UNIVERZITET U BEOGRADU,
EKONOMSKI FAKULTET
PREDMET: MAKROEKONOMIJA
SEMINARSKI RAD: MONETARNA POLITIKA U SRBIJI
Mentor:
Student:
Dr. Nikola Fabris
Ivić Milenko 927/14
1
SADRŽAJ:
1.
Uvod
………............................................................................................... 1
2.
Monetarna politika
……………………………………………... 2
3. Strategija I ciljevi monetarne politike
………………3
4. Monetarna politika I nezaposlenost
…………………. 5
4.1 Uticaj monetarne politike u rešavanju nezaposlenosti…………… 6
5.
Razlozi za primenu strategije targetiranja
Inflacije kao primena novog monetarnog
………… 7
okvira u Srbiji
6.
Program monetarne politike
Narodne banke Srbije u 2016. godini
………………9
Zaključak
. ...........................................................................................11
Literatura
........................................................................................... 11
2
2. MONETARNA POLITIKA
Monetarna politika je skup propisa, mera, instrumenata kojim se pre svega u
monetarnoj sferi društvene produkcije utiče i reguliše nivo, dinamika i struktura novčane
mase. Ona jeste deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od mera kojima se utiče na tok
privrednog života stvaranjem, raspodelom i preraspodelom kredita u nacionalnoj ekonomiji i
kupovne snage novca. Predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz kreditne,
emisione i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu
makroekonomske politike. Tvorac monetarne politike i predstavnik monetarne teorije je
američki ekonomista Milton Fridman (1912 – 2006), dobitnik Nobelove nagrade za
ekonomiju. Osnovni doprinosi Miltona Fridmana su u sferi cena i inflacije. On je smatrao da
dugoročno povećanje novčane mase povećava cenu ali ne i zaposlenost i ekonomsku
aktivnost. Smatrao je da monetarni rast samo kratkoročno povećava zaposlenost i proizvodnju
i zalagao se za smanjenje javne potrošnje kako bi stanovništvu i privredi ostalo više novca.
Zalagao se za flukturirajući devizni kurs, slobodan sistem i slobodu izbora. Poznato
Fridmanovo pravilo koje treba imati u vidu jeste da novčana masa treba da raste u istoj meri u
kojoj raste društveni proizvod. Uticaj monetarne politike na privredni sistem je slozena
koncepcija i jako je kompleksan. Mnoga iskustva zemalja u razvoju i zemalja koje su u
tranziciji su potvrdile da nije baš jednostavno samo kopirati način na koji funkcionišu
privredni sistemi visoko industrijski razvijenih zemalja na manje privrede. Takodje ni šeme
politika koje je predlaže Medjunarodni monetarni fond nisu se pokazale kao odgovarajuće za
sve zemlje u razvoju, odnosno u tranziciji.
Monetarnu politiku utvrdjuje i sprovodi Centralna Banka. U našoj zemlji to je Narodna banka
Srbije. Njen osnovni cilj jeste da obezbedi dovoljnu količinu sredstava koji bi omogućile
obnavljanje utrošenih resursa u procesu reproduckije i obezbedjenje njenog kontinuiteta.
4
2.1.Restriktivna monetarna politika
Restriktivna monetarna politika je način na koji centralne banke usporavaju ekonomski rast.
To se zove restriktivno jer banke ograničavaju likvidnost. Smanjuje iznos novca i kredita koji
banke mogu pozajmljivati. Smanjuje ponudu novca tako što zajmove, kreditne kartice i
hipoteke skuplja. To sužava potražnju, što usporava ekonomski rast i inflaciju. Restriktivna
monetarna politika poznata je i kao kontrakcionarna monetarna politika. Svrha Svrha
restriktivne monetarne politike je da spriječi inflaciju. Malo inflacije je zdravo. Dvogodišnji
rast cena zapravo je dobar za ekonomiju jer podstiče potražnju. Ljudi očekuju da cene kasnije
budu veće, tako da sada kupuju više. Zato mnoge centralne banke imaju cilj inflacije od oko
dva procenta. Ako inflacija postane mnogo veća, to je štetno. Ljudi kupuju previše toga da
kasnije ne bi platili više cene. To uzrokuje da preduzeća proizvode više kako bi iskoristila
veću potražnju. Ako ne mogu da proizvedu više, povećaće cene. Oni preuzimaju više radnika,
pa ljudi imaju veća primanja, pa troše više. Postaje začarani krug ako ode predaleko. To je
zato što može stvoriti galopirajuću inflaciju, gde je inflacija dvocifrena. Još gore, može
rezultirati hiperinflacijom, gdje se cijene povećavaju i po 50 posto mjesečno. Ekonomski rast
ne bi mogao da ide u korak sa cenama. Za više, pogledajte Vrste inflacije. Da bi to izbegle,
centralne banke usporavaju potražnju čineći kupovinu skupljom. Povećavaju bankarske stope.
