„VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA“
BLACE
SEMINARSKI RAD
Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Tema: Elektronsko bankarstvo
Profesor: Studenti:
Seminarski rad
Vladimir Mladenovic Zlatkovic Svetislav
06/08III
Blace
2011. god.
I UVOD
Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih
tehnologija od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugačiji način.
Prvi elektronski transfer novca izvršen je jos davne 1860. godine. Transfer
je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomoć telegrafa. Kasnije je
telegrafski transfer novca postao uobičajan. Jedan od najvećih platnih i
obračunskih sistema današnjice, američki Fedvajer (Fedvire), započeo je sa
radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu
federalnih rezervi SAD-a.
Jedna tipična trgovinska transakcija može obuhvatati nekoliko različitih
strana i različitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo
unesu u različite informacione sisteme, obrade i uskladište.
U oblasti međubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT, koji je
osnovan 1973 godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih članica tj.
Konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka.
Za tehnologizaciju bankarstva na malo od ključnog su značaja trendovi u
informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, upotreba javnih računarskih mreža
(pre svega Interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije.
Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu ciljevi su
koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije
finansijsko tržište.
___________________________________________________________________________
1
Seminarski rad
Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija,
proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu
poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je INTERNET. Elektronsko
poslovanje na Internetu kreće od W
eb sajta
– prezentacionog karaktera. U
sledećoj fazi to je
E-business
, kupovina i prodaja, pa se proširuje davanjem
informacija i postaje u inteligentni e-business
end to end
poslovni processor.
2.2. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Podela prema učesnicima:
1. B2B –
Business to Business
– elektronsko poslovanje koje se odvija
između preduzeća, kompanija.
2. B2C -
Business to Consumer –
poslovanje
između preduzeća i
potrošača. Potrošači naručuju proizvode elektronskim putem od
preduzeća.
3. B2G –
Business to Goverment –
poslovanje između preduzeća i
vlade. Poseban značaj imaju kod tenderan za porudžbine vlade ili
vladinih organizacija.
Ova tri modela elektronskog poslovanja se najviše koriste.
Ostali modeli e-poslovanja koji se manje koriste:
1. C2B –
Consumer to Business –
model u kome potrošači udruženo ili
pojedinačno nude proizvode i usluge kompanijama.
2. C2C –
Consumer to Consumer –
model razmene između kupaca.
3. C2G –
Consumer to Goverment –
model interakcije centralne i lokalne
vlasti sa građanjima.
4. G2B –
Government to Business
5. G2C –
Government to Consumer
6. G2G –
Government to Goverment
Podela prema delatnosti:
- Elektronska prodaja (e-sales)
- Elektronsko bankarstvo (e-banking)
- Elektronsko izdavaštvo (e-publiching)
- Elektronska trgovina (e-commerce)
- Elektronska uprava (e-goverment)
- Učenje na daljinu (e-learning)
___________________________________________________________________________
3
Seminarski rad
3.3. POTREBA ZA ELEKTRONSKIM PRENOSOM SREDSTAVA
Platni promet predstavlja sva plaćanja koja se vrše između pravnih i
fizičkih lica. Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog
fizičkog ili pravnog lica na drugo da bi se izvršila konverzija dužničko
poverilačkog odnosa.
Potreba za uvođenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni
promet javila se kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je
postalo nemoguće da se obavlja na postojeći način zbog fizičkih ili finansijskih
ograničenja. Dosadašnji sistemi plaćanja zasnivali su se na žiro i čekovnom
platnom prometu. Papirni platni promet karakterisala je ogromna količina
papira usled porasta obima finansijskih transakcija što je dovodilo do većih
troškova banaka, a osim toga platni promet zahtevao je i dosta vremena za
finalizaciju plaćanja.
Dakle osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaćanja su:
-
Nemogućnost praćenja porasta obima platnog prometa iznad
određene granice
-
Troškovni pritisak usled porasta obima platnog prometa
Sve ovo uticalo ja na potiskivanje papirnog načina plaćanja u korist
elektronskog sistema plaćanja.
Prve ideje za rešavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog
prometa kroz proces kompijuterizacije i eliminisanja papira dala su dva
američka profesora Jacobs Henry i Robert Gregory.
Suština koncepta kompijuterizacije sistema plaćanja sastoji se u
mogućnosti da se tehničko-tehnološke i ekonomske karakteristike
informacione tehnologije iskoriste za:
-
eliminisanje papira iz sistema plaćanja
-
povećanje brzine transakcionih i informacionih tokova
-
snižavanje transakcionih troškova.
Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u
bankarstvu koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava
(EFT). EFT ili elektronski transfer novca je postupak kojim se pomoću
___________________________________________________________________________
4
Seminarski rad
III ELEKTRONSKO BANKARSTVO
3.1. RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA
Primena savremenih elektronskih digitalnih računara u oblasti
bankarstva omogućila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj
elektronskog bankarstva u današnjem smislu reči započeo je krajem 60-ih i
početkom 70-ih godina XX veka. Na afirmaciju elktronskog bankarstva od
presudnog značaja su bili:
-
trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji
-
upotreba javnih računarskih mreža
-
razvoj i primena metoda kriptografije.
Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije
bankarskih potencijala i definiše se kao skup raznovrsnih načina izvođenja
finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione
tehnologije. Elektronsko bankarstvo je širok pojam i pored Internet bankarstva
obuhvata brojne vrste digitalizovanih transakcija koje ne moraju da se baziraju
samo na Internet tehnologiji (automatizacija transfera novčanih sredstava,
konverzija valuta, uplate, isplate, otplate kredita...).
Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su
bankomati (Automated
Teller Machines – ATMs)
. Bankomati su uređaji za polaganje i podizanje gotovog
novca bez fizičkog prisustva bankarskog službenika. Prvi bankomat vezuje se za
filijalu britanske “Barcclays” banke 1967. godine. Gotovina se podiže pomoću
platnih kartica (kreditnih ili debitnih). Bankomati se prave kao floorstand
mašine ili se ugrađuju u zid. Sastoje se iz dva osnovna dela: dela za
manipulaciju novcem i dela za manipulaciju podacima vezanim za deponovana
sredstva korisnika. Delovi bankomata su tastatura, monitor, otvor za karticu,
otvor za podizanje novca i zvučnik. Pored podizanja gotovine bankomati
omogućavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge račune,
plaćanje sa drugih računa i slično.
U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno
mesto zauzima
softver za lične finansije.
Potreban je poseban softver instaliran
___________________________________________________________________________
6
