УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
Факултет за пословне студије и право
С
Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет:
Макроекономија
Тема:
Модели и методе
економије
Професор:
Бранко Тешановић
Студент:
Душан Јевтић
бр. индекса:
I279/10
Алексинац, 2010.
Садржај
I
МАКРОЕКОНОМСКИ МОДЕЛИ
......................................................................................3
1.1.
П
ОЈАМ И ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ МАКРОЕКОНОМСКИХ МОДЕЛА
..................................3
1.2.
М
ОДЕЛИ МАКРОЕКОНОМСКЕ
РАВНОТЕЖЕ
....................................................................6
1.2.1.
М
ОДЕЛ РАВНОТЕЖЕ ИЗМЕЂУ УКУПНЕ ПОНУДЕ И УКУПНЕ ТРАЖЊЕ
(AS
–
AD
МОДЕЛ
) ...................................................................................................6
1.2.2.
М
ОДЕЛ ИСТОВРЕМЕНЕ РАВНОТЕЖЕ НА ТРЖИШТУ ДОБАРА И ТРЖИШТУ НОВЦА
(IS
–
LM
МОДЕЛ
) .....................................................................................................7
1.2.3.
М
ОДЕЛ МЕЂУЗАВИСНОСТИ ИНФЛАЦИЈЕ
,
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
И
ПРИВРЕДНОГ РАСТА
(
Ф
ИЛИПС
–
О
КУНОВ МОДЕЛ
) .................................................8
1.3.
М
АКРОЕКОНОМСКИ МОДЕЛИ
ОТВОРЕНИХ ПРИВРЕДА
.........................................8
II
МЕТОДОЛОШКИ ПРИНЦИПИ
И СРЕДСТВА АНАЛИЗЕ
............................ 11
2.1.
О
ПШТИ МЕТОДОЛОШКИ ПРИНЦИПИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА
У ЕКОНОМИЈИ
...... 11
2.2.
М
ЕТОД АПСТРАКЦИЈЕ У ЕКОНОМИЈИ
................................................................ 12
2.3.
И
СТОРИЈСКО
-
ЛОГИЧКИ МЕТОД ЕКОНОМИЈЕ
..................................................... 12
2.4.
Е
КОНОМСКИ МОДЕЛИ И УЛОГА КВАНТИТАТИВНИХ МЕТОДА У ЕКОНОМИЈИ
.... 13
2.5.
И
ДЕНТИФИКАЦИЈА ЕКОНОМСКИХ ЗАКОНИТОСТИ У ПРАКСИ
........................... 13
2.6.
М
ЕТОДОЛОШКИ ПРОЦЕС
.................................................................................... 14
2.7.
А
НАЛИТИЧКИ МЕТОДИ
....................................................................................... 14
ЛИТЕРАТУРА
.............................................................................................................. 16
4
Ендогене варијабле, односно варијабле чије вредности модел истражује као и
варијабле чија је вредност унапред позната, тј. променљиве чија је вредност дата
изван модела могу бити на различите начине међусобно повезане:
1.
директна зависност варијабле
y
од варијабле
x
, испољава се када промена
x
делује непосредно на промену
y
,
2.
индиректна међузависност варијабли
x
и
y
егзистира у ситуацији када се
промена варијабле
x
на промену варијабле
y
испољава преко варијабле
z
која
служи као посредник,
3.
директна и индиректна међузависност економских променљивих
x
и
y
егзистира у ситуацији када се промена
x
испољава на промену
y
директно, али
индиректно преко треће варијабле
z
,
4.
повратне везе постоје у случајевима када промена варијабле
x
делује на
промену варијабле
y
, али сада се и та промена варијабле
y
одражава на нову
промену варијабле
x
.
Премисе на којима се темељи модел дате су у форми различитих релација.
Релације
у макроекономским моделима могу бити у облику једначина или у облику
неједначина. Каналишући пажњу искључиво ка релацијама у макроекономским
моделима које су дате у облику једначина могуће је разликовати три основна типа
једначина:
1.
дефиниционе
2.
једначине понашања
3.
услове равнотеже.
Дефинициона једначина представља идентитет који идентички вреди за све своје
варијабле, једноставно због тога што су те варијабле дефинисане тако да једначина
мора вредети.
