Platne kartice
Platne kartice - Sa ubrzanim razvojem informacione tehnologije ubrzano se razvijalo i
bankarstvo u pravcu sve veće primene informacionih tehnologija. To je dovelo do pojave i
izuzetno brzog razvoja i rasta elektronskog bankarstva. Korišćenje „elektronskog“ novca postaje
sve značajniji deo ukupnih finansijskih kretanja i preuzima primat nad konvencionalnim
sredstvima plaćanja. U ovom odeljku će biti opisan razvoj platnih kartica, od samih početaka do
današnjih dana, zatim će biti opisana tehnologija plaćanja platnom karticom. Platna kartica pruža
izuzetne prednosti njenom korisniku, a jedna od važnih je konverzija valuta. Ona omogućava
plaćanje u svakoj zemlji, bez obzira na valutu plaćanja, dok će Cardholderu na naplatu stići
transakcija u valuti zemlje iz koje dolazi. U ovom delu će, takođe, biti opisane tendencije i
trendovi daljeg razvoja platnih kartica.
Kartične organizacije – Pojava platnih kartica, njihov ubrzani razvoj i nesumnjivi finansijski
potencijal dovela je do stvaranja posebnih organizacija, poznatih kao kartične organizacije. U
radu će biti opisane najveće kartične organizacije, kao što su Visa, MasterCard, Diners Club,
American Express, i principi njihovog organizovanja i funkcionisanja.
Korene današnjih platnih kartica možemo potražiti u 50-im godinama prošlog veka, kada je
Diners Club proizveo prvu plastičnu platnu karticu. Osnovni razlog za upotrebu PVC materijala
je njegova duža postojanost u vremenu u odnosu na konvencionalne papirne kartice. Ova nova
kartica je u početku služila i kao identifikator za pripadanje jednoj određenoj grupi ljudi. Nakon
toga su na tržište ušli i VISA i MasterCard. Usled mogućih prevara, falsifikovanja i korišćenja u
trgovini i bankarstvu, bilo je neophodno razviti pogodne uređaje čitače. Podaci su se čuvali na
magnetnim trakama, koje je čitač mogao da protumači. Najveći i ne tako mali nedostatak
magnetnih traka je slobodan pristup podacima i manipulisanje njima. U trenutku kada su se
pojavile u SAD, Evropa još nije bila spremna za njih. O značaju pojave platnih kartica najbolje
govori jedna scena iz igranog filma iz davnih 50-tih godina prošlog veka: „Cash Died Today“.
Visa
Pedesetih godina finansijske organizacije počinju da se interesuju za platne kartice. Tako
polovinim pedesetih godina "Bank of America započinje svoj program "Bankamericard" koji je
važio jedino u Kaliforniji. Postepenim širenjem i dodavanjem pojedinih banaka iz drugih regiona
ovaj program se raširio na celu teritoriju USA. Dalje širenje teklo je tako što je priključen
programu Barclays Bank iz Velike Britanije. Širenjem van granica USA u Evropi i ostalim
delovima sveta javio se problem naziva kartice koja je značajno prerasla svoj izvorni naziv.
Rešenje je nađeno tako što je tokom 1976 i 1977 godine zamenjeno ime kartice i od tada se ona
zove VISA kartica.
Ubrzo nakon toga Visa kartice su bile u upotrebi širom sveta. Polje kartičnog poslovanja Visa je
obeležila sa više pionirskih projekata. Upravo Visa je kreirala prvi potpuno elektronski sistem za
manipulisanje kartičnim transakcijama. Predstavila je prvu premium kreditnu karticu, kreirala
prvu globalnu mrežu ATM-ova. Danas Visa, zajedno sa svojim partnerom MasterCard-om,
intenzivno učestvuje u razvoju sledeće generacije platnih kartica, tzv. smart kartica, kao i u
velikom broju drugih projekata čiji je cilj unapređenje kartičnog poslovanja.
Visa je danas vodeći svetski brend platnih kartica i
najveći svetski platni sistem. Sa više od milijardu i
dvesta miliona kartica u opticaju, sa
akceptantskom mrežom u 150 zemalja i sa više od
1
850 000 ATM uređaja širom sveta, Visa je dostigla univerzalnu popularnost. U 2003. godini
Visa proizvodi su ostvarili 2.9 triliona američkih dolara obima prodaje i preuzimanja gotovine
karticama.
