Dr Goranka Kneževi
ć
EKONOMSKO-FINANSIJSKA
ANALIZA
(TEORIJA I ANALIZA BILANSA)
INTERNI MATERIJAL
BEOGRAD
Oktobar 2007.g.
4 / 124
PRVI DEO
UVODNA RAZMATRANJA O ANALIZI
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
5 / 124
1. POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Za uspešno poslovanje preduze
ć
a i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati
osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize
finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da
podvrgne posmatranju,
ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u
kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredme
ć
eni u okviru finansijskih
izveštaja
. Finansijska analiza predstavlja iscrpno “istraživanje, kvantificiranje, deskripciju
i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduze
ć
a.”
1
Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno,
godišnji izveštaj kompanije,
koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima
gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora. Uz pomenute,
obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti
godišnjeg izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upu
ć
eno
akcionarima kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta
(Management Discussion and Analysis). Pošto dobro organizovano ra
č
unovodstvo
obezbe
đ
uje sistematsku i hronološku evidenciju poslovnih transakcija i drugih doga
đ
aja,
to ono obezbe
đ
uje i zaokruženu sliku efekata poslovnih transakcija u obliku godišnjeg
izveštaja. Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom i regulativom propisana obaveza za
kompanije, a samim tim i predmet ekonomsko- finansijske analize.
Ciljevi analize finansijskih izveštaja mogu se podeliti na
opšte i posebne ciljeve.
Opšti
ciljevi
odnose se na sagledavanje zara
đ
iva
č
ke sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti,
uspešnosti) kompanije i finansijskog položaja (statusa) kompanije, njezinih nov
č
anih
tokova i promena na kapitalu u cilju pružanja informacija korisnicima (naru
č
iocima)
analize.
S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi
2
, tako se i
posebni ciljevi
analize
finansijskih izveštaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba
stejkholdera. Kada govorimo o stejkholderima, najzna
č
ajniji su investitori u akcije (equity
1
Stojiljkovi
ć
, dr Milorad, Krsti
ć
, dr Jovan.
Finansijska analiza
, Ekonomski fakultet, Niš, 2000.g., str. 12.
2
Termin stejkholderi (stakeholders) predstavlja svaku organizaciju ili pojedinca koja ima interes u
poslovanju kompanije
č
iji su finansijski izveštaji predmet analize. U ra
č
unovodstvenim standardima
stejkholderi se nazivaju korisnicima finansijskih izveštaja i dele se u dve grupe – interni (menadžeri,
zaposleni) i eksterni (investitori u akcije i obaveznice, veliki kreditori, državni organi, poslovni partneri,
sindikati i druge organizacije).
7 / 124
Prethodno pomenuto, prikazano je na slede
ć
oj shemi.
Slika 1.
Na osnovu Slike 1 proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija nalaze u interakciji.
Ovde je re
č
o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera):
a) interakcija menadžmenta kompanija i vlasnika (akcionara), i
b) interakcija menadžmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).
a) Eksterni korisnici koji mogu izvršiti direktan uticaj na menadžment preduze
ć
a su
akcionari koji poseduju obi
č
ne, redovne akcije
. Redovne akcije poseduju pravo glasa
putem kojeg se može ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike, ciljeve preduze
ć
a, ali
se ostvaruje i kontrola menadžmenta, jer njihov opstanak zavisi od ostvarenih poslovnih
rezultata. Osnovni cilj akcionara je da usmere menadžment na generisanje pozitivnih
rezultata poslovanja kako bi se isplatile dividende ili kroz pove
ć
anje cene akcija na
finansijskom tržištu ostvarili kapitalni dobici. S obzirom da pomenuti ciljevi akcionara
zavise od zara
đ
iva
č
ke sposobnosti preduze
ć
a (neto dobitka), akcionari su zainteresovani
da menadžment usmerava, rukovodi preduze
ć
e u cilju ostvarivanja što ve
ć
eg dobitka.
Osnovni metod da se to postigne je da se menadžeri kroz
kompenzacije i stimulativno
poslovno nagra
đ
ivanje vežu za postignute rezultate
(ostvareni nivo dobitka). Exxon
Mobil Co. je primer kompanije koja ispla
ć
uje odgovaraju
ć
i procenat svojim menadžerima
ukoliko neto dobitak u teku
ć
oj godini pre
đ
e 6% investiranog kapitala. Bonusi se ispla
ć
uju
u gotovini i u akcijama kompanije Exxon Mobil.
4
4
Pratt, Jamie,
Financial Accounting in an Economic Context
, Wiley, 2003.g.op.cit, str. 181.
KOMPANIJA
MENADŽMENT
INVESTITORI U
AKCIJE
INVESTITORI U
OBVEZNICE
OSTALI
KREDITORI
(BANKE)
NOVAC
NOVAC
NOVAC
glavnica kredita, kamate
dividende, kapitalni dobici
