EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
Tema:
ELEKTRIČNO POLJE
BRČKO, 2014.
EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO
SAOBRAĆAJNI FAKULTET
ELEKTRIČNO POLJE
- SEMINARSKI RAD -
1. UVOD
Naelektrisanje je svojstvo elementarnih čestica. Naelektrisanja se mogu spoznati preko
njihovih spoljnih manifestacija, a to su električne i magnetne sile. Za celovitu spoznaju
prisutnosti delovanja naelektrisanja pored položaja u strukturi materije potrebno je poznavati i
osobenost prostora oko njih, prostora u kome se izražavaju njihove
manifestacije.Naelektrisanja mogu u prostoru mirovati ili biti u pokretu. Naelektrisanje u
mirovanju naziva se statičko naelektrisanje. U prostoru oko statičkih naelektrisanja zbivaju se
električne pojave, pa se to stanje prostora naziva električnim poljem. Delovanje naelektrisanja
u prostoru tumači se električnim poljem, koje svako naelektrisanje stvara u svojoj okolini.
Naelektrisanja u kretanju mogu imati različite smerove, a ona u usmerenom kretanju nazivaju
se električnom strujom. U prostoru oko naelektrisanja u kretanju pored električnog javlja se i
magnetno polje, a zajednički se naziva elektromagnetno polje.
Proučavanje elektriciteta istorijski se odvijalo proučavanjem sila koje se uočavaju između
naelektrisanih tela. Najpoznatiji način naelektrisavanja (odvođenja ili dovođenja
naelektrisanja nekom telu) bio je trenjem. Analiza uočenih sila dovela je do zaključka da u
električnim pojavama postoje dve električne veličine: naelektrisanje i polje. Naelektrisanje se
javlja kao svojstvo čestica, a električno polje se javlja kao polje sila oko naelektrisanih
čestica, tj. oko naelektrisanja. Kulon je još 1785. godine uočio i formulisao osnovni zakon o
sili izmeñu naelektrisanih tela.
