1
Садржај
Увод...........................................................................................................................2
1.Монетаризам..........................................................................................................3
1.1 Настанак и развој монетаризма.......................................................................3
1.2 Најважнији представници монетаристичке школе.........................................5
2.Начела Монетаризма............................................................................................6
3.Монетаристичка економска школа......................................................................7
3.1 Основни постулати.............................................................................................7
4.Понуда новца и оптимална количина новца.......................................................8
5.Монетаристичко објашњење настанка инфлације и начин њеног
елиминисања ..........................................................................................................10
Закључак..................................................................................................................12
Литература..............................................................................................................13
2
Увод
Макроекономска теорија представља логично повезани научни систем
о економским процесима, који, када се њима овлада, због променљивости,
динамике и криза, омогућава можда успешно управљање. Постојање извесних
криза у економској теорији, показује да се тај систем теоријских поставки,
смањује а не повећава. Према томе, свака концепција, свака теорема, свака
методологија постала је данас у економији предмет контраверзи.
Развој и еволуцију економске мисли обележиле су честе промене
доминантних идеја. Револуције и контрареволуције које карактеришу
макроекономску теорију, чинећи од ње диманичну економску дисциплину,
заправо крију контраверзе између две групе макроекономских школа,
односно две линије истраживања у макроекономији. Једна од тих линија
прати традицију класичне економије, од класичне и неокласичне економије
19. и са почетка 20.века преко Монетаризма, до Нове класичне
макроекономије. Друга линија отпочиње Кејнсовим револуционарним радом
30-их година 20.века, преко више кензијанских праваца, до данас актуелне
школе Нових кензијанаца. У основи неслагања међу двема кључним линијама
истраживања, налази се њихово одређење према питању функционисања и
саме природе економског система ( да ли постоји или не саморегулишућа
природа економског система).
Разматрање различитих идеја макроекономских школа је изузетно
комплексно, али у исто време представља велики изазов. Посебан акценат
треба ставити, на утицај економских услова одређеног периода на
формулисање макроекономских теорија, који се разматрају у контексту
њихове логичке конзистентности, компатибилности са реалним економским
кретањима и њиховим импликацијама на будући развој макроекономске
мисли.
4
Многи аутори сматрају монетаризам као контрареволуцију на до тада
владајући кензијанизам. Напад монетаризма на кензијанизам уследио је
почетком 50-их и и у изузетно кратком року, свега неких 20 година, постаје
доминантна школа у теоријском смислу и у економској политици.
Током 70-их година монетаризам доноси превагу у економској
политици Велике Британије, Немачке и САД. Такође, монетаризам доноси и
превагу у ФЕД-у
1
као и у међународним институцијама као што су:
Међународни Монетарни Фонд (ММФ) и Светска Банка. Јачању оваквих
политичких утицаја претходио је раст инфлације у западним земљама, рат у
Вијетнаму, девалвација фунте 1967.године, колапс Бретонвудског система
1973.године, први нафтни шок 1974.године и томе треба додати и неуспех
кензијанаца у борби против инфлације и стварање државе благостања.
Претпоставке за овако револуционаран успех монетаризма заснивају
се на:
1. друштвено-социјалним околностима у којима феномен
инфлације и стагфлације постаје доминантни проблем
тржишних привреда;
2. успеху економске политике коју су препоручивали монетаристи;
3. интелектуалној снази и логичној конзистентности саме теорије.
Како су приметили Тобин и Галбраит, монетаризам своју популарност
код креатора економске политике дугује једноставности својих рецепата;
кључни проблем привреде је инфлација, која може да се елиминише само
управљањем једног елемента, а то је понуда новца. Уместо управљања код
кензијанаца сложеном аграгатном тражњом, налази се једноставан рецепт
управљања понудом новца, што наилази и на одобравање политичара и
либералне јавности 70-их година.
1
ФЕД је скраћеница за Federal Reserve System и представља централну банку у САД. Систем постоји од1913.,
а сачињава га 13 највећих банака федералних резерви у великим градовима САД