Једначине понашања описују начин на који се варијабла понаша одговарајући на
промене осталих варијабли. Једначина понашања може садржати или понашање
људи или неко друго понашање. Једначине понашања могу се користити за
описивање уобичајеног институционалног оквира модела који садржи технолошке
аспекте. Пре него што се напише једначина понашања увек је непопходно усвојити
одређене премисе модела понашања варијабле о којој се ради.
Трећа врста једначина, равнотежни услови, значајна је само ако модел садржи појам
равнотеже. Ако је тако, равнотежни услов је једначина која описује предуслове за
постизање равнотеже. Два најпознатија услова макроекономске равнотеже су
агрегатна понуда једнака је агрегатној тражњи, тј.
AS = AD
и инвестиције су једнаке
штедњи, односно
I = S.
Параметри
веома личе на егозогене варијабле будући да се у моделу обе третирају
као познате. У најопштијем смислу речи, све макроекономске моделе могуће је
поделити на:
1.
агрегатне макроекономске моделе,
2.
структурне макроекономске моделе,
3.
моделе привредног раста
Агрегатни макроекономски модели се баве проучавањем кључних међузависности
између основних макроекономских агрегата (производње, односно понуде,
потрошње, односно тражње, инвестиције, извоза и увоза).
5
Структурни модели се баве проучавањем структуре појдиних макроекономских
агрегата. Називају се
input-output
модели или међусекторски модели.
Модели
привредног раста представљају макроекономски моделе у којима је
централна величина равнотежни привредни раст. Ови модели се концетришу на
објашњење суштине привредног раста, занемарујући притом многе детаље које
прате тај процес. У теорији се често користе из једноставног разлога што је
проблематика првредног раста исувише компликована да би се могла проучавати без
ригорознох симплификација.
Статички макроекономски модели илуструју скуп међузависности између
променљивих макроекономског система за који се предпоставља да је у равнотежи у
датом тренутку или у посматраном периоду времена. Статички макроекономски
модели дефинисани су увек скупом најједноставнијих једначина.
У динамичкој анализи кључно је питање да ли је равнотежу уопште могуће постићи.
Одлика динамичке анализе је датирање променљивих у времену. При том, време се
може третирати на двојак начин: као дискретна променљива и као непрекидна
варијабла. У првом случају променљивој се нешто догађа у свакој тачки времена,
док се у другом променљива мења током времена. Макроекономски модели у којима
време фигурише као дискретна величина решавају се техником диференцијских
једначина. Модели у којима време фигурише као непрекидна величина решавају се
техником интегралног рачуна и методама диференцијалних
једначина.
За разлику од статичког, у динамичком моделу проблем се своди или на налажење и
пручавање специфичне временске путање варијабли или на тражење одговора на
питање хоће ли те варијабле у довољно дугом периоду времена тежити равнотежним
вредностима. У динамичком моделупроблем укључује опис временске путање неке
варијабле, на темељу познатог модела.
Конструисање макроекономских модела подразумева већи број корака. Следећи
поступци се при том могу диференцирати:
1.
спецификација свих варијабли,
2.
изналажење аналитичког облика међузависности,
3.
формулисање полазног облика модела,
4.
процена структурних параметара и провера адекватности аналитичког облика
релација,
5.
решење макроекономског модела.
2
Приликом конструисања неког макроекономског модела најпре је неопходно
одредити све варијабле које улазе у сваку релацију макроекономског модела, што
претпоставља дефинисање детаљније листе варијабле, сваку релацију по наособ. Ово
је превасходно проблем економсок карактера и у његовом решавању посебно место
има економска теорија и квалитативна економска анализа. Због тога на ставове
квлаитативне макроекономске треба гледати као на важну предпоставку у
квантитативној макроекономској анализи у чијем контексту све значајније место
имају управо све разноврснији и комплекснији макроекономски модели.
Након селекције егзогених и ендогених варијабли следи изналажење аналитичког
облика међузависноти између изабраних варијабли. За ту сврху приступа се
статистичкој анализи емпиријских података како би се дефинисао аналитички облик
2
Бабић, М. Макроекономски модели, Народне новине, Загреб, 1991.
стр. 32
-33
