Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac
Predmet:
Osnovi ekonomije
Tema:
Ekonomski rast i agregatne ponude
Mentor: Student:
Prof. Dr Žika Stojanović Milica Janićijević
12020
Leskovac 2013.
SADRŽAJ
1. Uvod…………………………………………………………3
2. Privredni rast………………………………………………...4
3. Privredni razvoj……………………………………………...5
4. Predmet teorije privrednog rasta i teorije privrednog
razvoja….................................................................................7
5. Strategija dinamičkog i ravnotežnog ekonomskog rasta…....9
6. Mogućnosti postizanja brzog ekonomskog rasta…………....9
7. Optimalna stopa ekonomskog rasta………………………..10
8. Potencijalna stopa rasta i faktori koji je određuju…………11
9. Postepen ili skokovit razvoj……………………………......12
10.
Uravnotežen ili neuravnotežen ekonomski razvoj...…13
11.
Industrijalizacija i poljoprivreda u procesu ekonomskog
rasta.......................................................................................15
12.
Politika i metode industrijalizacije u savremenim
uslovima……........................................................................17
13.
Zaključak……………………………………………..18
Literatura…………………………………………………………20
2
Privredni rast
Pridajući veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog
razvoja Kindleberger na primer upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Tako
on privredni rast komparira sa fizičkim rastom čoveka to jest upoređuje ga sa povećanjem
njegove težine i visine dok privredni razvoj poistovećuje sa fizičkim napredovanjem koje
je istovremeno praćeno kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizičkih
performansi, intelektualnih potencijala, a pre svega sposobnosti njegovog adaptiranja
promenljivim uslovima života i rada.
Porivredni rast je agregatni proces koji govori o prosečnom kretanju
mnogobrojnih sektorskih promena. Stabilan privredni rast važna je pretpostavka lakšeg
rešenja centralnog ekonomskog pitanja u svakoj zajednici koja se može definisati kao
nastojanje da se u što je moguće većem stepenu zadovolje rastuće potrebe ljudi sa
ograničenim resursima. Ako bi smo želeli da damo definiciju privrednog rasta onda
bismo mogli reći da privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou
nacionalne ekonomije izražene kroz ukupno društveni proizvod ( skup dobara i usluga
ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Dok se ekspanzija
definiše na kratak period, privredni rast se odnosi na dug period. Ovaj trajni porast
veličine je dan koristan ali nejasan, koji duguje svoj uspeh relativnoj jednostavnosti i
relativnoj i veoma iluzornoj lakoći sa kojom se može izraziti pomoću jedne cifre. Države
se često izražavale cilj svoje ekonomske politike kroz stopu rasta koja se poredi sa
stopom rasta drugih zemalja u istom periodu, što je prikladno, ali što može da dovede do
najgorih konfuzija.
Ukazujući na značaj privrednog rasta Samuelson s pravom konstatuje da je
privredni rast dugoročno posmatrano najznačajniji faktor ekonomskog uspeha nacije. Po
njemu sve ekonomski progresivne države kontinuirano izdvajaju rastuća sredstva za
akumulaciju odnosno investicije čime se stvaraju uslovi za povećanje društvenog
proizvoda po stanovniku. Iz definicije privrednog rasta proizilazi da on u osnovi
predstavlja povećanje agregatne ponude. On dakle nije apstraktna kategorija, već veličina
koja shvaćena u smislu realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika znači
uvećanje realnih plata, rast životnog standarda, porast akumulacije, i preko nje
mogućnost jačanja materijalne osnove proizvodnje u budućem periodu. Privredni rast se
može kvantitativno izraziti i to pre svega pomoću stopa rasta, bruto društvenog
proizvoda, nacionalnog dohotka, bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika i slično.
