Elektronsko bankarstvo

FAKULTET ZA POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

Pristupni rad

TEMA :

Elektronsko bankarstvo

PREDMET : Upravljanje bankama

Pristupni rad >> Elektronsko banakratvo<<

SADRZAJ

UVOD.................................................................................................................................3

1. Elektronsko bankarstvo ( E-banking)

.........................................................................6

1.1. Istorijski razvoj elektronskog bankarstva.........................................................6
1.2. Banke na internetu............................................................................................7
1.3. Oblici pojavljivanja..........................................................................................9
1.4. Oblasti primene Interneta u bankarstvu..........................................................10
1.5. Poslovi E-bankinga.........................................................................................11
1.6. Bankarske usluge vecine svetskih banaka u Internet poslovanju...................11
1.7. Osnovni distributivni kanali pruzanja bankarskih proizvoda

i servisa u svetu...............................................................................................12

1.8.

Osnovne karakteristike elektronskog bankarstva

.....................................13

1.8.1. Prednosti elektronskog bankarstva..................................................13
1.8.2. Nedostaci elektronskog bankarstva..................................................14

2. Kreditne kartice kao najrasprostranjeniji vid E-bankarstva

..................................15

3. Pojava i razvoj E-bankarstva u Srbiji

.......................................................................18

ZAKLJUCAK..................................................................................................................19
LITERATURA.................................................................................................................22

Pristupni rad >> Elektronsko banakratvo<<

Elektronsko bankarstvo, kao specifičan deo elektronskog poslovanja, ima mnoge
prednosti u odnosu na klasično poslovanje: Smanjenje troškova transakcija; Brži obrt
sredstava; Siguran i bezbedan platni promet; Ušteda vremena; Mogućnost obavljanja
transakcija sa radnog mesta; Stalni uvid u stanje na računu i promet.

Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rešavanje problema sistema
plaćanja   zasnovanih   na   papiru,   korišćenjem   potencijalnih   prednosti   primene
informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da ovi procesi znače mnogo više od
zamene papirnih dokumenata i njihovog fizičkog prenosa elektronskim putem, odnosno
da efikasno i ekonomično korišćenje ove tehnologije zahteva reinženjering poslovnih
procesa i međuodnosa učesnika. Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu
filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava
(EFT-Electronic   Funds   Transfer),   koja   je   pojmovno   određena   kao   elektronsko
bankarstvo. Sa porastom potreba korisnika bankarskih usluga, raste i očekivani kvalitet
usluge.   Dobra   strana   automatizacije   bankarskog   poslovanja   je   što   je   omogućeno
korišćenje   usluga   24   časa   dnevno.   Očekivani   kvalitet   usluge   uključuje   i   različite
dimenzije usluga. U poslednje vreme se javljaju korisnički zahtevi za boljom kontrolom i
upravljanjem finansijama. Internet je omogućio masovni protok informacija i naterao
banke da se više pozabave kvalitetom i dostupnošću informacija.

Procenjuje se da će u SAD, u narednim godinama, gotovo 30% profita sektora
stanovništva biti ostvareno korišćenjem Internet bankarstva. U Francuskoj je, na primer,
država učestvovala u finansiranju razvoja informatičke infrastrukture, pa je i širenje on-
line bankarstva išlo veoma brzo, što je rezultiralo u većem broju elektronskih usluga koje
nude banke:

Informacije o računu: kupovine kreditnim/debitnim karticama, stanje na računu,
korišćenje kreditnih linija, obračuni.

Tekući i štedni ulozi: prezentiranje računa i plaćanja, kretanje sredstava.

Hartije od vrednosti: preporuke u vezi kupovine/prodaje, cene akcija, osnovne
informacije o hartijama od vrednosti, cene fondova, informacije o kupovini/prodaji za
prethodnu godinu, informacije o primljenim dividendama i kuponima, kupovine i otkupi
fondova.

