Универзитет у Приштини
Економски факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Економија јавног сектора
Тема:
Кризна економска исходишта
Ментор: Студент:
Проф. др Слободан Брацановић
Ивковић Снежана 05/15
Косовска Митровица, 2018. године
,,
”
Кризна економска исходишта
2
САДРЖАЈ
1. Увод.............................................................................................................................................3
2. Теоријски део.............................................................................................................................4
2.1. Узроци економске кризе........................................……………………................…………4
2.2. Економска криза услед дејства закона акумулације и тенденцијског пада профитне
стопе................................................................................................................................................5
2.3. Дејство несразмерности у токовима репродукције (одељка 1 и 2) на економску
кризу……………………...........................................................………………….........................6
2.4.
Дејство недовољне потрошње радничке класе на економску кризу.……………...........6
2.5. Велика економска криза……………………………..….......................................................8
2.6. Економска криза у Србији………………...........................................................................12
2.7. Како изаћи из економске кризе у Србији?..………..................................……..................14
Закључак.......................................................................................................................................15
Литература...................................................................................................................................
16
,,
”
Кризна економска исходишта
4
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1.
Узроци економске кризе
Узроци економске кризе могу бити:
1
формални и
реални.
Формални разлози економске кризе су везани за постојање робне производње, у којој
долази до метаморфозе робе из Н-Р-П-Р
1
-Н
1
. При робној метаморфози новац као прометно
средство служи приликом куповине и приликом продаје робе. Пошто се време продаје и
време куповине робе не поклапа увек, могуће је да се новац изузме ван промета, што
уствари може да проузрокује застоје у снабдевању производње њеним факторима, због
чега производња, може да опада, и тако условљава кризу.
За други формални узрок економске кризе сматра се функција новца као платежног
средства. Пошто приликом продаје робе (Р-Н) често није неопходно да буде и новца,
пошто исплата може да се предвиди за касније, онда постоји могућност да та исплата не
буде извршена у року, већ се тај кредитни однос продужује, што такође може да буде
узрок појаве кризе.
2
И тезаурисање новца се сматра, такође, једним од нормалних узрока економске кризе.
Наиме, ако тезаурисање новца (повлачење новца из оптицаја), постане масовна појава,
онда може да се смањи количина новца у оптицају до те мере да ће се осећати несташица
новца, што ће онемогућити нормално одвијање робно – новчаних трансакција и изазвати
кризу.
Идентичан узрок формалног карактера је и новац као светски новац. Обављајући ту
функцију на светском тржишту, новчани токови нису увек временски усклађени приликом
1
М. Лабус.,
Основи економије,
Правни факултет, Београд, 2002. стр. 194
2
Милован Павловић,.
Основи економије“,
центар за издавачку делатност, Београд, 2005. стр. 74.
,,
”
Кризна економска исходишта
5
купопродаје робе и њене коначне исплате. Тај несклад може да ремети нормалан ток
репродукције и да коначно изазива економску кризу.
Реални узроци економске кризе обухватају један комплекс економских закона који
различито делују на економска кретања и економску кризу. Према Марксу, најважнији
стварни узроци економске кризе могу се сврстати у три групе: То су:
1. Дејство закона акумулације и тенденцијског пада профитне стопе на
економску кризу;
2. Дејство несразмерности у репродукционим токовима друштвеног капитала
на економску кризу;
3. Дејства недовољне потрошње на економску кризу.
2.2.
Економска криза услед дејства закона акумулације и
тенденцијског пада профитне стопе
Уплив акумулације на економску кризу има свој хронолошки ред, који иде одређеним
током. Процес акумулације омогућује најпре стварање додатног капитала (консантног и
варијабилног), који омогућује повећање вишка вредности и профита. Након више пута
обновљеног процеса ствара се максимални вишак вредности, максимални профит и
максимална акумулација. Та максимилизација профита и акумулације резултат је
повећаног органског састава капитала и већег учешћа акумулације вишку вредности.
Другим речима, акумулација се више усмерава у додатна улагања у одељку 1 тј. у
изградњи нових, технички савршених капацитета, а такође и у модернизацију постојећих.
Ти капацитети запошљавају мали број радника, што утиче на повећање броја
незапослених, а тиме и на опадање куповне моћи највећег дела становништва. Са
опадањем куповне моћи становништва, роба на тржишту не налази купца, већ долази до
њеног нагомилавања и стварања великих залиха.
