Ekonomske funkcije i principi životne sredine
- Troškovi smanjenja zagađenja - vežbe
Ekonomske funkcije životne sredine
* Životnu sredinu shvatamo kao set prirodnih uslova koji određuju ljudski životni prostor
* Životna sredina ima 4 osnovne ekonomske funkcije:
1. Pruža određena dobra i usluge za potrošnju
Dobra imaju 2 osnovne odlike: mogu biti korišćena od nekoliko individua istovremeno bez
međusobne konkurencije i isključivosti njihovog korišćenja.
Postoje dobra izražena u fizičkim jedinicama (potrošnja vode u litrima) i dobra koja mogu biti
samo kvalitativno vrednovana (prijatnost pejzaža)
2. Pruža resurse za proizvodnju
Npr. voda, sunčeva energija, kiseonik, minerali...
Resursi životne sredine se u ekonomskom sistemu transformišu u ekonomska dobra za
individualnu ili industrijsku potrošnju a i u reziduale koji se vraćaju u životnu sredinu.
3. Prima emisije reziduala iz proizvodnje i potrosnje
Atmosfera, zemljište, voda apsorbuju zagađujuće materije, delimično ih razgrađuju, akumuliraju
i prenose u druga područja.
4. Prostor za lokalizaciju ekonomskih sistema(privrede)
Korišćenje zemljišta je neophodno za funkcionisanje privrede. Predstavlja industrijske i
stambene lokacije. Zemljište je neophodno i za poljoprivredu.
Principi upravljanja životnom sredinom (principi ekološkog menadžmenta)
Principi koji se najčešće koriste su:
1. Princip oportunitetnog troška - To je vrednost najpovoljnije neiskorišćene alternative. Ovaj
princip podrazumeva da ta vrednost mora biti razmatrana uvek kada se oskudni resursi stavljaju
u upotrebu. Koristi od njihovog korišćenja moraju biti veće od OT.
2. Princip dugoročne perspektive - Uključuje korišćenje dugoročnog pristupa u ocenjivanju
ekološke politike. Smanjenje zagađenja zahteva najmanje 5-10 godina za izgradnju sistema za
kontrolu smanjenja zagađenja.
3. Princip internizacije eksternih troškova - Svrha ovog principa je da se ekološki ishodi
korišćenja inputa i stvaranja outputa, kada se stvaraju štetni efekti, u potpunosti uključe u
kalkulaciju troškova i koristi zagađivača.
4. Princip naplate zagađenja - Ima istu nameru kao i prdhodni princip samo što je ovaj princip
konfrontiran ekonomskim instrumentima politike životne sredine.Ovaj princip određuje način na
koji zagađivač treba da podnese štete koje je i prouzrokovao.
5. Princip međuzavisnosti - U sistemu živozne sredine svi podsistemi su međusobno povezani i
zavisni, pa stoga se od kreatora ekonomske politike zahteva uzimanje u obzir interaktivnih
odnosa u ekosocijalnom sistemu.
6. Princip globalizacije - Veoma aktuelan trend u svim oblastima ljudske delatnosti posebno u
ekologiji i ekonomiji. Krupni problemi životne sredine zahtevaju globalno razmatranje prilikom
rešavanja.
7. Princip pravednosti - Trebalo bi koristiti ekolosku politiku kao određenu protivtezu tržišnim
principima radi ublažavanja njihovog negativnog dejstva.
Korišćenje tržišnog mehanizma doprinosi produbljivanju disproporcija u razvoju privrede i
produbljivanju socijalnih razlika.
Troškovi smanjenja zagađenja
* Da bi se pronašla adekvatna i efikasna rešenja za probleme životne sredine ekonomska nauka
treba da odgovori na sledeća pitanja:
1. Koji su to štetni efekti i kakvu disekonomiju prouzrokuju?
2. Ko su žrtve a ko uzročnici štetnih efekata?
3. Kako ukloniti štetne efekte i na koji nivo ih svesti?
Troškovi smanjenja zagađenja nastaju kao posledica preduzimanja korektivnih akcija smanjenja
količine reziduala koji se emituju u životnu sredinu ili za sniženje koncentracije određenih
zagađujućih materija u ambijentu životne sredine.
* Troškovi smanjenja zagađenja su različiti za različite zagađujuće materije.
* Isto tako, troškovi smanjenja zagađenja mogu biti različiti i zbog različitih tehnoloških
karakteristika proizvodnje.
* Izraz “troškovi smanjenja zagađenja” označavaju široke mogućnosti uključivanja različitih
načina za smanjenje emisije zagađenja:
* Promene u tehnologiji proizvodnje,
