UNIVERZITET DŽON NEZBIT BEOGRAD
Fakultet za pravo javnu upravu i bezbednost
Seminarski rad iz predmeta
EKONOMSKA POLITIKA
Profesor: Milan Milanović
Student:Stojadinović
Milena A3164/12
1. Ekonomska politika
Ekonomska politika je deo državne politike koja se bavi odnosom države i privrede.
Postoje četiri vrste ekonomske politike:
politika ciena i dohotka
monetarna politika
fiskalna politika
politika ekonomskih odnosa s inostranstvo (vanjskotrgovinska politika).
1
Pod ekonomskom politikom podrazumevamo svesne, namerne promene određenih
ekonomskih varijabli (instrumentalnih varijabli) koje ĉine subjekti ekonomske politike,
radi ostvarenja nekog unapried određenog cilja. Potreba za promenama ekonomskih
varijabli nastaje kada spontani tijek ekonomskih događaja ne vodi ostvarenju željenog
cilja.
2
Pri ostvarivanju ciljeva, ekonomska politika se služi određenim sredstvima -
instrumentima. Instrument je, prema tome, sredstvo pomoću kojeg se određeni cilj
ostvaruje.
Stablo ekonomske politike
Izvor: http://www.definiraj.com/1026/ekonomska-politika/
1
Mankiw, N.Gregory,
Osnove ekonomije
: MATE Zagreb, 2006
2
Mankiw, N.Gregory,
Osnove ekonomije
: MATE Zagreb, 2006
Ekonomska politika se može ilustrirati stablom sa četiri grane koje predstavljaju vrste
ekonomske politike:
politika cijena i dohotka;
monetarna politika;
fiskalna politika i
politika ekonomskih odnosa s inozemstvom (vanjskotrgovinska politika).
3
Svaka grana tj. vrsta ekonomske politike ima ogranke, mjere, instrumente ekonomske
politike. To stablo raste na tlu koje se zove ekonomska analiza. Kao što i na slabom tlu
stablo teško raste, tako ni ekonomska politika ne može biti dobra ako ima slabu analitičku
podlogu.
Ciljevi ekonomske politike su brojni, ali kao osnovne moglo bi se izdvojiti:
ostvarivanje poželjne stope gospodarskog rasta uz održivi razvoj i konkurentnost,
smanjivanje stope nezaposlenosti (nova radna mjesta, težnja punoj zaposlenosti),
stabilnost cijena (suzbijanje inflacije),
uravnotežena platna bilanca (smanjivanje deficita izvozom, manjim uvozom),
smanjenje siromaštva i povećanje socijalne stabilnosti preraspodjelom dohodaka,
merama socijalne politike
Instrument je sredstvo kojim se ostvaruju ciljevi ekonomske politike, odnosno promene u
instrumentima utiču na jedan ili više makroekonomskih ciljeva. Mogu biti određene
ekonomske veličine ili neka kategorija privrednog sistema, klasifikuju se prema
politikama u okviru ekonomske politike pa tako postoje:
Instrumenti fiskalne politike
Instrumenti monetarno-kreditne politike
Instrumenti politike cena
Instrumenti politike dohodaka i
Instrumenti direktne kontrole.
1.1.
Nosioci, instrumenti i mere ekonomske politike
Nosioci ekonomske politike su brojni i dijele se u dve grupe:
Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora;
Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz
predstavničke organe, organe parlamenta vlasti i vladu jedne zemlje.
Instrumenti su sredstva pomoću kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene
ciljeve. Sve instrumente ekonomske politike je moguće razvrstati:
Instrumente javnih finansija;
Instrumente novca i kredita;
Instrumente deviznog kursa;
3
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ekonomska_politika
1.2.1. Monetarna politika
Monetarna politika predstavlja onaj deo ekonomske politike koji država vodi preko svoje
centralne banke. Centralna banka zauzima najznačajnije mesto u nacionalnom
finansijskom sistemu i ona predstavlja takozvanu banku banaka. Najvažniji zadaci
centralne banke su:
emisije novca - centralna banka kontroliše i sprovodi štampanje novca koji
predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja; ona takođe davanjem kredita odnosno
kupovinom nedospelih potraživanja od banaka stvara primarni novac koji će
bankama poslužiti za odobravanje kredita;
sprovođenje monetarno-kreditne politike - preko eskontne politike, politike
operacija na otvorenom tržištu, politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita,
politike obavezne rezerve;
stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti - podrazumeva da centralna banka
neprekidno prati platni bilans i putem mera devizne politike i drugih mjera
povećava izvoz tj. usklađuje uvoz i izvoz, odnosno usklađuje priliv i odliv
kapitala;
obavljenje poslova za račun države - poslovi u vezi sa zaključivanjem i
servisiranjem državnih zajmova, naplate poreskih i drugih prihoda u korist države,
kreditiranje države za potrebe javne potrošnje.
Pored ostalih poslova koje obavlja centralna banka predstavlja i nosioca monetarne
politike kao dela ekonomske politike zemlje. Iako ne može biti potpuno izolovana od
nosilaca političke vlasti, neophodno je da centralna banka u što većoj mjeri bude
nezavisna u donošenju svojih odluka kako bi bila usmerena ka postizanju ciljeva
ekonomskog sistema, a ne političkih ciljeva.
6
Ciljevi centralne banke odnosno ciljevi monetarne politike su:
upravljanje ponudom novca,
upravljanje nivoom kamatnih stopa,
stabilnost cijena i očuvanje kupovne moći domaćeg novca,
obezbeđenje privrednog rasta,
održanje pune zaposlenosti,
očuvanje spoljnoekonomske ravnoteže i ravnoteže deviznog kursa.
Osnovni zadatak monetarne politike jeste obezbeđivanje optimalne količine novca u
opticaju tako da se privredni život neometano odvija, ali i da se istovremeno inflacija drži
na prihvatljivom nivou. Da bi se ovaj, ali i ostali zadaci i ciljevi monetarne politike
postigli centralna banka kao subjekt te politike koristi sledeće instrumente:
politika eskontne stope - njome se definiše osnova za kretanje kamatnih stopa na
kredite; eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj se eskontuju menice (eskont
mjenice predstavlja prodaju nedospjelog potraživanja uz odbitak kamate od dana
eskontovanja do dana dospjelosti potraživanja); pri opasnosti od inflacije
6
Samuelson P. A., NordhausW.,
Ekonomija:
MATE Zagreb, 1992.
