VISOKA SPORTSKA I ZDRAVSTVENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNIH
FINANSIJA
Naziv teme:
Eksterni izvori finansiranja preduzeća
Profesor:
Student:
Mr ek.Dragica Luković- Jablanović
Mladen Jovanović
Broj indeksa: 119/19
Beograd, 2020.
Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………….1
2. Optimalna kombinacija finansiranja............................................2
3. Oblici finansiranja ..........................................................................3
4. Finansijska strategija.......................................................................7
5. Finansijska fleksibilnost...................................................................9
6. Eksterni izvori finansiranja............................................................11
7. Zaključak.........................................................................................13
Literatura............................................................................................14
2
dok finansiranje u “užem smislu” čine nova ulaganja u procesu rada, jer se time povećavaju
ukupna sredstva. Osnovni ekonomski razlog za finansiranje preduzeća leži u potrebi
snabdjevanja rada potrebnim sredstvima. Na taj način, finansiranjem se obuhvataju
“proizvodnja” i “promet”. Potrebe za finansiranjem “proizvodnje” vezane su za izgradnju
odgovarajućih proizvodnih kapaciteta, za nabavku sredstava rada i za finansiranje zaliha i
repromaterijala.
Potrebe za finansiranjem “prometa” vezane su za izgradnju prodajnih objekata i nabavku
inventara, za potrebe određenih zaliha robe koje se formiraju u cilju sigurnijeg i potpunijeg
snabdjevanja tržišta. Ekonomski razlozi finansiranja su: finansiranje proizvodnje, odnosno
finansiranje pružanja turističkih i hotelijerskih usluga, finansiranje novih investicija i finansiranje
sanacija preduzeća, ali isto tako i finansiranje stanova, obrazovanja kadrova i sl. Sopstveni
kapital – kapital koji pripada samom preduzeću, odnosno njegovim vlasnicima, Tuđi kapital –
koji preduzeće angažuje od poverilaca na bazi ugovora, uz priznavanje različito formulisanih
prava.
2.Optimalna kombinacija finansiranja
2
Pod optimalnom kombinacijom izvora finansiranja treba podrazumevati takvu kombinaciju
sopstvenih i tuđih izvora finansiranja koja obezbeđuje optimalne rezultate sa aspekta likvidnosti,
ekonomičnosti i rentabilnosti finansiranja i poslovanja preduzeća
.
Likvidnost
Optimalna likvidnost postiže se ako je preduzeće svakodnevno sposobno da izmiri sve svoje
dospele obaveze plaćanja bez ograničenja u smislu visine i roka, sa održavanjem minimalne
2
1.
Mikerević, D. (2011), „Finansijski menadžment”, Banja Luka: Ekonomski fakultet i Finrar.
3
likvidne rezerve koja obezbeđuje potpunu platežnu sposobnost i minimalno smanjuje
rentabilnost u odnosu na maksimalno moguću.
Ekonomičnost
Optimalna ekonomičnost postiže se ako su ostvareni najmanji troškovi pribavljanja novčanih
sredstava i troškovi korišćenja novčanih sredstava po jedinici pribavljenih novčanih sredstava.
Rentabilnost
Optimalna rentabilnost postiže se ako su sva pribavljena novčana sredstva uložena tako da se
ostvaruje maksimalno moguća stopa rentabilnosti, a da to istovremeno ne dovodi do
nelikvidnosti i nestabilnosti, već stvara uslove za optimalan razvoj preduzeća.
3.Oblici finansiranja
Postoje dva osnovna izvora finansiranja: sopstveni kapital i dug. Upotreba svakog od izvora
donosi određene prednosti i nedostatke, usled čega se najčešće koriste kombinovano. Razlikuju
se u pogledu ročnosti, prava koja nose i prirode potraživanja (zahteva) nad budućim novčanim
tokovima preduzeća. Sopstveni kapital predstavlja kapital vlasnika preduzeća usled čega se
naziva još i vlasničkim kapitalom. Reč je o ulaganju vlasnika koje se, u zavisnosti od pravne
forme, iskazuje u formi uloga, udela ili akcija. U zavisnosti od toga kako se do njega dolazi,
sopstveni kapital može biti interne ili eksterne prirode. Vlasništvo nad preduzećem nosi pravo na
prinos koji se isplaćuje tek pošto se izmire zahtevi svih ostalih potražioca, odnosno kada se
pokriju troškovi poslovanja, izmire obaveze prema kreditorima (kamate) i državi (porezi). To je
razlog zbog čega se vlasnici nazivaju rezidualnim potražiocima.
Vlasnici akcionarskog preduzeća ostvaruju prinos u obliku dividende i/ili kapitalnog dobitka,
naravno, u godinama uspešnog poslovanja, kada postoji pozitivan finansijski rezultat i kada raste
cena akcija na tržištu. Nakon inicijalnog ulaganja i formiranja osnivačkog kapitala, visina
sopstvenog kapitala povećava se pod uticajem ostvarenih poslovnih uspeha (dobitaka) i dodatnih
ulaganja kapitala, odnosno smanjuje sa ostvarenim gubicima i povlačenjem (poništavanjem)
