1
septebar 2014.
SEMINARSKI RAD
ELEKTRONSKE BERZE
2
Sadržaj:
1. Uvod ...................................................................... 3 str.
2. Istorijat elektronske berze ......................................... 6 str.
3. Članovi berze ........................................................... 9 str.
3.1 Broker............................................................... 11 str.
3.2 Diler.................................................................. 12 str.
4. Pristup berzama putem interneta................................ 14 str.
5. Berzansko poslovanje pomoću interneta u Srbiji............ 16 str.
6. Prevare pri trgovini preko elektronskih i internet berzi.... 17 str.
7. Literatura................................................................ 22 str.
4
kao i svim drugim subjektima, da putem emisije finansijskih instrumenata
dođu do neophodno potrebnih finansijskih sredstava i kapitala za finansiranje
vlastitih potreba. Berza povećava sigurnost poslovanja svih učesnika, koji
moraju unapred prihvatiti određena pravila i propise berzanskog poslovanja.
Naime, na berzama se mogu pojaviti samo oni učesnici koji imaju visok nivo
poslovne svesti, morala i discipline. Za one koji ne poštuju pravila berzanskog
poslovanja predviđene su oštre kazne, pa i udaljavanje sa berze.
Postojanje berze omogućava likvidnost hartija od vrednosti.
Preovladava mišljenje da berza poseduje superiorniju likvidnost od drugih
oblika tržišta. Pored toga, berza obezbeđuje mehanizam stalnog obavljanja
finansijskih transakcija, što vodi ka povećanju njihovog broja i obima. Na ovaj
način se stvaraju uslovi da, delovanjem efekata ekonomije obima, dolazi do
smanjenja transakcionih troškova. Ovo je posebno bitno za privredne subjekte
koji putem berze dolaze do sredstava po nižim troškovima. Berza predstavlja
najrealniji mehanizam za određivanje cena. Na berzama se formiraju tržišne
cene koje mogu uticati na efikasniju raspodelu ukupnih sredstava u privredi
svake zemlje. Pored toga, berza donosi i značajnu korist stanovništvu pošto
pruža više mogućnosti za unosno investiranje štednje.
2
Postoji više vrsti berze, u zavisnosti od predmeta trgovine na samoj
berzi možemo izvršiti njihovu podelu. Berze možemo podeliti na:
1. Finansijske – trguje se samo finansijskim instrumentima kao što su
akcije, obveznice...
2. Robne - na kojima se trguje robama, mada se danas najčešće i
robama trguje korišćenjem finansijskih instrumenata koji u osnovi (podlozi)
imaju robu.
3. Mešovite – na njima se trguje i robom i finansijskim
instrumentima.
Pored prethodno navedenih vrsti postoje i određene podvrste kao što
su: francuske, aglosaksonske, elektronske...
2
http://berzanskoposlovanje.wordpress.com/o-berzi/
5
Tokom godina društvo i svet se razvijalo i usavršavalo. Došlo je do
industrijskih revolucija, do patenta prve sijalice, razvijena je parna mašina,
stvoren prvi računar, internet je video svetlo dana... Paralelno sa razvojem
društva razvijala se i sama berza. Procesi su postajali složeniji, obim trgovine
je rastao, predmet trgovine se menjao. Samim tim i sama berza se promenila.
Razvoj tehnologije, kreiranje računara i internet su omogućili
tranformaciju klasične berze u drugi model, u Elektronsku berzu. Danas skoro
sve berze i većina obima trgovine se odvija elektronskim putem. Dana 8.
februara 1971. godine u Njujorku je otvoren NASDAQ, prva svetska
elektronska berza vrednosnih papira.
3
3
Ronald J. Gilson; Bernard S. Black (1998. godina)
Venture Capital and the Structure of Capital Markets:
Banks Versus Stock Markets
7
Pored NASDAQ-a jedna od bitnijih elektronskih berzi u ranom periodu
bila je i CME group (Chicago Mercantile Exchange & Chicago Board of Trade).
CME je kreirala sopstveni sistem elektronske trgovine i krenula je sa
poslovanjem 1987. godine.
Najveći i najbitniji trenutak u istorijatu elektronskih berzi jeste
kreiranje i razvoj interneta. Na samom početku, dok se internet još uvek
grčevito razvijao, velike finansije institucije su uvidele njegove mogućnosti.
Međutim internet nije privukao samo velike finansijske kuće već i brokere,
dilere, prognozere, obične korisnike... Početak trgovine hartijama od vrednosti
počinje maja 1996. godine. Te godine javilo se veliko interesovanje i poslat je
zahtev da „U.S.S Securities and exchange commision“ prečisti „Concept
Interpretations and proposed rules“ i da pokuša da dozvoli korišćenje
elektronskih medija. Formiran je EDGAR sistem.
4
Prva kompanija koja je ponudila sopstvene akcije na prodaju preko
interneta bila je Interactive Holdings Corporation. Njene akcije su se pojavile
28. Marta 1996. godine.
Druga kompanije koja se pojavila sa svojim deonicama na internetu
bila je Spring Street Brewing Company. Posebno je bitna iz razloga zato što je
ona prva pokušala da stvori sekundarno tržište „Wit-trade“.
Prva brokerska kuća koja je poslovala preko interneta bila je E-trade.
Počela je sa radom u februaru 1996 godine. Nakon samo 3 meseca imala je
150.000 registrovanih korisnika što govori o masovnosti ove pojave.
Nakon prvih koraka, elektronsko poslovanje preko interneta se sve
više i više širilo. Osnovane su internet brokerske kuće, kreirani su alati za
jednostavnu trgovinu akcijama preko interneta (AOL). Ovakav način trgovine
se proširio na ceo svet.
Ostali pioniri u berzanskom poslovanju preko interneta bili su:
1. E-Schwab (1996 godina)
2. American Express (september 1996 godine)
4
Aleksandar Pokrajac, Berze i berzansko poslovanje na internetu, Novi Sad, 2009 godina.
