има више подрода.
Подрод
Идаеобатус
је распрострањен у целом свету и обухвата око 195 врста малине. У
овом највећем подроду најважније су:
Црвена малина (Rubus idaeus)
Црна америчка (купинолика) малина (Rubus occidentalis)
Пурпурна малина (Rubus neglectus)
Црвена малина обухвата две подврсте:
Европска црвена малина (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.)
Америчка црвена малина (Rubus idaeus subsp. strigosus Micx.)
1
Највише врста малине потичу из Азије а најмање из Европе. Европска црвена малина
(Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.) је жбун који расте у целој Европи и северозападном
делу Азије чији су изданци углавном трновити а на којима се налазе непарноперасти
листови са 3 или 5 лиски, јајастог облика. Цветови су двополни (хермафродитни) а тучкови
су виши од прашника или једнаки са њим. Плод је тамноцрвен издуженог или лоптастог
облика, који представља збир од 20 до 150 коштуница.
Малина је после јагоде најзначајнија воћна врста. Десертно је воће а плод се може
користити у свежем или смрзнутом стању, као и за различите облике прераде- сок, сируп,
вино, природни ликер, компот, слатко, џем, мармелада, кандирано воће, сладолед,
малина у праху и пулпи.
Малина има више предности у односу на друге воћке. Лако се размножава почиње да
рађа у првој или другој години после сађења а у трећој години достиже пун род. Плод
дозрева у јуну и јулу кад на тржишту нема довољно свежег воћа. Ризик у производњи
малине је мањи у односу на друге воћне кутуре јер јој град, мраз и ветар ређе
причињавају штете. У Србији се производи 40-60.000 т малине. У нашој земљи површине
под малином износе око 10.000 ха, с тим да је последњих неколико година регистровано
повећање.
Малина се углавном гаји на мањим сеоским поседима величине 10 до 30 ари у
брдскопланинским подручјима, где даје најбоље резултате. На тако уситњеним
парцелама производња се често одвија без икакве контроле, чиме се не обезбеђују ни
1
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Економска исплативост малине
4
изданака развијају се адвентивни коренови. Изданци који до средине вегетације не
избију на површину они угину.
2.3. Лист
Лист је поред корена и стабла основни вегетативни орган малине. У листу малине врши се
синтеза органске материје – фотосинтеза, разграђивање
органске материје – дисање и испаравање водене паре
транспирација. Листови постају од лисних зачетака, који
се диференцирају у лисну основу, лисну дршку и лиске. Лист
малине је сложен непарно пераст и састоји се од 3 или 5
јајастих лиски. Листови су на стаблу малине распоређени
спирално. Непарно пераста грађа листова и њихов спирални
распоред омогућавају малини да потпуно искористи
расположиве количине светлости за процес фотосинтезе.
2.4. Цвет
Образовање цветних пупољака малине почиње у септембру или октобру. Најпре
се образује терминални цвет у цвасти, његов развој је најбржи. Остали цветови формирају
се ка основи у виду неправилне спирале, а њихов развој је спорији. Цвет малине је
двополан хермафродитан.
Састоји се од чашице, крунице, прашника и тучкова. Чашица малине састоји се од пет
чашичних листића зелене боје , круница има пет круничних листића беле или
ружичасте боје. Прашника има много и они граде прстен око тучкова. У нашим
малинарским подручјима малина почиње да цвета у другој декади маја, а цветање траје
20-30 дана у зависности од сорте и метеоролошких прилика. Разлика у цветању између
раних и позних сорти износи 6-10 дана.
2.5.Плод
Збирни плод малине састоји се из великог броја
коштуница сакупљених око сасушене цветне ложе.
Плод малине изграђен је од 20-160 појединачних
коштуница. Свака коштуница настаје од по једног
оплодног листица- карпеле. Плод је обично црвене,
жуте или црне боје. Издуженог или лоптастог облика.
Ако је оплођење слабије неке се коштунице
не развијају, па плод може да буде неправилног
облика. Сорте чији се плодови осипају не требају се
гајити.Тежина плода племените малине износи 1,7- 8,4
г, а каткад и до 12 г. Малина је ентомофилна биљка, а
најважнији опрашивач инсект је медоносна пчела.
Већина сората малине има хермафродитан цвет, који
се састоји од чашице, крунице, прашника и тучкова. Успешно опрашивање је услов за
оплодење. Плод малине је збирна коштуница, изграђена од 20-160 појединачних
