Чланство у Европској унији (ЕУ) је стратешки циљ Србије. Процес европске интеграције
је сложен и свеобухватан и подразумева више фаза кроз које пролази свака држава која
жели чланство у ЕУ. Основни принцип приступања ЕУ јесте да држава која жели да
постане чланица, а то значи и Србија, мора да прихвати и примени правне тековине ЕУ,
као што су то учиниле све земље које су до сада приступиле ЕУ. Србија је 1. марта 2012.
године постала кандидат за чланство у ЕУ, а 21. јануара 2014. године започела је
преговоре о приступању ЕУ, што представља и последњи корак ка чланству у ЕУ. Србија
је 27. јуна 2019. године у преговорима са ЕУ отворила Поглавље 9, које обухвата питања
која се односе на финансијске услуге. Са овим поглављем, Србија има отворених укупно
17 од 35 поглавља, од којих су и два привремено затворена: Поглавље 25 (Наука и
истраживање) и Поглавље 26 (Образовање и култура), а у наредном периоду се очекује и
отварање нових поглавља.

Са развојем ЕУ и повећавањем броја држава чланица приступни преговори постају све
комплекснији и тежи. Уласком у ЕУ држава прихвата да се на њеној територији спроводе
правила   која   важе   на   територији   остатка   ЕУ   и   правне   тековине   ЕУ   постају   њенo
унутрашње право, са јачом правном снагом од аката које су донели државни органи. Због
тога  се   преговори   не   воде   о   суштини   правила   која   ће   држава   прихватити,   него   о
модалитетима, условима и  временским оквирима у којима ће постојећа правила ЕУ
почети да се примењују и на територији државе  која приступа ЕУ, као и о пакету
финансијских права и обавеза који ће пратити улазак државе у ЕУ. Преговори трају док
се ЕУ и држава кандидат не договоре око услова под којима ће дотична држава постати
чланица   ЕУ,   укључујући   и   око   прелазних   периода   након   којих   ће   се   за   ту  државу
примењивати општи режим који важи за остале државе чланице ЕУ.

Током преговарачког процеса не преговара се о томе које ћемо делове тог законодавства
применити, већ о брзини којом ћемо ускладити свој правни систем с правним системом
ЕУ. Другачије речено, законодавство ЕУ, које морамо усвојити и применити, представља
модел по ком треба реформисати државу и друштво да бисмо се приближили ономе што
је несумњиво циљ грађана Србије – живот у уређен(иј)ој држави и друштву по узору на
друге европске државе. Стварање такве државе подразумева и поштовање онога што
често називамо „европским вредностима”. То су заправо вредности које су дефинисане у
Повељи о основним правима: људско достојанство, једнакост, мир, слобода,
солидарност, толернација, права грађана и правда.
Ипак, важно је нагласити и да грађани Србије не морају да чекају дан када ће Србија
постати чланица ЕУ да би осетили конкретне користи од придруживања и приступања
Унији. Неке од тих користи већ сада осећају, а неке ће осетити током приступних
преговора. Ево и примера. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању
(ССП) и Прелазног трговинског споразума (ПТС) привреди Србије је омогућено да
извози робу у ЕУ без царина и ограничења за већину производа, од чега је српска приведа

Међак, В. , април (2018)

Србија и ЕУ: Политички и економски односи,

Европски покрет у Србији,

Београд, стр. 12-15.