Ekonomske funkcije Evropske Unije

UNIVERZITET  PRIVREDNA  AKADEMIJA U NOVOM SADU

ZAVRŠNI RAD

EKONOMSKE FUNKCIJE EVROPSKE UNIJE

Mentor:Student: 

Prof. dr Aleksandra Tešić                                        Borislav Marinkov PE 668-15

Novi Sad, mart, 2017. godine

1

SADRŽAJ

UVOD......................................................................................................................................... 2
1. RETROSPEKTIVA NASTANKA I RAZVOJA EVROPSKE UNIJE..................................3
2. BITNI DOKUMENTI U OKVIRU RAZVOJA EVROPSKE UNIJE...................................6

2.1 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK...............6
2.2 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE........................7
2.3 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU...8
2.4 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT...................................................................................8
2.5 UGOVOR IZ MASTRIHTA............................................................................................ 9
2.6 UGOVOR IZ AMSTERDAMA.....................................................................................10
2.7 UGOVOR IZ NICE........................................................................................................11
2.8 LISABONSKI UGOVOR...............................................................................................12

3. STVARANJE EVROPSKE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE...............................13

4. STVARANJE EVROPSKE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE I UVOĐENJE 

EVRA........................................................................................................................................16

4.1 UVOĐENJE EVRA........................................................................................................19
4.2 EVROPSKI EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET.................................................20

5. ZAJEDNIČKA MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE......................................22

5.1 EVROPSKA CENTRALNA BANKA...........................................................................22
5.2 STRATEGIJA MONETARNE POLITIKE EU.............................................................24
5.3 IMPLEMENTACIJA MONETARNE POLITIKE EU..................................................25

6. FISKALNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE......................................................................28
7. EFEKTI REGIONALNE POLITIKE EVROPSKE UNIJE.................................................31

7.1   PODRŠKA   REGIONALNE   POLITIKE   EVROPSKE   UNIJE   ZNANJU, 
ZAPOŠLJAVANJU I PREDUZETNIŠTVU.......................................................................33
7.2   PODRŠKA   REGIONALNE   POLITIKE   EVROPSKE   UNIJE   RAZVOJU 
SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE.......................34
7.3   PODRŠKA   REGIONALNE   POLITIKE   EVROPSKE   UNIJE   STVARANJU 
LOKALNOG PARTNERSTVA...........................................................................................35
7.4   PODRŠKA   REGIONALNE   POLITIKE   EVROPSKE   UNIJE 
UNAPREĐENJUUPRAVLJAČKIHKAPACITETA...........................................................36

ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 37
LITERATURA......................................................................................................................... 38

3

1. RETROSPEKTIVA NASTANKA I RAZVOJA EVROPSKE UNIJE

Ideja o osnivanju zajednice evropskih država nije nastala odmah nakon Drugog svetskog rata, 

ali   je   bila   inicirana   najpre   činjenicom   da   je   velikim   delovima   Evrope   bila   neophodna 

ekonomska, institucionalna i infrastrukturna obnova. Ideja je bila podstaknuta i potrebom da 

se učvrste bezbedonosni, politički i ekonomski interesi Zapada u odnosu na opasnost koja je 

vrebala iz bloka istočnoevropskih zemalja. 

Novoformirane institucije su bile u funkciji obnove i saradnje, ali i prevencije potencijalnih 

novih sukoba. Naime, kako je pod uticajem hladnog rata ubrzo postalo jasno da je zalaganje 

za  integrisanje Evrope u  jednu  celinu  u  tim  uslovima  bilo  iluzorno,  tako  se u  zemljama 

zapadne Evrope sve više prihvata nužnost uspostavljanja i razvijanja ekonomsko-političke 

saradnje. 

Drugi   svetski   rat   još   nije   bio   ni   formalno   završen   kada   su   u   Breton   Vudsu   osnovani 

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka kojoj je bila namenjena uloga obnove ratom 

razorenih   zemalja.   Kako   su   razaranja   u   nekim   delovima   Evrope   prevazilazila   finansijske 

kapacitete tek osnovane Svetske banke, tako je 1947. godine pokrenut Maršalov plan, kao 

poseban program za obnovu Evrope.

1

U cilju njegove nesmetane realizacije je 1948. godine formirana Evropska organizacija za 

ekonomsku   saradnju   (sa   ciljem   da   se   angažuje   i   na   liberalizaciji   međusobne   trgovine   i 

stvaranju uslova za uspostavljanje slobodne trgovinske zone. Prvog januara 1948. godine 

Belgija, Holandija i Luksemburg su formirale Beneluks, kao carinsku uniju, sa idejom da ona 

kasnije preraste u ekonomsku uniju. Godine 1949. ustanovljen je i Savet Evrope sa ciljem 

zaštite i očuvanja vladavine prava, individualnih sloboda, principa demokratije i evropskih 

kulturnih vrednosti.

2

Evropska unija je, u poređenju sa drugim integracijama i trgovinskim blokovima, ostvarila 

najviši nivo integracije na šta upućuju i podaci o dinamičnoj  intraindustrijskoj trgovini.  Uz 

potpunu liberalizaciju kretanja faktora proizvodnje, harmonizovane su i makroekonomske, 

fiskalne, monetarne, trgovinske, bezbednosne i druge politike zemalja članica. 

