FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADZMENT
FIMEK Novi Sad
EKONOMSKI KONTEKST
GLOBALIZACIJE
SEMINARSKI RAD
EKONOMSKA DIPLOMATIJA
PROFESOR
:
STUDENT:
Novi Sad, ( maj , 2018)
1
SADRŽAJ:
UVOD..................................................................................................................3
1. ............................................................................................4
1.1 POJAM I DEFINISANJE PLATNOG BILANSA............................4,5,6
1.2. METODOLOGIJA SASTAVLJANJA PLATNOG BILANSA...........6,7
2. DEVIZNI BILANS..........................................................................................8
3. OBRAČUNSKI BILANS................................................................................9
4. RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA........................................................9,10
5. NERAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA- Uzroci i vrste.........................11,12
6. MODELI URAVNOTEZENJA PLATNOG BILANSA............................12,13
7. VRSTE TRANSAKCIJA U PLATNOM BILANSU................................13,14
8.PLATNI BILANS I INFLACIJA.....................................................................15
ZAKLJUCAK......................................................................................................16
LITERATURA.....................................................................................................17
2
1.1 Karakteristike globalizacije
“Termin globalizacija se po prvi put pojavio u jednoj odrednici u recniku engleskog
jezika 1961.godine.U engleskom jeziku se pridev “global” koristi da oznaci “ceo svet” od
kraja XIX v.(pre toga rec je uglavnom oznacavala sferu(spherical)). Termin“globalize” i
“globalism” bili su uvedeni u upotrebu u malo poznatoj knjizi Рајсера i Дејвиса iz 1944.
Imenica “globalizacija” prvi put je usla u recnik 1961.g. - Webster’ s Third New
International Dictionary of the English Language’’ (Jaan Aart Scholte)
Globalizacija je jedan on najčešće komentarisanih procesa današnjice. Sama ta činjenica
govori da je jako kompleksan pojam i podleže različitim tumačenjima i definicijama. Pored toga,
spominje se širok dijapazon oblasti koje globalizacija obuhvata , te se u njih, pored mnogih
drugih, svrstavaju ekonomija, politika, životna okolina, a mnogi autori tvrde da i kultura uveliko
podleže procesu formiranja „novog svetskog poretka“.
Mirović (2010) definiše ovaj proces kao: „istorijski proces koji se ne može redukovati samo na
ekonomsku integraciju, međuzavisnost država i ekonomija, iako je i to, ona transcendira
ekonomski horizont, istovremeno je kulturni pa i moralni fenomen.“ Ova poveznica sa istorijom
je nešto što mnogi autori ističu i navode da je u suštini globalizacija proces integracije sveta koji
se odvijao i kroz prethodne istorijske epohe, ali je sada doživeo veoma ubrzan razvoj uzrokovan
brzim tehnološkim i informacionim napretkom novog doba.
Prvobitni koncept globalizacije je shvatan kao težnja čovečastva ka ujedinjenom i
povezanom svetu koji bi kao takav imao veći potencijal za globalni napredak. Otvoreno tržište,
međunarodna razmena i demokratija su trebali da budu predstavnici ovog procesa, međutim
danas je globalizacija poprimila sasvim drugačiji oblik u kome je koncept demonizovan i
predstavljen kao način uvezivanja zarad kontrole koju imaju najjače svetske sile , dok podele i
siromaštvo haraju svetom. Nićin (2015) navodi da „novi svetski poredak i globalizacija kao
njegova ideološka platforma ne predstavljaju koncept savršenog sveta“ i da „globalizacija
onakva kakva je do sada razvijena će davati rezultate u zavisnosti od smisla koji joj sami ljudi
daju svojim naporima i težnjama.“
Prethodna konstatacija svakako objašnjava večiti dualizam koji je prisutan u svim porama
društva. Kao i sve drugo i novi svetski poredak ima dvojni identitet, a na čovečanstvu je da se
4
izbori koji od ta dva želi ostvariti u budućnosti – da li će preovladati homogenizovano društvo
koje će kontrolisati jedan centar moći ili će se dosadašnji “nedostaci“ popraviti pa ćemo
svedočiti nekim novim naprednim vizijama društva.
1.2 Karakteristike globalizacije
Kako bi se temeljnije analizirala i razumela globalizacija potrebno je istaći njene
karakteristike, tačnije koji su to konkretni parametri i činjenice koje nam ukazuju na to da smo
uveliko zahvaćeni procesom globalizacije i da promene koje se dešavaju u socijalnim,
ekonomskim, političkim sferama uveliko prelaze sa lokalnog i nacionalnog na globalni nivo.
Nićin (2015) ističe da su osobine globalizacije:
Razvijen sektor usluga – koji zahvata 80-90% društvenog proizvoda
Premeštanje vrednosnog sistema od fizičkog rada ka umnom radu, i javljanje nove
tehnologije gde je znanje najviše zastupljeno
Informacija ( kao najvažniji izvozni proizvod )
Nove nauke ekonomije ( menadžment, marketing i biotehnologija )
Veći značaj se daje obrazovanju, telekomunikacijama, osiguranju i turizmu
Transformacija u informaciona društva i menjanje socijalne strukture
Nastajanje novog ekonomskog poretka ( zasnovanog na principu organskog jedinstva
nedjeljivosti svetskog sistema, naroda, religije i kulture ).
Ukoliko se na osnovu ovih faktora analizira okruženje u kojem se nalazimo vidljivo je da
je itekako zahvaćeno procesom globalizacije. Industrija i proizvodnja su na izdahu dok je fokus
na pružanju usluga i u ovoj činjenici se očitava prva karakteristika.
5