Zbog toga su zajmovi i hipoteke na kući skuplji. Ohlađuje inflaciju i vraća ekonomiju u
zdravu stopu rasta od 2-3 posto. Kako centralne banke sprovode restriktivnu politiku
Centralne banke imaju puno alata monetarne politike. Prva je operacija na otvorenom tržištu.
Evo primera kako to funkcioniše u Sjedinjenim Državama. Federalne rezerve su centralna
banka savezne vlade, uključujući američku blagajnu. Kada vlada ima više gotovine nego što
joj je potrebno, deponirat će blagajničke zapise kod centralne banke. Kad FED želi da smanji
ponudu novca, prodaje ove Blagajne bankama članicama. Banke plaćaju hartije od vrednosti s
nekim novcem koji imaju na raspolaganju kako bi ispunile obavezu rezerve. Držanje državnih
blagajni znači da sada imaju manje gotovine za pozajmljivanje. Smanjuje likvidnost.
Suprotno restriktivnim operacijama na otvorenom tržištu naziva se kvantitativno ublažavanje.
Tada Fed kupuje državne riznice, hipotekarne hartije od vrednosti ili bilo koju drugu vrstu
obveznica ili kredita. To je ekspanzivna politika, jer Fed jednostavno stvara kredit iz
neobičnog vazduha za kupovinu ovih kredita. Kada to postigne, Fed "štampa novac".
Federalne rezerve koriste operacije na otvorenom tržištu za povećanje stope hranjenih
5
Oni takođe smanjuju kamatne stope na kreditne kartice. Sve ovo dodatni kredit povećava
potrošnju potrošača. Oni zapošljavaju više radnika, čiji se prihodi povećavaju, omogućavajući
im kupovinu još više. To je obično dovoljno za podsticanje potražnje i podsticanje
ekonomskog rasta do zdravih 2% -3%. Stopa sredstava Fed Savezni odbor za otvoreno tržište
takođe može sniziti stopu hranjenih sredstava. To je stopa na koju banke naplaćuju jedna
drugu za depozite preko noći.3 Fed zahtijeva od banaka da svake večeri drže određeni iznos
svojih depozita u rezervi u lokalnoj filijali Federalnih rezervi. One banke koje imaju više nego
što je potrebno posuđivat će višak bankama koje nemaju dovoljno, naplaćujući stopu
hranjenih sredstava. Kada Fed spusti ciljanu stopu, bankama postaje jeftinije da održavaju
svoje rezerve, dajući im više novca za sletanje. Kao rezultat, banke mogu sniziti kamatne
stope koje naplaćuju svojim klijentima. Diskontna stopa Diskontna stopa je kamatna stopa
koju Fed naplaćuje bankama koje pozajmljuju iz svog diskontnog prozora.4 Banke retko
koriste popustni prozor jer postoji priložena stigma. Smatra se da je Fed krajnji zajmodavac.
Banke koriste prozor za popuste samo kada ne mogu dobiti kredite od bilo koje druge banke.
Banke drže ovo gledište, iako je diskontna stopa niža od stope hranjenih sredstava. Fed
snižava diskontnu stopu kada smanjuje stopu hranjenih sredstava. Uslov rezerve Četvrti alat
Feda je smanjenje obavezne rezerve. Iako ovo odmah povećava likvidnost, zahteva i mnogo
novih politika i procedura za banke članice.5. Mnogo je lakše sniziti stopu hranjenih sredstava
i to je jednako efikasno. Tokom finansijske krize, Fed je kreirao mnogo više alata monetarne
politike.
3.MONETRNA POLITIKA U RAZVIJENIM I NERAZVIJENIM
ZEMLJAMA
3. 1.Monetarna politika u Rusiji
U Rusiji monetarnu politiku vodi domaća centralna banka ("Bank of Russia") u koordinaciji
sa Vladom i Parlamentom te zemlje (Vidjeti: Bank of Russia Annual Report, 2003-12; Bank
of Russia Monetary Policy Report, 2013 i 2014 i Bank of Russia, 08.9.2014.). U okviru
analiziranog perioda do 2012. godine, politika novca Rusije je bila deklarativno zasnovana na
strategiji graduelističke dezinflacije, pri tome bitno kolidirajuće prema postojećoj valutnoj
strategiji posmatrane zemlje, od kojih je ova druga strategija bila de facto favorizovana, što se
se može interpretirati i kao (monetarna)
7
