Семинарски рад Тема: Експресионизам у сликарству
1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЕКСПРЕСИОНИЗМА
Експресионизам је умјетнички правац, који се развио почетком 20.вјека то је
подједнако, књижевни и ликовни покрет, који се заснива на супротности префињеног,
естетизованог и индивидуалистичког импресионизма. Слични облици су се мкогли
наћи и у музичкој умјетности. Овај правац покушава да изрази оно што је примарно и
искрено у човјеку. Ријеч експресионизам потиче из француског језика од ријечи
„expresio“ што значи изражај или израз. Данас се овај израз може користити за
исказивање унутрашњег стања умјетника.
За разлику од импресионизма, који је за циљ имао исказивање унутрашњих емоција,
тј. импресије, експресионизам има за основни циљ исклазати унутрашње стање
аутора, односно оне емоције које одликују само њега и тако обликују његов поглед
на свијет. Мисли исказане у овом правцу обично су биле песимистичне и
катастрофичне, проузроковане дешавањима поводом првог светског рата.
Експресионизам је први јасан поглед модерног човјека који ће тек у периоду касног
модернизма добити своје филозофско тумачење.
Творац израза експресионизам, је највјероватније Херварт Валден, издавач
експресионистичког магазина „Der Sturm“ , 1911.године.
Јавља се у Њемачкој 1905.године, када је група умјетника основала дрезденску
групу „Мост“. Касније се појавила и група „Плави јахач“ у Минхену, а након првог
свјетског рата група „Нова стварност“, такође у Њемачкој.
3
Семинарски рад Тема: Експресионизам у сликарству
2. ВРСТЕ ЕКСПРЕСИОНИЗМА
Данашња исорија о умјетничком и књижевном правцу, експресионизма разликује
три фазе његовог развоја кроз вријеме. Експресионизам, као правац који
изражава унутрашње стање емоција умјетника, мјења своје правце пролазећи
кроз различита историјска дешавања у свијету. Проузроковањем различитих
ситуација у том времену експресионизам се дијели на три врстре:
1.
предратни или космички експресионализам
– у којем се унутрашња
експресија окреће према нечему ванземаљском или небеском те се човјек
покушава изједначити са природним космосом, ас ријешење проблема се
тражи и види управо у том домену.
2.
ратни експресионизам-
обиљежен је живим и претјерано гротескним
сликама унутарашњег ужаса произашлог из жртава првог свијетског рата.
Слике какве се јављају најчешће су грозне, понекад болесне, а њихова
темељна сврха је илустрација унутрашњих емоција које се противе
бесмислости рата.
3.
послератнаи или социјалани експресионализам-
у њему је тематика
усмјерена према човјеку као социјалном аспекту и критици отуђеног
савременог друштва, а главни „ликови“ су мали људи чијим се судбинама
аутори баве.
4