Visa je najveći procesor finansijskih transakcija na svetu. U toku dana Visa finansijske institucije
obrade oko 100 miliona transakcija. Većina od tog broja se obavlja elektronski, korišćenjem
VisaNet sistema.
VisaNet sistem povezuje 21000 banaka, 1200
miliona računa i trgovce u više od 150 zemalja.
Sastoji se iz 25 velikih mainframe računara,
više od 230 mid-range sistema i oko 300 aplikacija koje završavaju oko 50 miliona linija koda.
U organizacionom smislu Visa je privatna asocijacija sa oko 6000 zaposlenih širom sveta i
obuhvata šest regionalnih organizacija, njihovu pomoćnu službu za procesing, centar za
inovacije i korporativni centar.
Diners card
Istorija Diners card je malo drugačija. Priča započinje kad se jednoga dana 1949 godine kada se
gospodon McNamara nađe sa društvom i restoranu. Kada je došlo vreme za plaćanje Gdin se
maši za novčanik a novčanika nema. McNamara izvadi vizitkartu napiše koliko treba da plati i
potpiše se a pošto su kelneri znali koje dotični gospodin rado su prihvatili ovaj način garancije da
će račun biti izmiren. Gospodin sutra izmiri račun ali ideja ostane i ubrzo na osnovu ove ideje
bude rođena je Diners kartica. Diners Club International osnovan je 1950. godine u SAD-u, kao
prva kompanija u svetu koja je počela da se bavi izdavanjem kreditnih kartica.
Diners klub u Srbiji i Crnoj Gori počeo je sa radom maja 1996. godine, kao prva medjunarodna
kreditna kartica izdata u Srbiji i Crnoj Gori posle sankcija. Centrala Diners kluba se nalazi u
Beogradu, a poslovnice postoje u Novom Sadu i Podgorici. Broj izdatih kartica je oko 25 hiljada,
s tim što ima oko pet i po hiljada prodajnih mesta. Vrste Diners kartica: Lična, Dodatna, Biznis,
Korporaciska, Biznis lokal, Lokal i kobrbrendirana, Lična i Poslovna. Postoji još Ekskluziv,
Junior, Dajners plus i Rivolving. Osnovna kartica namenjena je svim punoletnim državljanima
Srbije i Crne Gore sa stalnim izvorom prihoda. Karakteristično za ovu karticu je da je obavezan
depozit koji se polaže u banci. Dodatna kartica je namenjena svim članovima porodice vlasnika
osnovne kartice. Ova kartica, tereti račun osnovnog člana i za nju se ne plaća nikakva upisnina.
Znači to je dodatna kartica za članove porodice. Biznis kartica namenjena je direktorima ili
vlasnicima manjih preduzeća i zaposlenima u tim preduzećima. Uslov za izdavanje Biznis
kartice je da korisnik već poseduje osnovnu Dajners kard karticu. Svi troškovi plaćaju se sa
tekućeg računa preduzeća u dinarima i mogu se knjižiti kao materijalni troškovi poslovanja.
Korporacijska kartica, namenjena je direktorima i vlasnicima korporacija, kao i zaposlenima u
tim preduzećima koji dobiju odobrenje i koje odredi glavni direktor kao potpisnik ugovora za
Korporacijsku karticu. Ne postoje nikakvi limiti niti uslovi za posedovanje lične kartice. Biznis
lokal Dajners kartica namenjena je direktorima i vlasnicima preduzeća, kao i svim zaposlenima u
tim preduzećima. Kartica je validna samo u Srbiji i Crnoj Gori. Da bi neko posedovao ličnu
Dajners karticu potrebno je da poseduje tekući račun i najmanje tri meseca da je otvoren u banci.
Najvažnije je, da korisnik nije u nedozvoljenom minisu bio u tom periodu. Poslovne kartice
namenjene su pravnim licima i fizičkim licima koja obavljaju delatnost, a imaju račun najmanje
tri meseca. Minimalni mesečni promet je 300 hiljada dinara prometa na računu firme, potvrda
banke o ispravnosti finansijskih podataka i automatsko zaduživanje računa na dan dospeća bez
provizije.
2
Primer Visa platne kartice
