Značajnu ulogu u danas sve uočljivijem procesu globalizacije ima i razvoj savremenih sredstava
komunikacije, naročito elektronskih, koja iz temelja menjaju postojeće odnose i snage na
svetskom tržištu. Veličina uticaja razvoja komunikacionih i informatičkih sredstava na svetsku
privredu se može naslutiti i po tome što zalazi u tradicionalno radno intezivne delatnosti, tj.
delatnosti kod kojih ranije nije bilo puno mogućnosti za primenu novih tehnologija. Trgovina je
jedna od takvih delatnosti. U savremenom poslovanju dolazi do prelaska iz mehaničke u
elektronsku fazu poslovanja, što dovodi i do bržeg prodiranja tehničkog progresa u trgovinu.
Dolazi do razvoja elektronskih prodavnica, koje imaju značajnih prednosti za krajnje potrošače,
ali se javljaju i novi problemi, vezani za plaćanje i sigurnost transakcija koje se obavljaju na taj
način. I pored toga, obim maloprodajnih transakcija koje se obavljaju preko interneta je u
stalnom porastu, dok bi u našoj zemlji trebalo obezbediti određene pretpostavke, pre svega
vezane za elektronski transfer finansijskih sredstava, da bi se ovaj oblik maloprodaje razvio u
značajnijem obimu. Razvoj računarske tehnologije omogućio je automatizaciju prodaje u
klasičnim objektima maloprodaje, Kao što su prodavnice, saloni, robne kuće i sl. Primenom
elektronskog mesta prodaje (Electronic Point of Sale – Epos) ili elektronskih kasa.
Uključivanjem ovih tehnološki naprednih mašina u informacioni sistem maloprodajnih
preduzeća stvoreni su preduslovi za centralizovano upravljanje nabavkom, proizvodnjom,
cenama, zalihama, distribucijom i prodajom robe, a time i za efikasnije, brže i profitabilnije
poslovanje klasične maloprodaje.

Istorija

Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje
poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena
Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-ih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao
narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane
“Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga putem Mreže (World Wide Web) preko
sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi
zaštite potrošača) putem elektronskih servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.

Kada je Mreža postala mnogo poznatija među širom publikom 1994, mnogi eksperti su
predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći ekonomski sektor. Međutim, trebalo je nekoliko
godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjeni.
Kao posledica, između 1998. i 2000. godine, veliki broj kompanija u SAD-u i Evropi razvio
samo osnovne sajtove.

Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim većim gradovima širom Severne
Amerike, zapadne Evrope, i određenih istočno azijskih država. Takođe, e-trgovina se i dalje
sporo razvija u nekim industrijalizovanim državama, a praktično ne postoji u zemljama trećeg
sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene
zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.