VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU
STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG
SAOBRAĆAJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: EKSPERTIZA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
TEMA:
Uviđaj saobraćajnih nezgoda
Profesor:
Student:
Dr Dejan Bogićević, dipl.inž. saob.
Saša Ilić BDSs 3/11
NIŠ, 2012.
2
SADRŽAJ:
1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
2. ZNAČAJ UVIĐAJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA . . . . . . . . . . . . . .
5
2.1. ZNAČAJ UVIĐAJA ZA ANALIZU KONKRETNE SAOBRAĆAJNE
NEZGODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.2. ZNAČAJ UVIĐAJA ZA ANALIZU STANJA BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA I UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU SAOBRAĆAJA . . . . . . 6
3. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA.
7
4.ELEMENTI UVIĐAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE
SPECIFIČNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9
4.1. ZAPISINIK O UVIĐAJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4.2. FOTODOKUMENTACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.3. SKICA LICE MESTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
4.4. SITUACIONI PLAN LICE MESTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
4.5. OSTALI PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5. TEHNIČKA NAČELA IZRADE UVIĐAJNE DOKUMENTACIJE . . .
18
5.1. NAČELO OBJEKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
5.2. NAČELO USAGLAŠENOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
5.3. NAČELO SVEOBUHVATNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6. ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
7. LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23
4
beleške o saslušavanju učesnika u nezgodi i dr.) dostavlja tužilaštvu radi odluke o
podnošenju zahteva za istragu. Ako tužilaštvo oceni, prema materijalima, da nema
elemenata krivičnog gonjenja – to se, ako ima elemenata prekršaja, može dostaviti
sudiji za prekršaje. Često se u praksi dokumentacija o prekršaju izravno dostavi sudiji
za prekršaje. Dokumentacija obuhvata izveštaj o učinjenom prekršaju i zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka.
Osim uviđaja, kad ga u pretkrivičnom postupku obavlja istražni sudija ili po
ovlašćenju istražnog sudije organ policije, postoje i ostali niži stepeni saobraćajne
nezgode kad je nužno obavljanje radnji vezanih za uviđaj.
Kao drugi stepen saobraćajne nezgode možemo navesti onu nezgodu u kojoj
nema povređenihm, ali je materijalna šteta veća od granice određenog iznosa. U tom
slučaju uviđaj obavlja ovlašćeni radnik MUP-a, a kako se ne radi o pretkrivičnom
postupku, dokumentacija ne nosi naziv “zapisnik o uviđaju” već “službena beleška”.
U slučaju da u saobraćajnoj nezgodi nema povređenih, a materijalna šteta je manja o
određenog iznosa, dužnost je vozača u nezgodi da razmene podatke i da popune
evropski obrazac o nezgodi, te da što pre uklone vozila sa kolovoza. Zadnji stupanj
saobraćajne nezgode je kada nema povređenih, a oštećeno je, po pravilu, samo
jedno vozilo. U ovom stepenu saobraćajne nezgode radi se o specifičnim elementima
nastanka saobraćajne nezgode. Uviđaj se radi na zahtev oštećenog. Na mesto
nezgode izlazi sudija područnog suda i oštećeni radi sastavljanja zapisnika o uviđaju
koji služioštećenom kao osiguranje dokaza. Sudac može po potrebi uzeti i veštaka.
Taj se tip uviđaja obavlja izvan raspravnim postupkom na zahtev oštećenog.
5
2. ZNAČAJ UVIĐAJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Uviđaj saobraćajne nezgode treba da omogući: 1) analizu konkretne
saobraćajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinačnih interesa i 2) analizu stanja
bezbednosti saobraćaja u cilju shvatanja postojećeg stanja i projektovanja optimalnih
upravljačkih mera.
Uviđaj saobraćajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omogući
efikasan sudski proces. Sa druge strane, uviđaj treba da omogući i pravilno
evidentiranje, odnosno praćenje stanja bezbednosti saobraćaja. Ova dva aspekta su
vrlo različiti. Naime, u sudskom procesu se utvrđuju okolnosti nastanka saobraćajne
nezgode s ciljem donošenja pravične presude ili rešenja o toj nezgodi. Posebno se
vodi računa da se presuda temelji samo na činjenicama koje su nesumnjivo
dokazane. Ipak, brojne važne činjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u
vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. A za analizu stanja
bezbednosti saobraćaja i za projektovanje kontramera, bilo bi značajno znati i ove
činjenice.
2.1. ZNAČAJ UVIĐAJA ZA ANALIZU KONKRETNE SAOBRAĆAJNE NEZGODE
Kvalitetno vršenje uviđaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi
saobraćajne nezgode. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrđivanje svih
važnih okolnosti nastanka nezgode, a posebno propusta koji su doprineli nastanku
nezgode i njenih posledica:
propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije,
propusta koji su u vezi sa mogućnošću izbegavanja nezgode i
propusta koji su u vezi sa veličinom posledica nezgode.
O nezgodi odlučuje sud. Nezgoda se analizira tako što se analiziraju njene posledice.
Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode, neophodno je da stručna i objektivna
(uviđajna) ekipa, (što pre) ode na lice mesta, da fiksira zatečeno stanje i sačini
uviđajnu dokumentaciju koju će dostaviti sudu. Sud će, polazeći od uviđajne
7
3. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
Fiksirati lice mesta saobraćajne nezgode znači trajno sačuvati važna obeležja
tog lica mesta, a radi kasnije analize. Fiksiranje lica mesta saobraćajne nezgode je
osnovni zadatak uviđajne ekipe. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odlučujući uticaj
na kvalitet i efikasnost sudskog procesa.
Naime, onaj ko analizira nezgodu i o njoj odlučuje (sudija, veštaci i drugi) nije
bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila, niti je bio na uviđaju. Stavovi o nezgodi
se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode, odnosno na osnovu
uviđajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zatečenog
stanja.
Treba imati na umu da su uviđaj i analiza nezgode vremenski i prostorno
razdvojeni. Naime, analiza nezgode će se vršiti naknadno (i po nekoliko godina posle
nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta
nezgode). Uviđajna ekipa bi trebalo da što sveobuhvatno fiksira zatečeno stanje, tako
da svi učesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta.
Ovde se javlja niz problema, među kojima se ističu problemi u vezi sa
količinom informacija. Od uviđajne ekipe se očekuje da kvalitetno fiksira što veću
količinu informacija. Sa druge strane, velika količina informacija opterećuje uviđaj. Od
ekipe na uviđaju se očekuje da nađe pravu meru, tako da fiksira sve što je važno, ali
da se ne bavi detaljima koji su nevažni i nepotrebno bi opterećivali uviđaj i uviđajnu
dokumentaciju.
Pri fiksiranju lica mesta saobraćajne nezgode koriste se sledeće metode:
metod izuzimanja,
metod fotografisanja i videosnimanja,
grafički metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i
verbalni metod.
Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim
komunikacijama između ljudi. U nameri da nekome prenesemo naša iskustva i
događaje (na primer “bio sam na svadbi”), koristimo verbalni metod (nabrajanje
podataka o događaju, o učesnicima i sl.). Ukoliko želimo da prenesemo izgled nekoga
ili nečega koristimo se fotografijama, a ako želimo da prenesemo situacije (položaj,