Drugi svetski rat i njegove razorne posledice u Evropi bili su podsticaj za ujedinjavanje 

Evrope u pitanjima od zajedničke važnosti. Na taj način je uspostavljena Evropska zajednica 

1

Džombić, I.: Evropske inicijative i institucije, FES, Sarajevo, 2012, str. 9.

2

Džombić, I.: Evropske inicijative i institucije, FES, Sarajevo, 2012, str. 11.

4

za   ugalj   i   čelik   1950.   godine   i   njeno   osnivanje   predstavlja   početak   procesa   evropskih 

integracija u posleratnoj Evropi.  

Ekonomskom saradnjom u industriji čelika i uglja, kao osnovi prozvodnje oružja, trebalo je 

uspostaviti dugotrajan mir na evropskom kontinentu. To je bilo pre svega od značaja za 

Francusku koja je time htela da osigura mir u svom neposrednom okruženju, ali i za Nemačku 

s obzirom na negativno nasleđe iz tek završenog rata.  

Tadašnjih šest država osnivača činili su Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i 

Holandija.   Ugovorom   iz   Rima   1957.   godine   osnovana   je   Evropska   ekonomska   zajednica 

(EEZ) sa ciljem kreiranja zajedničkog tržišta država članica i šezedesete godine odlikovao je 

ekonomski   rast.   Trend   ka   sve   intenzivnijoj   ekonomskoj   saradnji   nastavljen   je   ukidanjem 

unutrašnjih   granica   između   država   članica.   Takođe,   pregovori   u   oblasti   Zajedničke 

poljoprivredne politike rezultirali su u zajedničkoj kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane, ali i 

višku u poljoprivrednoj proizvodnji.

3

Prvo proširenje dogodilo se 1973. godine kada su pristupile tri nove države - Danska, Irska i 

Ujedinjeno Kraljevstvo. Tri godine kasnije održani su i prvi neposredni izbori za Evropski 

parlament, čime je značaj ove institucije znatno uvećan. Grčka je pristupila Zajednici 1981. 

godine, a pet godina kasnije i Španija i Portugal.

Tokom devedesetih godina uvedene su značajne promene. Formiranje jedinstvenog tržišta je 

zaokruženo,   čime   su   stvoreni   uslovi   za   slobodno   kretanje   robe,   usluga,   ljudi   i   kapitala. 

Ratifikacijom   Ugovora   iz   Mastrihta   i   formalno   je   stvorena   Evropska   unija,   a   oblastima 

delovanja EU dodate su nove oblasti, npr. životna sredina i zajednička bezbednosna politika. 

Austrija,   Finska   i   Švedska   pristupaju   1995.   godine   i   povećavaju   broj   država   članica   na 

petnaest. Kao deo Ugovora iz Amsterdama, u ovom periodu je Šengenski sporazum postao 

deo pravne tekovine EU, čime su ukinute granične kontrole u putovanjima između država 

članica. 

U   januaru   2002.   godine   uvedena   je   zajednička   valuta   evro   i   dvanaest   država   članica   je 

pristupilo evro zoni i svoju nacionalnu valutu zamenilo evrom. Do početka januara 2011. 

godine broj članica evrozone se povećao na sedamnaest. Najveće proširenje do sada, tzv. 

istočno proširenje, nastupilo je 2004. godine kada je Unija proširena za još deset država 

članica:   Kipar,   Češka   Republika,   Estonija,   Mađarska,   Letonija,   Litvanija,   Malta,   Poljska, 

3

Džombić, I.: Evropske inicijative i institucije, FES, Sarajevo, 2012, str. 14.

6

Portugalija i Španija su postale članice 1986. godine. 

Austrija, Finska i Švedska svoje pridruženje su realizovale 1995. godine. 

Najveće proširenje Evropske unije je realizovano 2004. godine i tada su se pridružile sledeće 

zemlje:

6



Kipar, 



Češka Republika, 



Estonija, 



Mađarska, 



Letonija, 



Litvanija, 



Malta,



Poljska, 



Slovačka i 



Slovenija.

Bugarska i Rumunija su se pridružile 2007. godine.

Hrvatska se pridružila 2015. godine.

2. BITNI DOKUMENTI U OKVIRU RAZVOJA EVROPSKE UNIJE

2.1 UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK

Na osnovu Šumanove deklaracije izrađen je Pariski ugovor, tj. Ugovor o osnivanju Evropske 

zajednice za ugalj i čelik, predstavljen 18. aprila 1951. godine, čime je došlo do ujedinjenja 

industrije uglja i čelika Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga.

7

Osnovni ciljevi Evropske zajednice za ugalj i čelik jesu formiranje zajedničkog tržišta za ugalj 

i   čelik,   ekonomska   ekspanzija,   rast   zaposlenosti   i   rast   životnog   standarda.   Uredno 

snabdevanje zajedničkog tržišta je osigurano uspostavljanjem najnižih cena i poboljšanjem 

uslova rada. 

6

Džombić, I.: Evropske inicijative i institucije, FES, Sarajevo, 2012, str. 16.

7

 Prokopijević, M.: Evropska unija - Uvod, treće dopunjeno izdanje, Službeni glasnik, Beograd, 2012, str. 45.