Privredni rast označava povećanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom
vremena. Drugim rečima, privredni rast znači uvećanje realnog bruto nacionalnog
proizvoda u određenom periodu u odnosu na njegovu veličinu u prethodnom
vremenskom intervalu. Sajmon Kuznetc privredni rast definiše kao trajno povećanje
dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajedničkih ljudskih potreba, mereno
veličinom proizvodnje po stanovniku. Akcenat na trajnom i neprekidnom uvećanju
proizvodnje po stanovniku je posebno značajan, budući da on podrazumeva promenu
strukture proizvodnje, izmenu u realnim odnosima cena pojedinih dobara, promena u
kombinaciji proizvodnih činilaca kao i brojne izmene u načinu života.
4
Privredni razvoj
Privredni razvoj je kompleksna kategorija koja obuhvata čitav spektar, u
kvalitativnom smislu vrlo različitih društvenoekonomskih promena, karakterističnih za
proces kontinuiranih transformacija privrede i društva. Pored toga što podrazumeva rast
obima nacionalne proizvodnje u vremenu, odnosno pored sadržaja koji karakteriše
kompleks privrednog rasta, fenomen privrednog razvoja obuhvata i složenu strukturu,
institucionalne, organizacione i tehnološke promene privrede, koje omogućavaju da se
uvećana proizvodnja realizuje i distribuira u okviru nacionalne ekonomije i šire.
Najsažetije, pojam privrednog razvoja obuhvata promene u obimu proizvodnje i složene
transformacije u kompoziciji i strukturi privrede.
Privredni razvoj je porast proizvodnje roba i pružanja usluga u nacionalnoj
ekonomiji, to jest porast bruto nacionalnog proizvoda, uz istovremene strukturne
transformacije i promene u funkcionisanju nacionalne privrede na njenoj opštoj uzlaznoj
liniji ekonomskog napredovanja. To je jedinstvo kretanja i razvoja, odnosno, to je
najopšti oblik funkcionisanja privrede. Za razliku od tehničkih sistema , veliki ekonomski
sistem ( narodna privreda ) ne zna samo za kretanje u željenom smeru. Svako njeno
kretanje vezano je za istivremene brojne promene, to jest za razvoj. Te mnogobrojne i
neprekidne transformacije su i kvantitativne i kvalitativne prirode. One označavaju
uvećanje svih elemenata narodne privrede ( mada ne u istoj proporciji ) i njihovo
menjanje pod dejstvom je naučnog i tehničkog progresa i izmena društvenog i prirodnog
okruženja. Privredni razvoj predstavlja složen proces koga reprezentuje niz sukcesivnih
promena u ekonomskoj strukturi , ali i izmene u svesti čoveka kao najvažnijeg činioca
ukupne privredne dinamike. Nesumljivo, privredni razvoj predstavlja centralni
makroekonomski fenomen.
2
Obeležja fenomena privrednog razvoja su brojne. U literaturi se sreću mnoge
odrednice koje objašnjavaju ovaj izuzetno kompleksan ekonomski, ali i društveni
fenomen. Jedno od mnogobrojnih proučavanja suštine kategorije privrednog razvoja,
akcenat stavlja na sledeće atribute:
1. razvoj je normativan proces, usmeren je na realizaciju određenih ciljeva,
2. razvoj je multidimenzionalni proces, vezan je za sve aspekte života i potrebe
ljudi i društva na koji utiče veoma veliki broj faktora,
3. razvoj je koherentan proces, ako je potrebno simultano ostvariti različite
ciljeve, neophodno je njihovo prethodno usklađenje.
Fenomen razvoja predstavlja svakako jedno od centralnih stremljenja ljudi u
istoriji civilizacije. Njegovo ostvarenje, u krajnjoj instanci, je omogućilo opstanak i
neprekidni prosperitet ljudske vrste na zemlji.
Majkl Todar, profesor razvojnee ekonomije sa Njujorškog univerziteta zaključuje
da je razvoj istovremeno i fizička realnost i stanje uma pomoću koga društvo kombinuje
društvene, ekonomske i institucionalne procese stvara mogućnosti većini stanovništva da
bolje živi. Razvoj, po ovom autoru, poerazumeva najmanje sledeće tri stvari:
2
Dr Žarko Ristić “Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja” Čačak 2006
5
