Висока економска школа

струковних студија Пећ у Лепосавићу

ЗАВРШНИ РАД

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ОТВОРЕНЕ ПРИВРЕДЕ

Ментор:

Студент:

Проф.др Слободан Јокић

Радиша Љујић

Бр. индекса 1005/12

Лепосавић, Септембар 2013.

Дипломски рад

Раде

Љујић

Економска политика отворене привреде

САДРЖАЈ

УВОД

1. Проблеми макроекономске теорије

1.1.

Макроекономски циљеви

1.2.

Стратегија монетарних циљева

2. ДОМЕНИ СТАБИЛИЗАЦИОНЕ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

2.1.

Конфликтност циљева монетарне и макроекономске политике

3. MANDEL – FLEMINGOV МОДЕЛ

4. МАКРОЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ОТВОРЕНЕ ПРИВРЕДЕ

4.1.

Разменљива и неразменљива добра

4.2.

IS – LM модел отворене привреде

4.2.1.

Агрегатна тражња отворене привреде

4.2.2.

IS-LM модел отворене привреде

4.2.3.

LM крива и мобилност капитала

4.2.4.

Равнотежа у IS – LM моделу

4.2.5.

Детерминанте дохотка и цена уз мобилност капитала

4.2.5.1.

Аутоматско прилагођавање

4.2.5.2.

Прилагођавање деловањем преко економских политика

4.2.6.

Детерминанте дохотка и цена уз контролу токова капитала

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

Дипломски рад

Раде

Љујић

Економска политика отворене привреде

Mundell-Flemingov модел је назван по R.Mundellu i J.M.FIemingu ,који су 60-тих

година анализирали главне промене у светској привреди. Током 50-тих година девизни
курсеви главних индустријских земаља били су фиксни на бази споразума из Bretton
Woodsa. Међународни трговински токови били су значајнији од токова капитала.
Међутим, како је време пролазило, технолошка побољшања у комуникацијама и
смањена контрола капитала, итензивирали сутокове капитала.

Mundell i Fleming су посебно истакли чињеницу по којој је брзина токова

капитала много већа од трговинских токова. Међународни инвеститори су повећавали
могућности за остваривање зараде афирмишући каматну арбитражу и користећи
нереализоване шансе за остваривање профита. Разлике у каматним стопама између
земаља генерисале су масовне токове капитала. Насупрот томедрговински токови су
реаговали много спорије на настале промене. У овом моделу каматна стопа на домаћем
тржишту једнака је каматној стопи на светском тржишту, изузев у случајевима где
постоји контрола токова капитала. Мада каматне стопе у реалности нису у целом свету
једнаке,ова предпоставка нам омогућава да испитамо ефекте различитих економских
политика.

Дипломски рад

Раде

Љујић

Економска политика отворене привреде

ПРОБЛЕМИ МАКРОЕКОНОМСКЕ ТЕОРИЈЕ

Макроекономска теорија представља логично повезан систем о економским

процесима који, када се њима овлада, али не за свагда због променљивости, динамике и
кризе, омогућава успесно управљање. Постојање извесних криза у економској теорији
указује да се тај систем неспорних теоријских поставки смањује a не повећава. Свака
концепција, теорема, методологија постала је данас у економији предмет контроверзи.

Већина озбиљнијих грешака настаје у макроекономској политици из пропуста да

се узму у обзир секундарни и резидуални ефекти макроекономске политике. Теоријска
основа налази се у истраживању међусобних односа субјеката на тржишту. Да бисмо
имали макроекономску теорију, односно економску политику, потребна је тржишна
економија.

Очигледни недостаци теоријске основе макроекономске политике се доминантно

испољавају у политичким акцијама заснованим на таквој теорији. Многи економисти
одбацују   конвеционалну   макроекономију   у   њеном   данашњем   облику   из   следећих
разлога: преовлађују економетријски модели економије-у целини или делимично – који
научно   поједностављују   економску   стварност   и   који   више   замагљују   него   што
појашњавају ствари. Ти „статички" модели су непотпуни уз ригорозне претпоставке
које   се   никада   не   могу   применити   на   свет   акције   привредних   субјеката   –   људску
инветивност,   предузимљивост,   самовољу   –   што   све   више   да   поремети   предходно
дефинисане   односе   и   корелацију   које   економски   теоретичари   сматрају   коначно
утврђеним чињеницама. Према томеди миодели ни приближно нису научни,већ облик
математичког   подржавања   природних   и   техничких   наука,   неадекватан   за   схватање
људске активности.

Економија се бави „отвореним системом", стохастичким, где нема стварних

константи, нема једном за свагда утврђених односа, пошто на један нејасан одређен
начин   све   утиче   на   све.   Како   у   економици   нема   детерминисаних   система   дачна
предвиђања будућих економских стања су немогућа. Економске анализе допуштају да
предвидимо опште последице текућих економских процеса и мера економске политике,
али   без   тачног   временског   коефицијента   и/или   прецизне   процене   прогнозираних
последица. Можемо закључити да доминантни модели показују тежњу да се све више
удаље   од   економске   стварности,   услед   чега   економска   политика   постаје   све
двосмисленија и загонетнија.

Процес доношења одлука и остваривање економске политике веома сложен и у

неким аспектима недовољно познат, а све услед погрешних података до којих се долази

„

Монетарна економија", Др Небојша Савић, Београд 2001. Макроекономска политика је вештина да

најмања грешка постигне највише могуће, са лимитираним и недовољниим теоријским поставкама.

Дипломски рад

Раде

Љујић

Економска политика отворене привреде

1.1. Макроекономски циљеви

Макроекономски циљ представља одређену вредност која се жели постићи. Они

садрже важне податке о аспирацијама и опортунитетним трошковима који се желе
платити. Носиоци макроекономске политике морају да знају више од уобичајених
опортунитетних трошкова који се морају платити када се бирају појединачни циљеви,
према томе, они морају да буду способни да користе знање које одређује предности и
недостатке различитих комбинација циљева

.Економски циљеви су специфичне зависне

варијабле које се траже да би повећале перфонамсе изабраних појединачних
економских политика. Основу сваке листе привредних циљева и намера чине .

1. Ефикасност,

2. Привредна слобода,

3. Правичност,

4. Заштита окружења,

5. Привредни раст,

6. Пуна запосленост,

7. Стабилност цена,

8. Биланс плаћања.

1) Ефикасност представља максимизирање производа сваког ресурса. Она постоји

онда када се сваки ресурс користи на најпродуктивнији начин у производњи
робе и услуга,а све по жељи потрошача. Ефикасност се типично остварује
специјализацијом и разменом. Извесни ресурси су више делотворни у постизању
посебних перфоманси него други. Разменом једног типа ресурса за други може
се организовати производња са повећаним производом док се трошкови
смањују.

2) Привредна слобода представља право привредног субјекта да партиципира у

привреди са минималним ограничењима од стране јавних или приватних извора.
Може се рећи да се привредна слобода односи на могућност остварења
привредних циљева који су изабрани од стране преивредних субјеката. Ови
циљеви рефлектују жеље за самоконтролом и веровање да изражавају потребе на
најбољи начин.

3) Праведност се може дефинисати као легитимна расподела дохотка и

богатства,при чему она није једном заувек утврђена, а има и важан удео у
детерминисању политичке снаге у друштву.

4) Заштита окружења конзистентан је са контролалла текућег коришћења ресурса,

јер се њихова корисност за будуће генерације не може игнорисати.