Razvojem elektronskog prenosa sredstava, znatno se menjaju finansijski instrumenti i
tehnologija poslovanja. Finansijske transakcije mogu da se prenesu na neograničenu
udaljenost u minimalnom vremenskom razmaku putem postojećih komunikacionih mreža
u zemlji i inostranstvu, bez tradicionalnog pripremanja naloga i ostale prateće
dokumentacije. EFT transfer omogućava transfer sredstava u momentu plaćanja sa računa
dužnika na račun korisnika. Ovim načinom plaćanja eliminiše se plaćanje čekovima i
drugim oblicima bezgotovinskog plaćanja.

Pristupni rad >> Elektronsko banakratvo<<

Elektronski sistem plaćanja (Electronic Payment System-EPS), sve je dominantnija
alternativa plaćanju čekom. Pojedine zemlje razvile su posebne sisteme usluga
interbankarskog transfera sredstava, u okviru mreže unutrašnjeg platnog prometa. Pored
toga razvijen je: Bezgotovinski transfer na mikro nivou i, Elektronski transfer sredstava
na mestu prodaje.

U razvoju je, a u znatnoj meri i primeni, niz novih bankarskih tehnologija, kao što je:
Elektronska trgovina, Samouslužno (self-service) bankarstvo, Kućno i kancelarijsko
bankarstvo, Pozivni centri, Kartičarstvo.

Bankomati ili samouslužni šalteri, koriste se od strane banaka sa ciljem da povećaju
kvalitet svojih usluga, orijentisanih prema klijentima, koje se uglavnom odnose na
rutinske bankarske operacije. Bankomati nude vlasnicima platnih kartica sledeće usluge:
podizanje gotovine (cash dispenser), polaganje depozita, transfer sredstava sa računa na
račun, uplate na račune, naručivanje i primanje izveštaja.

Elektronski transfer sredstava na mestu prodaje kao bezgotovinski sistem plaćanja,
ostvaruje se preko trgovačkih, uslužnih i ostalih organizacija. Terminali ili registar kase,
u ovim organizacijama povezani su sa bankarskom kompjuterskom mrežom. Korisnici
ovakvog sistema transfera sredstava su u mogućnosti da na mestu kupovine, ili
korišćenjem usluga vrše plaćanje prenosom iznosa, sa svog računa na račun poslodavca,
preko terminala, gde se obavlja trgovina ili koristi usluga.

Elektronska trgovina omogućava klijentu kupovinu i plaćanje preko kućnog PC-a.
Porudžbina se obavlja preko Interneta, a prilikom plaćanja klijent se poziva na svoju
platnu karticu. Za kupce, trgovine i banke, elektronska trgovina je pogodna i efikasna
zbog relativno niskih troškova održavanja istih.

Pristupni rad >> Elektronsko banakratvo<<

1.2. Banke na Internetu

Finansijski svet se zauvek izmenio pronalaskom telegrafa. Ovaj tehnološki izum
pokrenuo je velika novčana sredstva i ubrzao finansijske tokove uz malu cenu transfera.
Gotovo preko noći postalo je moguće u istom danu izvršiti transfer novca na drugi kraj
sveta, saznati informacije o cenama na udaljenim tržištima, plasirati sredstva po većoj
kamati.. Banke do skoro nisu shvatale da Internet nije samo prolazni fenomen, nego je
sve više deo poslovne stvarnosti, sa još većom perspektivom u budućnosti. Banke su u
međuvremenu prevazišle tu odbojnost prema inovacijama, tako da danas postoji preko
hiljadu svetskih banaka, koje nude klijentima mogućnost obavljanja bankarskih
transakcija direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Osnovni cilj banaka je bio rešavanje
problema u vezi plaćanja zasnovanih na papiru.

Do pojave elektronskog bankarstva po prvi put je došlo u Sjedinjenim Američkim
Državama početkom sedamdesetih godina i ova tehnologija označena je kao elektronski
prenos sredstava – EFT (

Electronic Founds Transfer

). To je elektronsko prenošenje,

čuvanje i razmena oblika finansijskih sredstava između subjekata plaćanja.

Početak Internet bankarstva

vezuje se za 1980. godinu. Prva elektronska transakcija

obavljena je na Internetu maja 1994. godine na prvoj WWW (

World Wide Web

)

konferenciji između Ženeve i Amsterdama. Međutim, rast broja korisnika bio je spor sve
do maja 1995. godine kada banka

Wells Fargo

izrađuje prvi

Web