Visoka škola strukovnih studija za menadžment u
saobraćaju
Seminarski rad
Predmet: Osnove saobraćaja i transporta
Tema: Eksploatacione tehničke odlike železničkog saobraćaja
Mentor Niš 2014 Student
Prof. dr Milorad Opsenica Aleksandar Petrović
br.indeks MS 58-P/2013
Sadržaj
Uvod...........................................................................................................3
1.Istorijski razvoj železničkog saobraćaja…………….………………………...4
2.Evropski koridori.......................................................................................7
3.Železnička infrastruktura.................................................................................8
3.1. Elementi železničke infrastruktura............................................................9
4.Osnovne odlike železničkog saobraćaja.........................................................10
5.Mesto železničkog saobraćaja u sistemu.........................................................11
Zaključak............................................................................................................13
Literatura.............................................................................................................14
1. Istorijski razvoj železničkog saobraćaja
Istorijski posmatrano, za početak železničkog saobraćaja može se uzeti pojava prve parne
lokomotive Džordža Stivensona (1825), koja je prevozila putnike na relaciji Stokton –
Darlington (Engleska), brzinom 15 km/h. Veoma brzo nakon pojave prve, stiže i druga parna
lokomotiva od strane istog pronalazača, 1829. godine, pod nazivom Rocket, koja postiže
brzinu od 56 km/h.
Već naredne godine uspostavlja se prva komercijalna linija sa lokomotivom Rocket
između dva grada – linija na relaciji Mančester – Liverpul (Engleska).
Sa druger strane Atlantika, u SAD železnički saobraćaj doživljava svoju pravu afirmaciju.
Prva pruga otvorene je 1830. godine na liniji Baltimor – Ohajo, a prva transkontinentalna
linija, Njujork – San Francisko, puštena je u rad 1869. godine. Železnica je u SAD imala i
važnu istorijsku ulogu u „osvajanju“ „Divljeg zapada“, odnosno širenju kolonija doseljenika
u zapadne delove današnje teritorije SAD.
Železnica je uspostavila prve urbane sisteme i omogućila pristup resursima i tržištima
prostranih teritorija. Ona se vremenom veoma modernizovala, tako da se danas razvijaju nove
vrste železničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske
pruge, železničke linije s automatskim obrtanjem pravca, superbrzi vozovi. Elektronsko
praćenje i sigurnosni uređaji su povećali tačnost i bezbednost železničkog saobraćaja, a
vremenom je postao i integralni deo unutargradskog javnog prevoza (metro)
U svetu postoje velike razlike u nivou razvoja železničkog saobraćaja, posmatrano po
regionima i zemljama (dužina pruga, gustina mreže, stepen elektrifikacije železničkih pruga).
Globalni trend je smanjivanje dužine železničkih pruga, posebno u razvijenim zemljama, a
nove pruge se grade samo u pojedinim (Rusija, Kina).
Po dužini mreže železničkih pruga vodeću poziciju u svetu zauzimaju najveće po površini
zemlje: SAD (232 000 km pruga u eksploataciji), Rusija (87 000 km, a ZND 150 000 km),
Kanada 73 000 km (3 transkontinentalne pruge), Indija (59 000 km), Kina (58 000 km), pa
slede Nemačka, Argentina, Francuska, Meksiko. Na te zemlje dolazi preko polovine ukupne
dužine pruga sveta. Samo u SAD je izgrađeno devet transkontinentalnih pruga koje povezuju
pacifičke luke Los Anđeles, San Francisko, Ričmond i Sietl sa većim brojem priatlantskih
luka, uključujući i Njujork. U ZND su najduže linije Transsibirska i Turkmenistansko-sibirka
