1
Универзитет у Приштини
Пољопривредни факултет Лешак
Семинарски рад
Предмет: Основи економије
Тема: Aкомулација капитала и
економски раст и развој
Ментор: Студент:
Др Горан Максимовић
Александар Здравковић
05/2014
2
Садржај:
Подаци о семинарском раду..........................................................................1
Садржај семинарског рада............................................................................2
Штедња,економски раст и развој.................................................................3
Формирање домаће штедње...........................................................................4
Формирање домаће штедње...........................................................................5
Штедња домаћинства…….............................................................................6
Штедња привреде….......................................................................................7
Штедња државе…..........................................................................................8
Штедња државе..............................................................................................9
Међузависност стопе штедње и динамике привредног
раста…..………….10
Међузависност стопе штедње и динамике привредног раста......................11
Међузависност стопе штедње и динамике привредног раста......................12
Међузависност стопе штедње и динамике привредног раста......................13
Финансирање развоја страном штедњом и закључак.....................................14
Закључак,литература.............................................................................................15
4
дистрибуира у оквиру националне економије и шире. Најсажетије, појам
привредног развоја обухвата промене у обиму производње и сложене
трансформације у композицији и структури привреде.
Акомулација односно штедња је битна претпоставка привредног развоја,
на чијој основи може да се остварује и виши ниво благостања. У том
смислу, свако друштво је принуђено да акомулира, како би могло да
опстане и да се непрекидно развија. У развијеним земљама света (САД,
Немачка, Јапан и др.) у последњих 50 година стопа штедње - удео штедње
у БДП-у, просечно је износила од 18%-34%. То је засигурно битна
претпоставка за бржи економски раст националних економија и светске
привреде, посебно са становишта повећања величине домаћег производа и
животног стандарда.
Формирање домаће штедње
Основни извор финансирања инвестиција на ниво појединих националних
економија је домаћа штедња. Кад би се целокупна производња појединих
земаља пласирала у текућу потрошњу, то би значило потпуну стагнацију
и немогућност привредног раста. Најкраће, штедња представља
добровољно одрицање потрошње у садашњости у циљу веће потрошње у
будућем времену. Разумљиво да свако одлагање потрошње подразумева
смањење корисности појединих добара у будућности аналогно померању
времена њиховог коришћења. Штедња је по правилу добровољна.
Међутим, постоји и невољно или принудно одрицање једног дела
садашње потрошње. Примера ради, када се смањује реална куповна моћ
новца долази до принудне штедње. Принудна штедња се јавља у условима
инфлације изазване високом монетарном експанзијом. У крајњој
дистанци, свако присилно смањење потрошње може се означити
невољним обликом штедње. Сви порези су традиционални облици
присилне штедње. Као посебан начин формирања штедње могу се
означити мере дефицитног финансирања. Њима се ствара штедња која
има за циљ активирање неангажованих или недовољно искоришћених
извора.
Давање прецизног одговора на питање који све агрегати чине националну
штедњу подразумева претходно одређење кључних привредносистемских
атрибута земље која се посматра и прецизно познавање логике
функционисања њених основних институционалних сектора. Имајући у
виду модел тржишне привреде произилази да се апстраховањем
спољноекономских односа посматране земље са иностранством, комлекс
5
домаће штедње као кључне претпоставке финансирања инвестиција и
привредног развоја мора лоцирати у миљеу локација карактеристичних за
три институционализована сектора: домаћинства, предузећа и државе.
Основне односе између ова три институционализована сектора у свакој
тржишној економији највећим делом детерминишу формална правила и
привредносистемски атрибути уређени законима. Међутим, ваља
напоменути да институционализовану инфраструктуру сваке земље
одређује и читав низ неформалних правила (традиције, навике, однос
према послу и штедњи) чији је значај у проучавању формирања штедње
на националном нивоу инзваредно велики. Шта више, за ралику од
неформалних правила која карактерише изузетна динамичност и
релативно једноставна променљивост, измена неформалних правила
понекад подразумева временски период од више десетина година.
Финансијско покриће тражње за потрошним добрима су зараде као цене
употребе фактора рада, инвестиције се финансирају приходима од
капитала (укључујући у њих и вредност амортизације), док се јавни
(државни) издаци финансирају пореским тј. јавним приходима.
Укупна домаћа штедња може се добити када се од расположивог дохотка
(укупан национални доходак умањен за величину пореза) одузме лична
потрошња.
Улога укупне националне штедње (приватне штедње и штедње државе) је
да финансира укупна инвестициона улагања, док је сврха пореза
финансирање јавних издатака. Штедња и инвестиције су тиме повезане не
само у погледу њихове висине већ и механизмом њиховог креирања.
Домаћа штедња је свакако најважнији извор финансирања инвестиција у
скоро свим земљама света. Њен обим зависи од величине бруто домаћег
производа у пер цапита изразу и од стопе националне штедње.
Индустријски развијене земље отуда свој развој по правилу заснивају на
инвестицијама које финансирају домаћом штедњом. У већини земаља у
развоју далеко највећи проблем представља недовољност домаће штедње.
„Посебно у најсиромашнијим регионима хитна текућа потрошња такмичи
се са инвестицијама код употребе оскудних фактора. Резултат су
премалене инвестиције у производни капитал који је тако неопходан за
брз економски напредак.“ Због тога земље у развоју своје инвестиције
делом финансирају допунском штедњом из иностранства.
