Назив факултета
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
ЕКОНОМСКА ШПИЈУНАЖА И ПОКУШАЈ
ЗАШТИТЕ ПАТЕНАТА
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
БЕОГРАД, ФЕБРУАР 2013.
Економска шпијунажа и покушај заштите патената
2. ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА И ШПИЈУНАЖА
2.1.
,
Појам значај и облици заштите интелектуалне својине
Интелектуална својина је општи, правно-технички појам за одређене креације
људског ума и комерцијалне симболе који представљају бестелесна добра. Ова
нематеријална добра могу да уживају заштиту на основу различитих нивоа
искључивих права која су слична својинским, што омогућује комерцијализацију и
експлоатацију тих добара на тржишту.
1
Сам термин интелектуалне својине , односно кованица "интеллецтуал пропертy"
први пут се спомиње у пресуди окружног суда државе Масачусетс из 1845. Године.
Данас, правни системи широм света полагано усвајају јединствене стандарде садржаја
и примјене интелектуалне својине. Права интелектуалне својине су као и било која
друга власничка права она допуштају ствараоцу, или власнику патента, жига или
ауторског права да има користи од свог рада или инвестиције. Ова права су изложена у
члану 27. Универзалне декларације о људским правима, која истиче право на корист од
заштите моралних и материјалних интереса који произилазе из ауторства над било
којом научном, књижевном или уметничком продукцијом.
2
Интелектуална својина састоји се од различитих елемената које се могу
комбиновати да би се осигурала ефикасна заштита. Основни специфични облици
заштите обезбеђују се:
путем права индустријске својине
(патенти за проналске,
корисни модели, индустријски дизајн, жигови, итд.) која се односе на отеловљене
креације ума у корисном производу, или стављање комерцијалног симбола на корисни
производ, или на медијум изражавања;
путем ауторског права
које се односи на
отеловљење уметничких или корисних креација ума на телесни медијум изражавања.
3
Многе компаније целокупно своје пословање оснивају на праву интелектуалне
својине над својим добрима или производима који представљају основ њиховог
постојања на тржишту.
Ипак, неретко се дешава да управо то право буде угрожено неким од начина
економске борбе конкурената а један од свакако веома често заступљених начина је
путем тзв. економске шпијунаже.
1
Марковић, М., Увод у право интелектуалне својине, Београд, 2007.
2
Шта је интелектуална својина, Приручни Светске организације за интелектуалну својину,
Београд:Завод за интелектуалну својину, 2009.
3
Марковић, М., Увод у право интелектуалне својине, Београд, 2007.
4
Економска шпијунажа и покушај заштите патената
3. ЕКОНОМСКА ШПИЈУНАЖА
3.1.
Појам економске шпијунаже
Шпијунажа генерално, као појам, означава обавештајне делатности које се
састоје од одавања или саопштавања другој особи (или ратној страни, држави или
организацији) прикупљених података или чињеница које представљају тајну (војну,
службену, економску, индустријску...).
Са друге стране и аспекта овог рада, за нас је посебно интересантан један
модалитет тзв. „војне“ шпијунаже. У питању је економска (индустријска) шпијунажа
која у стари представља скуп добро планираних и веома стручно изведених активности
у циљу прибављања поверљивих економских информација, које су од користи за
пословне пројекте фирме или заштиту економских интереса своје државе
4
.
У суштини економска или индустријска шпијунажа значи нелегално
прикупљање економских (индустријских) података и информација, које конкурентске
фирме чувају у тајности. У ту сврху користе се средства као што су запошљавање
својих људи у конкурентским компанијама, ангажовање специјализованих агенција,
коришћење дипломатских представника у иностраним земљама где компанија има
пословне интересе итд.
Крајњи циљ фирме која креће у економску шпијунажу јесте доћи до пословне
тајне. Пословна тајна се може дефинисати као скуп докумената и података чије
саопштавање трећем лицу може нанети штету пословним интересима и пословном
угледу компаније. Пословна тајна се одређује општим актима и одређеним прописима
предузећа, и са собом носи кривичну одговорност у случају одавања.
У пракси, најчешће се као пословне тајне срећу оригинални производни
поступци, нове технологије, састојци специфичних производа, пословни уговори са
клијентима и њихов садржај, кноw-хоw, састав и квалитет менаџмента. Значајан вид
пословне тајне је производна тајна. Производна тајна подразумева сваку шему,
формулу, изум или информацију која се примењује у пословању и тиме стиче
конкурентска предност над компанијама из истих или сличних делатности које их не
знају и не примењују.
5
4
Acin-Sigulinski, S, Poslovna tajna - zalog kompanije za opstanak.
Ekonomske teme
, . 1997., vol. 35, br. 2, str.
407-416
5
www.megatrender.rs
5
