ФАКУЛТЕТ ЗА УСЛУЖНИ БИЗНИС
ФАБУС
НОВИ САД, СРЕМСКА КАМЕНИЦА
ОДЕЉЕЊЕ У НИШУ
ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА
РАД ЗА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
Ментор: др Јовица Ђурковић
Кандидат: Марија Тошић, бр.индекса 178/10
Ниш, 2011. године
САДРЖАЈ
Страна
УВОД
1
1. ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА
2
1.1. Дефинисање
2
1.2. Историја
4
1.3. Традиционална и дигитална трговина
6
1.4. Методе обраде података
7
2. ПРОЦЕСИ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ
8
2.1. Контрола приступа и заштита
8
2.2. Профилисање и персонализација
8
2.3. Управљање тражењем
9
2.4. Управљање садржајем
9
2.5. Управљање токовима података
9
2.6. Сарадња и трговина
9
3. ОСНОВНЕ АПЛИКАТИВНЕ КАТЕГОРИЈЕ
ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ
10
3.1. Врсте електронских трансакција
10
3.1.1. Апликација типа потрошач –организација (С2В)
11
3.1.2. Апликација типа организација –организација (В2В)
11
3.1.3. Апликација типа потрошач–потрошач (С2С)
12
3.1.4. Апликација типа организација–потрошач (В2С)
12
3.1.5. Проширење основних категорија е-трансакција
13
3.2. Електронско пословање и начини плаћања
14
4. РЕГУЛАТИВА ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ
17
ЗАКЉУЧАК
19
ЛИТЕРАТУРА
20
1. ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА
Електронска трговина (или е-трговина) примарно се састоји од дистрибуирања,
куповине, продаје, маркетинга, и сервисирања производа и услуга путем
електронских система као што је Интернет и друге компјутерске мреже. [2, стр. 1]
Суштински представља један сегмент електронског пословања који у себи укључује
и електронски трансфер новца, управљање ланцем снабдевања, е-маркетинг,
електронску размену података, као и аутоматске системе за сакупљање података.
1.1.
Дефинисање
Када се говори о електронској трговини углавном се имају у виду електронска
тржишта и међуорганизациони информациони системи.
Први појам, електронско тржиште, представља место где се обавља е-трговина,
односно интерактивну мрежу и систем веза преко којих се одвија размена
информација, производа, услуга и плаћања. Електронско тржиште, све значајније у
савременом електронском пословању, функционише преко мреже као центра
пословања, засноване на локацијама на којима се већ налазе купци, продавци,
посредници и сви други учесници у е-трговини и они се електронским путем
проналазе и послују. [3, стр. 4]
Слика 1. Електронско тржиште (Laudon, 2004)
Одмах већ уочавамо прву од разлика између класичне и електронске трговине (на
које смо указали у уводном поглављу овог рада) која се огледа по месту и начину
обављања трансакција. Електронска трговина разликује од класичне трговине у томе
што се партнери не налазе заједно у једном физичком објекту а комуникација између
њих може да се одвија на више начина, од случаја до случаја.
Други сегмент – међуорганизациони информациони систем – представља ток
информација између партнера у електронској трговини. Развојем и усавршавањем
Страна 2.
овог информационог система смањује се неопходно време за извршавање
пословних трансакција, без обзира на географска растојања. Пословне трансакције
постају квалитетније, са мањим бројем грешака, уз драстично смањивање трошкова
пословања а у корист повећања ефикасности целокупног пословања.
Слика 2. Одељенски информациони систем, информациони систем
предузећа и међуорганизациони информациони систем
Упоредо са развојем информационих технологија, последњих тридесетак година у
електронско тржиште и међуорганизационе информационе системе
имплементирали су се многобројни аспекти, те се нарочито задњих десетак година
јавља више интерпретација и значења електронске трговине, како код корисника,
тако и у стручној литератури. те се најчешће дефинисање електронске трговине
своди на куповину и продају преко Интернета.
Међутим, концепт електронске трговине је далеко шири, не ограничава се само на
Интернет. Електронска трговина је један мултидисциплинарни концепт, који утиче на
начине на које се одвијају интеракције и преговори са клијентима, начине на које се
обављају плаћања, као и односи са добављачима, те из наведених разлога захтева
и нови правни оквир. По Француском удружењу трговине и електронске размене
(FCEE - Association Française pour le Commerce et les Échanges), електронска
трговина је скуп неопипљивих веза које одржавају економски агенти. под чиме се
подразумева било чија трансакција која се одвија преко Интернета, телефона,
банкарске мреже, итд., као и било који метод плаћања независно од тога да ли се
користи стварни или електронски новац. [2, стр. 1]
Посматрано са ширег становишта, електронска трговина обухвата размену
пословних информација, одржавање пословних односа и вођење пословних
трансакција средствима телекомуникационих мрежа [исто].
У ужем смислу, електронска тгрговина је куповина, продаја и размена производа,
услуга и информација путем мреже [2, стр. 1] односно ''процес куповине, продаје,
трансфера или размене производа, услуга или информација преко рачунарске
мреже, укључујући Интернет. [4, стр. 312]
Страна 3.
Од 1994 Интернет (или Мрежа) постаје све популарнија и доступна широком кругу
корисника. Многи експерти су предвиђали да ће е-трговина убрзо постати водећи
економски сектор. Међутим, требало је неколико година да сигурносни протоколи
(као HTTPS) постану довољно развијени и широко распрострањени. Као последица,
између 1998. и 2000. године, велики број компанија у САД-у и Европи развио је само
основне сајтове. [2, стр. 2]
Следећа слика приказује развој пословања ''преко жице'' :
Nekada Sada
Слика 3. Методе у пословању ''преко жице''
Са ширењем примена Интернета развијају се идеје а убрзо и пракса његове масовне
примене у електронској трговини, што треба схватити као озбиљан економски
феномен. У прилог томе, говори и чињеница да промет робе и услуга, на овај
модернизован начин, у свету 2000. године достиже ниво од 377 милијарди долара, док
је већ за 2002. пројектован ниво од 1.234 милијарде долара (према истраживању
Active Media Research-a,
2000). У данашње време овај износ је више десетина пута
премашен. Бројке које свакодневно пристижу сведоче о интензивном развоју
електронске трговине. Свет не мирује па технолошке иновације стављају пред свршен
чин учеснике у пословном ланцу, од произвођача до продаваца и испоручи оца
крајњем потрошаћу - или се прилагодити и укључити се у савремене токове, или
ризиковати скору пропаст. [5, стр. 10]
Страна 5.
