UVOD
Ekonomika preduzeća je nauka koja proučava zakonitost privređivanja.
„Ekonomika preduzeća je nauka koja proučava ekonomske pojave u okviru
određenog privrednog društva i njegovog odnosa sa okolinom, ispituje faktore
njene efikasnosti i uspešnosti i opredeljuje zakonitosti pojava u vezi sa njima“.
Produktivnost rada kao ekonomski princip poslovanja predstavlja težnju da
se u poslovanju ostvari što više proizvoda i usluga, uz što manje ulaganje rada,
odnosno utrošaka radne snage.
Ekonomičnost poslovanja kao ekonomski princip predstavlja težnju da se
proizvede što veća vrednost uz minimalno ulaganje svih elemenata proizvodnje.
Rentabilnost poslovanja kao ekonomski princip predstavlja težnju da se
ostvari što veći dohodak ili dobitak uz što manje angažovanje poslovnih sredstava.
Pokazuje efikasnost angažovanja sredstava u stvaranju dobitka.
Proizvod, ukupan prihod i dobit su izrazi rezultata reprodukcije. Za
ostvarivanje rezultata su neophodna ulaganja sredstava i radne snage.
Ekonomski principi poslovanja se najčešće vežu za pojam poslovnog
uspeha. Poslovni uspeh preduzeća koja posluju u uslovima tržišne ekonomije mora
biti zasnovan na osnovnom ekonomskom načelu koje glasi: ostvariti što veći
rezultat sa što manjim ulaganjima.
Najpoznatiji i najčešće upotrebljavani pokazatelji poslovnog uspeha ili ekonomski
principi su: ekonomičnost
(Ek)
, rentabilnost
(R)
i produktivnost
(Pr)
.
Koeficijentima ekonomičnosti, produktivnosti i rentabilnosti zahvaćena je
celokupna ekonomija reprodukcije preduzeća.
1
1.Produktivnost
Preduzeće kao ekonomsko pravni subjekt teži da ostvari što uspešnije
poslovanje. Pri tome preduzeće postavlja svoje poslovne ciljeve a zatim preko
utvrđene poslovne strategije koristi raspoložive materijalne i ljudske resurse i
principe poslovanja. Svi istovremeno predstavljaju meru uspešnosti preduzeća.
Produktivnost je princip ekonomije koji zahteva ostvarivanje što većeg
obima proizvodnje, a sa što manje utrošenog živog i ljudskog rada. Najznačajniji
faktor proizvodnje je ljudski rad, jer se samo njime posredno ili neposredno
povećava količina proizvoda.
Slika 1:
Ekonomski principi poslovanja
Produktivnost rada je veoma značajan pokazatelj uspešnosti poslovanja
nekog preduzeća i kao takav je predmet konstantnog praćenja i pronalaženja načina
za unapređivanje. Produktivnost definišemo kao kvantitativni izraz između obima
proizvodnje, usluga ili prometa i količine utrošene radne snage, što bismo mogli
prikazati opštom formulom:
P = Q/L = q
(P-produktivnost rada, Q-obim proizvodnje, L-broj zaposlenih)
2
Tehničke faktore čine sva materijalna i tehnička sredstva koja služe
proizvodnji, kao i određena naučna i tehnička dostignuća koja se ne primenjuju, ali
za koje postoji ekonomska mogućnost korištenja.
Najznačajniji tehnički faktori su:
•
tehničke karakteristike proizvoda na osnovu kojih se izrađuju normativi
rada izrade proizvoda,
•
karakteristike proizvodnog procesa koji zahtevaju određen utrošak radne
snage pri njegovom izvođenju,
•
karakteristike sredstava za rad, čija savremenost i tehnička usavršenost
uslovljavaju u velikoj meri i produktivnost rada,
•
tehničke karakteristike materijala koji se koristi u proizvodnji,
•
radna sredina i uslovi rada u njoj, nezavisno da li se radi o prirodno
uslovljenim ili veštački stvorenim uslovima rada,
•
ostvareni obim proizvodnje,
•
vid organizacije svojim nivoom direktno utiče na produktivnost i
•
nivo organizacije koji se ogleda u tehničkoj opremljenosti i drugo.
U društvene faktore produktivnosti spadaju sve društvene institucije, kao i
mere države, koje preko instrumenata i odluka ekonomske politike deluju na
uslove rada i poslovanja preduzeća. Ti odnosi i regulativa društva opredeljuju
društveni položaj preduzeća i zaposlenih, a deo tih društvenih ciljeva ugrađen je u
ciljeve preduzeća.
Društveni faktori produktivnosti su najmanje podložni uticaju preduzeća na
navođenje poslovne politike. Na te faktore i mere samo preduzeće, odnosno njegov
radni kolektiv, može da utiče u onoj meri u kojoj je u stanju da utiče svojim
političkim, kulturnim, socijalnim i drugim akcijama na ukupna društvena zbivanja.
Subjektivni ili unutrašnji faktori pre svega utiču na produktivnost i kvalitet
ekonomije poslovanja preduzeća.
4
Oni deluju unutar organizacionih delova, funkcija i unutar celoga preduzeća.
Subjektivni faktori se odnose na:
•
radnu snagu - ljudske faktore i
•
organizacione faktore.
U faktore radne snage, kao najznačajnijeg faktora prizvodnje spadaju:
•
struktura radnog kolektiva - po profesijama, kvalifikaciji, starosnom dobu
i drugo,
•
intenzitet rada, pronalaženje načina za postizanje optimalnog intenziteta
rada,
•
radno iskustvo koje predstavlja određeni stepen stručne osposobljenosti
radnika, brzina i preciznost u izvršavanju zadataka,
•
motivisanost zaposlenih za bolji rad,
•
kadrovska politika preduzeća.
Organizacioni faktori višestruko deluju na radni proces. Njihovo dejstvo
ogleda se kroz uticaj na vremensko trajanje rada a preko toga i na produktivnost.
Organizacioni faktori se ispoljavaju kroz niz preduzetih organizacionih mera
koje imaju za cilj optimalnost trošenja radne snage (obezbeđene potrebne
kvalifikovanosti radnika, optimalnog intenziteta rada, efikasnost organizacija
procesa rada i poslovanja).
1.2.Izražavanje produktivnosti
Postoji niz različitih metoda kojima se izražava produktivnost. Svaka od tih
metoda ima svojih prednosti i nedostataka. S obzirom na to da produktivnost
zavisi, na jednoj strani, od proizvedene količine, a na drugoj strani, od utroška
radne snage pri toj proizvodnji, razlike u metodama svode se uglavnom na razlike
u načinu izražavanja proizvoda i obrascima produktivnosti, pošto je za utrošak
radne snage prihvaćeno merilo vreme trajanja rada, što je slično sa brojem
radnika koji su radili na proizvodnji određenog.
5
