1
1. УВОД
Убрзаним развојем и ширењем друштва, стамбене јединице постају све веће.
Поменуте јединице могу бити једноетажне и вишеетажне. Такође могу бити и
небодери са десетинама спратова и стотинама станова. У таквим је објектима од
великог значаја адекватна освјетљеност како би се остварили нормални услови
пјешачких коридора у затвореном простору. Други разлог који иде у прилог томе је
повећање угодности боравка у властитом дому. Инсталирање расвјете у поменутим
објектима започело је у 20-ом вијеку.
Да се избјегне заборављање гашења освјетљења на кућном и стамбеном
степеништу употребљава се направа која има задатак, да послије ручног
укључивања струјног кола, држи ово коло извјесно вријеме затворено, а по истеку
тог времена да га аутоматски прекине, односно угаси сијалице на степеништу. Ову
направу називамо степенишним аутоматским прекидачем или скраћено
степенишним аутоматом. Израђују се двије групе ових прекидача:
-
са механичким погоном и
-
електонски или транзистирани.
У наредним поглављима матурског рада, биће ријечи о електронском
степенишном аутомату. Такође биће ријечи и о инсталационим и разводним
кутијама, као и о сијалицама.
2
2. ЕЛЕКТРОНСКИ СТЕПЕНИШНИ АУТОМАТ
Степенишни аутомат је аутоматска инсталациона склопка која има задатак да
омогући истовремено паљење свих сијалица на степеништу (степенишна расвјета)
посредством тастера и да их након одређеног времена аутоматски искључи
(временска склопка). На тај начин се жели омогућити да се степенишна расвјета
може користити у току читаве ноћи, а да се уједно избјегне превелика потрошња
електричне енергије, до које би иначе дошло када би степенишна расвјета горјела
читаву ноћ непрекидно. Препоручује се да се у стамбеним објектима вишим од 4
спрата употријебе два одвојена система са степенишним аутоматима. Постоји више
врста израде степенишних аутомата који се међусобно разликују или преме изради
контаката или, пак по изради временског механизма. Још су у употреби степенишни
аутомати са електромагнетом и сатним механизмом, електромагнетом и
пнеуматским механизмом, живини степенишни аутомати итд. Данас се
употребљавају електронски и сатни степенишни аутомати разних произвођача (нпр.
СА 8 „Искра“ Словенија, „Елпха 8 тхебен“ Њемачка, „Кооп“ Њемачка, „Легранд“
Француска и слично).
Електронски степенишни аутомати израђују се у двије варијанте за:
четверожилни успонски вод и трожилни успонски вод. Основна функционална
разлика у овим варијантама је у томе што се у првој варијанти не може продужити
вријеме горења сијалице, па их поново морамо упалити притиском на једну од
тастер склопки. У другој варијанти, када се покаже четверожилни успонски вод, за
вријеме горења сијалица поновним притиском на једну од тастер склопки, обнавља
се вријеме горења и оно поново тече од последњег притиска.
Електронски степенишни аутомат СА 8 има четири стезаљке, при чему се код трожилног
успонског вода употребе 1, 3 и 4, а код четверожилног и стезаљка 2 (сл. 4.44). На предњој страни
4
је потребно сачекати да се сијалице угасе, па их поново упалити притиском на
степенишни тастер.
У другој варијанти за вријеме горења сијалица поновним притиском на степенишни
тастер обнавља се вријеме горења, и оно увијек поново тече од последњег притиска. У
почетку развоја ових прекидача свака је варијанта посебно рађена, док савремена
конструкција у једној конструктивној цјелини обухвата обе варијанте. За посматрање
функције ових прекидача потребно је познавање електронике, која материја није у
оквиру „јаке струје“.
Трожични степенишни електронски аутомат има четири прикључна краја од којих
су 0, Р и 2 са трожичном варијантом, а са прикључком 1 за четверожичну. У аутомату је
