Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
Departman za psihologiju
Seminarski rad
Eksperimentalno ispitivanje procesa klasifikovanja kod dece
Mentor: Student:
Dr Tatjana Stefanović Stanojević
Miljana Stojanović , 1678
Teorija
Dva okvira određuju rad Lava Semjonovića Vigotskog: društvena klima u Rusiji i stanje psihologije kao nauke. Na
ovim temeljima on pristupa zadatku izgradnje jedinstvene naučne psihologije koja će se baviti specifičnim
psihološkim problemima čoveka – višim psihičkim funkcijama. Osnovni problem za izučavanje, osnova na kojoj
treba graditi psihologiju za Vigotskog je svest, a ne refleks ili ponašanje. Vigotski dalje uviđa da čovek pored
ličnog, poseduje i istorijsko i socijalno iskustvo, i da ova iskustva treba tretirati kao prirodna.
Odnos misli i reči treba proučavati analizom koja čuva svojstva celine, dakle jedinica analize nikako ne može biti
zvuk, nikako fonetska analiza. Jedinica koja čuva svojstvo celine jeste značenje.
Kako Vigotski smatra, prvobitno značenje govora je komunikativnost. Međutim, pored komunikativne, govor
poseduje i intelektualnu funkciju. Značenje reči sadrži obe funkcije govora.
U oblasti stvaranja pojmova sredstva pomoću kojih se obavlja neka psihička radnja su reči. Dakle, reč je ključ
stvaranja i razumevanja pojma.Vigotski kreće u poduhvat razmevanja uloge reči i prirode njene funkcionalne
upotrebe prilikom stvaranja pojma.
Vigotski uočava tri faze i niz podfaza u razvoju govora.
Prva faza je faza SINKRETA. Sinkrete možemo definisati kao neodređen skup, subjektivno povezan. Otprilike, to
znači da dete suočeno sa instrukcijom formiranja pojma, izdvaja gomilu nasumičnih predmeta.
Druga faza je MIŠLJENJE U KOMPLEKSIMA. U ovoj fazi dete sa subjektivnog prelazi na objektivno mišljenje.
Ovde postoje i sledeće podfaze: asocijativni kompleks, zbirka kompleks, lančani kompleksi,difuzni kompleks i
pseudo pojam.
