1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE I
POSLOVNE INFORMATIČARE SIRMIJUM
Student:
Elektronska trgovina
Seminarski rad
Studijski program: Strukovni poslovni informatičar
Sremska Mitrovica 2020.
2
Prof. dr
Milica Ničić,
mentor
Profesor visokih strukovnih studija
Visoke škole strukovnih studija u Sremskoj Mitrovici
4
Uvod
Razvoj nauke i tehnologije vremenom je doveo i do pojave digitalnog doba, a time i do
promena u načinu života ljudi, u načinu poslovanja, jer brzina dolaska do informacija
neminovno vodi do velikih promena. U poslovanju je poboljšan kvalitet poslovnih procesa,
oni se obavljaju mnogo brže, te tako omogućavaju povećanje obima poslovanja, a često
menjaju i samu prirodu poslovanja.
Pojavom digitalne ekonomije, posebno na značaju dobijaju informacione i komunikacione
tehnologije koje mjenjaju način rada i poslovanja na svim nivoima, kako države, preduzeća,
tako i svakog pojedinca.
Elektronske veze i komunikacije omogućavaju kontinuirano poslovanje sa velikom
efikasnošću, nižim troškovima te manjim greškama i propustima, zatim omogućavaju veliku
transparentnost podataka, informacija, znanja i dostupnost svih delova tržišta kako velikim
tako i malim korisnicima.
Digitalna ekonomija direktno menja načine poslovanja, trgovine pa i samu organizaciju
tržišta, te utiče na načine učenja i podele znanja kao što omogućava i mnogo šire učešće svih
država, regiona, preduzeća, kompanija i pojedinaca u razmeni informacija. Ovim se ubrzava
ukupan ekonomski i društveni razvoj u svetu.
Elektronska trgovina ili E-trgovina predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i
usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i računara, kao i prenos kapitala, korišćenjem
digitalne komunikacije. Uključuje i ostale poslovne funkcije preduzeća, kao što su marketing,
finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu
trgovine.
Ne treba poistovećivati elektronsko poslovanje i elektronsku trgovinu. E-trgovina je ipak
samo manji podskup e-poslovanja. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske
komunikacione tehnologije kao što su Internet, ekstranet, elektronska pošta, e-knige, baze
podataka i mobilni telefoni.
Elektronsko tržište se razlikuje od tradicionalnog pre svega u tome što smanjuje ulazne
barijere te omogućava lakše i brže pretraživanje i dobijanje informacija o ponudi i potražnji
određenih roba, usluga i informacija.
Sada velike firme nemaju nasleđen povoljan položaj u odnosu na male, kao što je slučaj na
fizičkom tržištu gde veliki imaju prednost u fizičkoj prisutnosti, podeli tržišta i reputaciji.
Internet smanjuje ove ulazne prepreke za manje firme. Velika prednost Interneta je
raspoloživost informacijama koja na fizičkom tržištu ne postoji jer potrošač nema mogućnost
za kompletno dobijanje informacija na fizički ograničenom prostoru.
Da bi to uradio, potrebni su mu dodatni napori i troškovi, a time bi mu i informacije bile
skuplje. Na elektronskom tržištu tehnologije katalogiziranja i automatizovano indeksiranje
omogućavaju skupljanje i prikazivanje informacija uz male troškove, a od toga imaju svi
koristi, i ponuđači i korisnici informacija.
5
Firme na Internetu postaju virtuelane firme, jer svo poslovanje jedne firme ne mora biti na
jednom mestu. Svaka pojedinačna operacija može biti prostorno udaljena na različitim
mestima i poslovanje se obavlja putem mreže.Ta mreža može biti integrisana u Internet
korporativnu mrežu koja funkcioniše kao bezbedna mreža sa funkcionalnim karakteristikama
lokalnih mreža međusobno povezanih preko Interneta.
Firma lako može doći u kontakt sa svim svojim delovima bez obzira gde se oni u svetu nalaze
i imati informacije o svakom delu procesa poslovanja bez obzira na prostornu udaljenost. Iako
je kod nas još uvek zastupljena u većini tradicionalna trgovina treba istaći da je elektronska
trgovina u sve većem razvoju i ekspanziji kao jednostavniji, brži i jeftiniji način trgovine.
U ovom radu biće reči o elektronskoj trgovini, njenim oblicima, bezbednosti korišćenja
elektronske trgovine, kao i o njenim predostima i nedostacima koji se javljaju prlikom njene
upotrebe.
