EKONOMIJA OD A DO Z
Redaktori
Milica Bogdanovi
ć
Lazar Šestovi
ć
Izdava
č
i
Beogradska otvorena škola
i
DOSIJE
Za izdava
č
a
Vesna
Đ
uki
ć
-Še
ć
ibovi
ć
Mirko Mili
ć
evi
ć
Recenzenti
Prof. dr Goran Petkovi
ć
Prof. dr Goran Piti
ć
2002
"Oni koji ne znaju neka u
č
e, a oni koji znaju
neka nalaze zadovoljstvo u tome da se
podse
ć
aju."
Latinska izreka
Administracija
(administriranje)
– skup akcija, aktivnosti, unutar
preduze
ć
a ili bilo koje ustanove, koje se obavljaju radi vo
đ
enja poslova u okviru
strategije i politike donete od strane rukovodilaca.
Akcept
– predstavlja izjavu lica na koje se vu
č
e menica, da
ć
e u roku dospe
ć
a
menice na naplatu isplatiti meni
č
ni dug u celini ili delimi
č
no. Ime akceptanta (lica
koje ispla
ć
uje meni
č
ni dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meni
č
nog
duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da
akceptant na licu menice napiše ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpiše. Ovo
je bitno zato što, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni
subjekt izmiruje obavezu iz te menice.
Akceptni kredit
– kratkoro
č
ni (i srednjoro
č
ni) kredit kod koga banka dopušta
komitentnu nesumnjivog boniteta da, do odre
đ
enog iznosa (kreditnog limita),
vu
č
e menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni dužnik
(trasat),
č
ime se obavezuje da
ć
e ih iskupiti ako sam trasant to ne u
č
ini iz bilo
kog razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na tržištu
novca, ali ih naj
č
eš
ć
e eskontuje sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne
iskupi menicu, onda akceptna banka kao glavni dužnik, pla
ć
a meni
č
ni dug.
Akceptni nalog
– instrument pla
ć
anja, a
č
esto i instrument obezbe
đ
enja
budu
ć
eg pla
ć
anja. Akceptni nalog izdaje dužnik i u njemu nazna
č
uje sumu koja
ć
e se ta
č
no odre
đ
enog dana skinuti sa njegovog ra
č
una u poslovnoj banci i
preneti na ra
č
un poverioca (subjekta koji je izvršio odre
đ
eni posao) u poslovnoj
banci tog poverioca. Ovo je vrsta naloga koji se mora izršiti, tj. ako na ra
č
unu
dužnika na dan dospe
ć
a naloga na naplatu nema dovoljno novca za izvršenje
naloga, ra
č
un dužnika se blokira a sva sredstva koja pristižu na ra
č
un dužnika
odmah se skidaju i prenose na ra
č
un poverioca do iznosa koji je potreban da bi
se akceptni nalog izvršio.
Akceptni nalog nije hartija od vrednosti i ne može se prenositi sa jednog lica na
drugo.
Akcije
- razlikuju se dva zna
č
enja: 1) udeo koji svaki u
č
esnik u akcionarskom
društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomo
ć
u koje
njen imalac sti
č
e pravo u
č
eš
ć
a u raspodeli dobiti akcionarskog društva
(dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije
č
ija je najniža
nominalna vrednost odre
đ
ena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna
vrednost se odre
đ
uje statutom društva, odnosno ugovorom zaklju
č
enim izme
đ
u
u
č
esnika u društvu. Pod pojmom akcija naj
č
eš
ć
e se podrazumeva isprava koja
se izdaje u
č
esniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se sti
č
e pravo
kako na u
č
eš
ć
e u organima upravljanja društva tako i u raspodeli njegove dobiti.
Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na
donosioca. Mogu
ć
e je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu
prenositi bez obzira kako je vlasnik odre
đ
en.
Akcije se dele: 1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na : a) privremene (obi
č
no
se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati
u potpunosti odre
đ
enu svotu na ime svog udela u društvu, nakon
č
ega se
privremene akcije povla
č
e i zamenjuju se stalnim) i b. stalne; 2) s obzirom na
sadržinu prava koje daju imaocima, na: a) obi
č
ne (imaoci ovih akcija uživaju
prava koja su statutom predvi
đ
ena za sve u
č
esnike društva) i b. prioritetne
(imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale u
č
esnike; obi
č
no
imaju pravo na ve
ć
u dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe
upravljanja društva i sl.; izdaju se naj
č
eš
ć
e prilikom pove
ć
avanja osnovnog
kapitala društva, a obi
č
no su namenjene novim akcionarima).
Akcije se me
đ
usobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima
prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasni
č
kog rizika,
akcije su rizi
č
niji finansijski instrument od
→
obveznica
, jer akcionarsko društvo
prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje
→
dividende
. Me
đ
utim u uslovima
→
inflacije
akcije su manje rizi
č
ni finansijski
instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti
preduze
ć
a.
Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost, koja je dobijena na
osnovu diskontovanja budu
ć
ih prihoda od akcija po odgovaraju
ć
oj stopi prinosa.
Tržišna cena rizi
č
nih akcija sadrži pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja
raste sa pove
ć
anjem rizika. Random walk (slu
č
ajni ili nesigurni hod) je naziv za
kretanje tržišnih cena akcija; dnevno kretanje cena akcija deluje haoti
č
no i
nepredvidivo, ali opšti indeks cena akcija (npr. Dow-Jones indeks) pokazuje
uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji meri stepen rizi
č
nosti svake akcije
naziva se beta koeficijent; on predstavlja odnos izme
đ
u rizi
č
nosti date akcije i
opšteg nivoa rizi
č
nosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobi
č
ajenim statisti
č
kim
metodama.
Akcije mogu biti osniva
č
ke i nove; nove akcije se emituju radi pove
ć
anja kapitala
akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povla
č
e sa
sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu
na njihov ukupan iznos.
Akcionar je fizi
č
ko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom društvu i
koje kao takvo vrši svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom
društvu; kupovinom akcija sti
č
e pravo na prisvajanje dividendi, i rezidualni je
poverilac neto imovine akcionarskog društva.
Akcionarsko društvo
je trgova
č
ko društvo sa osnovnim kapitalom
podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je
pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isklju
č
ivo svojom imovinom.
Prete
č
om savremenih a.d. smatra se Banco di San Giorgio, osn. 1407. u
Đ
enovi.
Organizacija a.d. je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima
njihovim statutima.
Raš
č
lanjen je u akcije, i predstavlja zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Formira
se emisijom i uplatom akcija u novcu, stvarima ili pravima.
Postoje dva na
č
ina za formiranje akcijskog kapitala:
1) ukupna osnovna glavica utvr
đ
ena u statutu akcionarskog društva upisuje se
do osnivanja društva - režim fiksnog akcijskog kapitala, o
č
ijem pove
ć
anju ili
smanjenju odlu
č
uje skupština akcionarskog društva;
2) režim ovlaš
ć
enog kapitala – po kome se dopušta da se akcije izdaju
povremeno, a odluku o tome donosi uprava društva.
Akcijski kapital je osnovni izvor finansiranja akcionarskog društva. To je
permanentni kapital preduze
ć
a koji se može menjati pove
ć
anjem
(dokapitalizacijom) ili, što je re
đ
e, smanjivanjem. Vrednost mu je odre
đ
ena
nominalnom vrednoš
ć
u autorizovanih i prodatih akcija, a visina mu se utvr
đ
uje u
statutu pri osnivanju akcionarskog društva. Tako pribavljen, akcijski kaptal ne
predstavlja vlasništvo preduze
ć
a kao entiteta, ve
ć
njegovih eksternih suvlasnika.
Iskazuje se u pasivi bilansa društva – za svaku vrstu akcija odvojeno: broj
povlaš
ć
enih akcija, broj plasiranih akcija i njihova nominalna vrednost. U SAD-u
se u praksi obi
č
no primenjuje tzv. "
open pricing
" model plasiranja akcijskog
kapitala, kod koga se cene akcija formiraju i menjaju tokom same inicijalne
ponude.
Akcionarsko društvo (skr. AD ili DD - deoni
č
arsko društvo)
-
nastaje udruživanjem kapitala više lica - osniva
č
a, a na osnovu kupljenih akcija.
AD se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan
č
lan odlukom o
osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sa
č
initi u pismenom
obliku, potpisati i overiti. Osnovni organi AD su:
a. skupština akcionara (organ vlasnika),
b. upravni odbor (organ upravljanja),
c. direktor (poslovodni organ),
d. nadzorni odbor (organ kontrole).
Statutom preduze
ć
a može se utvrditi da se u preduze
ć
u bira i izvršni odbor
direktora. Mandat ili vreme izbora pojedinca na odre
đ
enu funkciju može biti
razli
č
ito u zavisnosti od funkcije preduze
ć
a. Rok ne može biti duži od 5 godina a
mogu
ć
nost ponovnog izbora nije ograni
č
ena, što je dobro jer ponovni izbor treba
vezati za uspeh u vremenu trajanja prethodnog mandata.
U pogledu osnivanja, AD mogu biti:
1) sukcesivna, koja nastaju tako što osniva
č
i preuzmu samo deo akcija, a
ostatak prve emisije ili javno plasiraju na tržištu, ili postepeno uvode na
tržište kapitala.
2) simultana, kada osniva
č
i preuzmu sve akcije prve, osniva
č
ke emisije. To
zna
č
i i da su budu
ć
i vlasnici novih serija akcija u nepovoljnijem položaju,
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
