TEORIJA VIZUELNE KULTURE
EKRANI
Profesor Student
Tijana Zebić Stefan Đorđević, 2825
Stiv Džobs je 2010. godine, kada je puštao iPad u prodaju, opisao iPad kao napravu koja je
„izvanredna“. „Najbolje pretraživanje koje ste ikada iskusili, mnogo bolji od laptopa, mnogo
bolji od pametnog telefona. To je neverovatno iskustvo.“ Par meseci kasnije, obratio mu se
novinar iz New York Times-a i dugo su razgovarali telefonom. Na kraju poziva, novinar je
ubacio pitanje koje je delovalo lagano. Rekao mu je: „Mora da vaša deca obožavaju iPad.“
Odgovor na to je očigledan, ali ono što je Džobs rekao zaista je zapanjilo novinara. Bio je veoma
iznenađen, jer je rekao: „Nisu ga koristila. Ograničavamo količinu tehnologije koju naša deca
koriste kod kuće.“
Ovo je veoma uobičajena stvar u svetu tehnologije. Zapravo, postoji škola prilično blizu
Silicijumske doline pod imenom Poluostrvska Valdorfska škola, a oni ne uvode ekrane do osmog
razreda. U vezi sa ovom školom je veoma zanimljivo da 75 posto dece koja tamo idu ima
roditelje koji su rukovodioci u oblasti tehnologije na visokom nivou u Silicijumskoj dolini. Stoga
kada sam čuo za ovo, pomislio sam da je zanimljivo i iznenađujuće, i nateralo me je da
razmotrim šta ekrani rade meni, mojoj porodici i ljudima koje volim, kao i ljudima uopšte.
Istražujući dalje ovu temu naišao sam na istraživanje koje je urađeno na temu koliko nam
vremena oduzimaju telefoni i računari. Ovde je prikazan prosečan radni dan od 24 časa u tri
različita momenta u istoriji: 2007. godine - pre 10 godina - 2015. godine i zatim, podaci iz 2017.
godine. Mnogo stvari se nije toliko promenilo. Spavamo otprilike sedam i po do osam sati
dnevno, neki ljudi kažu da se to malo smanjilo, ali nije se promenilo naročito. Radimo osam i po
do devet sati dnevno. Bavimo se aktivnostima preživljavanja - to su stvari kao što su hrana,
kupanje i briga o deci - oko tri sata dnevno.
