Banja Luka, Knjaza Miloša 10a
SEMINARSKI RAD
Predmet: GLOBALNA EKONOMIJA I POSLOVNA
DIPLOMATIJA
Tema: EKONOMSKE INTEGRACIJE EVROPSKIH ZEMALJA
Mentor: Student:
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………….………...3
1. EKONOMSKE INTEGRACIJE EKONOMSKIH ZEMLJA…………………………..…….4
1.1 Evropska ekonomska zona……………………………………………………………....4
1.1.1. Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu……………………………………....4
1.1.2. Evropska unija………………………………………………………………….....5
1.2. Centralnoevropska zona slobodne trgovine………………………………………....…7
1.3. Centralnoevropska inicijativa………………………………………………………..…8
1.4. Zona slobodne trgovine Jugoistočne Evrope……………………………………….….9
1.5. Inicijativa i proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi…………………………………..11
1.6. Pakt o stabilnosti za Jugoistočnu Evropu…………………………………………….12
1.7. Jadransko – jonska inicijativa………………………………………………………....13
1.8. Rojamon proces…………………………………………………………………….….13
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………...………..15
LITERATURA…………………………………………………………………………...…….16
2
1. EKONOMSKE INTEGRACIJE EVROPSKIH ZEMALJA
1.1.
Evropska ekonomska zona (EEA)
Evropska ekonomska zona nastala je sporazumom potpisanim 1992. godine između
tadašnjih 12 država članica EU (Belgije, Danske, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Luksemburga,
Holandije, Nemačke, Portugala, Španije i Velike Britanije) i tadašnjih 6 država članica EFTA
(Austrije, Finske, Islanda, Norveške, Švedske i Švajcarske) radi stvaranja jedinstvenog tržišta na
kojem bi se primenjivale tzv. četiri slobode - sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.
Sporazum o Evropskoj ekonomskoj zoni stupio je na snagu 1. januara 1994. godine, a obuhvatao
je 17 od ukupno 18 zemalja koje su ga potpisale. U međuvremenu, tri članice EFTA postale su
članice EU (Austrija, Finska i Švedska), 1995. godine Sporazumu je pristupio Lihtenštajn, a
2004. godine deset novih država članica EU, tako da se on danas primjenjuje na ukupno 32
država - 28 država članica EU i 4 države članice EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i
Švicarska). Odnosi EU i država članica EFTA uređuju se posebnim sporazumima na osnovu
kojih se države EFTA obvezuju da preuzmu cijelokupno zakonodavstvo EU koje se odnosi na
unutarašnje tržište i finansijski podupru ekonomsku i socijalnu integraciju unutar jedinstvenog
tržišta. Pošto Norveška, Island, Švicarske i Lihtenštajn nisu članice EU, one će za razdoblje od
2004. do 2009 u budžet EU uplatiti ukupno 1,16 milijardi €, kako bi uživale prednosti
učestvovanja u jedinstvenom tržištu.
1.1.1. Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu
EFTA (Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu) je međuvladina organizacija koja je
uspostavljena s ciljem promocije slobodne trgovine i ekonomske integracije među njenim
državama članicama: Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švicarske. EFTA u svojoj nadležnosti ima
monitoring i upravljanje odnosima među državama članicama EFTA-e na osnovu Konvencije iz
Štokholma, upravljanje Sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru, te koordinaciju
odnosa s trećim zemljama. Tijela EFTA-e su: Sekretarijat, Nadzorni odbor, Sud, Vijeće i odbori
zaduženi za pojedina pitanja. EFTA je uspostavljena 1960. godine Konvencijom iz Štokholma, a
osnovale su je: Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švicarska i Velika Britanija.
4
Državama osnivačima EFTA-e priključili su se: Island 1970., Finska 1961. i Lihtenštajn 1991.
godine. Cilj EFTA-e bio je stvaranje zone slobodne trgovine među njenim članicama te
uspostavljanje ekonomske unije. Također, EFTA je imala za cilj poslužiti njenim državama
članicama kao alternativa i protuteža Evropskoj ekonomskoj zajednici. Vremenom su članice
EFTA-e Danska, Irska i Velika Britanija 1973., Portugal 1986. te Austrija, Finska i Švedska
1995. godine istupile iz EFTA-e i pristupile Evropskoj uniji. Odnosi članica EFTA-e s
Evropskom unijo mregulirani su Sporazumomo Evropskoj ekonomskoj zoni (1994.). Na osnovu
ovog sporazuma, tri članice EFTA-e Island, Lihtenštajn i Norveška dio su Evropskog
ekonomskog prostora i učestvuju u unutrašnjem tržištu Evropske unije. Četvrta članica EFTA-e,
Švicarska, nije dio Evropskog ekonomskog prostora i njeni ekonomski odnosi s Evropskom
unijom regulirani su na osnovu bilateralnog ugovora. Od 90-ih godina EFTA razvija ekonomske
odnose uspostavljanjem mreže sporazuma o slobodnoj trgovini i partnerstvu s trećim zemljama u
i van evropskog kontinenta.
1.1.2. Evropska unija
Evropska unija je nadnacionalna zajednica evropskih država nastala kao rezultat procesa
sаradnje i integracije koji je počeo 50-ih godina 20. stoljeća. Ona nije ni država ni međunarodna
organizacija nego predstavlja sui generis tvorevinu. Idejnim tvorcem današnje Evropske unije
smatra se francuski ministar vanjskih poslova Robert Schuman koji je u tzv. Schumanovoj
deklaraciji (9. maja 1950.) plasirao ideju o stavljanju njemačko - francuske proizvodnje uglja i
čelika pod nadzor zajedničkih institucija i inicirao stvaranje prve zajednice evropskih država.
Potpisivanjem tzv. Pariskog ugovora 18. aprila 1951. Belgija, Francuska, Holandija, Italija,
Luksemburg i Savezna Republika Njemačka države osnivači - formirale su Evropsku zajednicu
za ugalj i čelik, koju je slijedilo osnivanje Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice
za atomsku energiju 1957. godine te Evropske unije 1992. godine. Temelji Evropske unije su
Osnivački ugovori, među kojima su ključni: Ugovor o evropskoj zajednici za ugalj i čelik –
Pariski ugovor (1951./1952.), Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici (1957./1958.), Ugovor
o Evropskoj zajednici za atomsku energiju (1957./1958) i Ugovor o Evropskoj uniji, te
Jedinstveni evropski akt (1986./1987.), Ugovor iz Amsterdama (1997./1999.) i Ugovor iz Nice
(2001./2003.). Novi, Ugovor iz Lisabona potpisan je 13. decembra 2007., a na snagu će stupiti 1.
decembra 2009. Evropska unija često se opisuje pomoću pročelja grčkog hrama sa tri stuba. Prvi
5
