Pod ekonomskom politikom podrazumijevamo svjesne, namjerne promjene određenih
ekonomskih varijabli (instrumentalnih varijabli) koje ĉine subjekti ekonomske politike,
radi ostvarenja nekog unaprijed određenog cilja. Potreba za promjenama ekonomskih
varijabli nastaje kada spontani tijek ekonomskih događaja ne vodi ostvarenju željenog
cilja.

Pri ostvarivanju ciljeva, ekonomska politika se služi određenim sredstvima -

instrumentima. Instrument je, prema tome, sredstvo pomoću kojeg se određeni cilj
ostvaruje.

Slika 1. Stablo ekonomske politike

Izvor: http://www.definiraj.com/1026/ekonomska-politika/

Mankiw, N.Gregory,

Osnove ekonomije

: MATE Zagreb, 2006

Mankiw, N.Gregory,

Osnove ekonomije

: MATE Zagreb, 2006

Ekonomska politika se može ilustrirati stablom sa četiri grane koje predstavljaju vrste
ekonomske politike:



politika cijena i dohotka;



monetarna politika;



fiskalna politika i



politika ekonomskih odnosa s inozemstvom (vanjskotrgovinska politika).

Svaka grana tj. vrsta ekonomske politike ima ogranke, mjere, instrumente ekonomske
politike. To stablo raste na tlu koje se zove ekonomska analiza. Kao što i na slabom tlu
stablo teško raste, tako ni ekonomska politika ne može biti dobra ako ima slabu analitičku
podlogu.

Ciljevi ekonomske politike su brojni, ali kao osnovne moglo bi se izdvojiti:



ostvarivanje poželjne stope gospodarskog rasta uz održivi razvoj i konkurentnost,



smanjivanje stope nezaposlenosti (nova radna mjesta, težnja punoj zaposlenosti),



stabilnost cijena (suzbijanje inflacije),



uravnotežena platna bilanca (smanjivanje deficita izvozom, manjim uvozom),



smanjenje siromaštva i povećanje socijalne stabilnosti preraspodjelom dohodaka,
mjerama socijalne politike

Instrument je sredstvo kojim se ostvaruju ciljevi ekonomske politike, odnosno primjene u
instrumentima utiču na jedan ili više makroekonomskih ciljeva. Mogu biti određene
ekonomske veličine ili neka kategorija privrednog sistema, klasifikuju se prema
politikama u okviru ekonomske politike pa tako postoje:



Instrumenti fiskalne politike



Instrumenti monetarno-kreditne politike



Instrumenti politike cijena



Instrumenti politike dohodaka i



Instrumenti direktne kontrole.

1.1.

Nosioci, instrumenti i mjere ekonomske politike

Nosioci ekonomske politike su brojni i dijele se u dvije grupe:



Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora;



Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz
predstavničke organe, organe parlamenta vlasti i vladu jedne zemlje.

Instrumenti su sredstva pomoću kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene
ciljeve. Sve instrumente ekonomske politike je moguće razvrstati:



Instrumente javnih finansija;



Instrumente novca i kredita;



Instrumente deviznog kursa;

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomska_politika

1.2.1. Monetarna politika

Monetarna politika predstavlja onaj dio ekonomske politike koji država vodi preko svoje
centralne banke. Centralna banka zauzima najznačajnije mesto u nacionalnom
finansijskom sistemu i ona predstavlja takozvanu banku banaka. Najvažniji zadaci
centralne banke su:



emisije novca - centralna banka kontroliše i sprovodi štampanje novca koji
predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja; ona takođe davanjem kredita odnosno
kupovinom nedospelih potraživanja od banaka stvara primarni novac koji će
bankama poslužiti za odobravanje kredita;



sprovođenje monetarno-kreditne politike - preko eskontne politike, politike
operacija na otvorenom tržištu, politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita,
politike obavezne rezerve;



stvaranje   i   sprovođenje   spoljne   likvidnosti   -   podrazumeva   da   centralna   banka
neprekidno   prati   platni   bilans   i   putem   mera   devizne   politike   i   drugih   mjera
povećava   izvoz   tj.   usklađuje   uvoz   i   izvoz,   odnosno   usklađuje   priliv   i   odliv
kapitala;



obavljenje poslova za račun države - poslovi u vezi sa zaključivanjem i
servisiranjem državnih zajmova, naplate poreskih i drugih prihoda u korist države,
kreditiranje države za potrebe javne potrošnje.

Pored   ostalih   poslova   koje   obavlja   centralna   banka   predstavlja   i   nosioca   monetarne
politike kao dijela ekonomske politike zemlje. Iako ne može biti potpuno izolovana od
nosilaca   političke   vlasti,   neophodno   je   da   centralna   banka   u   što   većoj   mjeri   bude
nezavisna   u   donošenju   svojih   odluka   kako   bi   bila   usmerena   ka   postizanju   ciljeva
ekonomskog sistema, a ne političkih ciljeva.

Ciljevi centralne banke odnosno ciljevi monetarne politike su:



upravljanje ponudom novca,



upravljanje nivoom kamatnih stopa,



stabilnost cijena i očuvanje kupovne moći domaćeg novca,



obezbeđenje privrednog rasta,



održanje pune zaposlenosti,



očuvanje spoljnoekonomske ravnoteže i ravnoteže deviznog kursa.

Osnovni zadatak monetarne politike jeste obezbeđivanje optimalne količine novca u
opticaju tako da se privredni život neometano odvija, ali i da se istovremeno inflacija drži
na prihvatljivom nivou. Da bi se ovaj, ali i ostali zadaci i ciljevi monetarne politike
postigli centralna banka kao subjekt te politike koristi sledeće instrumente:



politika eskontne stope - njome se definiše osnova za kretanje kamatnih stopa na
kredite; eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj se eskontuju mjenice (eskont
mjenice predstavlja prodaju nedospjelog potraživanja uz odbitak kamate od dana
eskontovanja do dana dospjelosti potraživanja); pri opasnosti od inflacije

Samuelson P. A., NordhausW.,

Ekonomija:

MATE Zagreb, 1992.