Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије

Београд

СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ

ПРЕДМЕТА

ЛЕКТРОНСКО

ПОСЛОВАЊЕ

Тема:

Електронско банкарство у систему Hal e-bank

Професор: Студент:
Проф. др Миодраг Брзаковић

Тања

Милосављевић

САДРЖАЈ

УВОД 3

1. ЕЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО 5

1.1. Појам и развој електронског банкарства 5

1.2. Инструменти и канали Е-плаћања 7
1.3. Предности и недостаци е-банкарства 8

2. СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ПРОГРАМ HAL E-BANK 10

           2.1. Основе програма                                                                                              10
           2.2. Могућности програма и основни услови за рад                                         10
           2.3. Покретање програма                                                                                        11
           2.4. Промет и стање на рачуну                                                                               14
           2.5. Изводи                                                                                                                 16

Закључак 20

Литература 23

Свеобухватности заштите у електронској банци постигнути су на начин да:

- су подаци тајни и доступни само ономе коме су намењени. Подаци се шифрирају на
страни пошиљаоца и потом дешифрују када стигну до примаоца;
- обезбеђена је могућност утврђивања валидности и целовитости података дигиталним
потписом клијената;
- оверава се порекло података. Овером се утврђује да ли је пошиљалац прави или се неко
покушава лажно представити. Обезбеђењем аутентичности пошиљаоцима је одузета
могућност да се одрекну послатих података или да их затаје. Аутентичност утврђују
квалификоване дигиталне потврде (сертификати) комитената банке;
- са одговарајућом заштитом онемогућен је упад у централни систем банке.

1. ЕЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО

1.1. Појам и развој електронског банкарства

Електронско банкарство се први пут јавља у САД. То је омогућило америчким банкама да
својим   великим   комитентима   обезбеде   информације   о   стању   на   рачуну   (и   обављеним
трансакцијама) на најкраћи и најефикаснији начин. Постепено се овај систем унапређивао
мењајући   целокупно   финансијско   понашање   у   друштву.   Суштина   је   у   могућности
обављања најразноврснијих финансијских трансакција као што су депоновање и подизање
плата,   плаћање   рачуна,   отплата   кредита   или   поравнање   рачуна   између   компанија   без
папира, чекова и готовине

Развој   е-банкарства   везан   је   за   све   ширу   примену   компјутерске   и   телекомуникационе
технологије у процесу обраде и преноса података и информација. Ове технологије собом
носе   крупне   и   еволутивне   технолошке   промене   у   функционисању   банака   и   других
финансијских   институција.   Покренути   процеси   доводе   до   увођења   нових   поступака   и
технологија, које собом носе нове изазове и могућности.

„Док   је   за   рану   фазу   развоја   електронског   банкарства   била   карактеристчна   употрба
информационе   технологије   за   рационализацију   појединих   процеса   (аутоматизација
канцеларијског   пословања   и   омогућавање   самоуслуживања   комитената),   у   зрелој   фази
значајније   постају   могућности   увођења   различитих   иновација   у   област   банкарских
производа.

Рационализацијом   пословних   процеса   омогућавано   је   редуцирање   трошкова   обављања
банкарских послова, а иновацијама у области производа омогућава се подизање квалитета
банкарских услуга и, по том основу, увођење виших цена за понуђене услуге. Због тога у
могућностима   рационализовања   постојећих   процеса   и   креирања   нових   банкарских
производа   треба   видети   само   подстицајна   средства   за   бројне   иновативне   активности
банака у пословању са становништвом и привредом.“

Најзначајније промене које су до сада остварене у домену електронског банкарства односе
се претежно на домен рутинских трансакција у банкама, и то пре свега у платном промету.
Системи за електронски пренос средстава (EFTS) представљају прве манифестације
увођења технолошких иновација на бази примене информационе и комуникационе
технологије (ITC).

Као основне компоненте система за електронски пренос средстава појављују се
аутоматизоване клириншке куће (ACH) и елементи тзв. даљинског банкарства. У ову

Комазец С, Живковић А, Ристић Ж (2001)

Банкарство,

Виша пословна школа Београд, Чигоја стр 211

Вуксановић Е (2009)

Електронски системи плаћања

, Економски факултет Крагујевац, Интерпринт стр 334

мишљења око тога да ли су онлине банкарство и Интернет банкарство синоними или не.
Мада између ове две категорије постоје веома велике сличности (посебно у асортиману
услуга), са аспекта њихових технолошких и економских могућности могу бити значајне
извесне разлике. Оба појма се односе на обављање банкарских трансакција односно
коришћење услуга из куће, а сам асортиман услуга им је готово идентичан (у том смислу
може бити значајно и прецизније одређивање односа мобилног банкарства и онлине
банкарства).

1.2. Инструменти и канали E-плаћања

У складу са основном функционалном природом трансакција плаћања циклус е-плаћања
обухвата одређени број етапа и активности. Све етапе се могу класификовати у три
основне фазе: 1. иницирање 2. процесинг и 3. потврђивање. Свака од ових фаза одликује
се специфичним функцијама, а у складу са њима у оквиру сваке фазе обавњају се одређене
активности.

„Прва фаза циклуса плаћања је фаза иницирања трансакције плаћања и односи се на
трансмисију којом платац, потрошач или предузеће, даје инструкцију посреднику, обично
банци да изврши плаћање. Ова фаза, типично, почиње активностима као што су давање
инструкција, односно налога за иницирање плаћања, од стране ентитета који плаћа и
прихватање датих инструкција за реализацију плаћања од стране банке или неког другог
посредника, трговца или центра за процесеирање (тзв. капија). У фази иницирања
трансакције плаћања, кључну улогу има активност аутенфикације учесника и ауторизације
трансакције е-плаћања, а од адекватности обављања ових активности зависиће правилност
пријема инструкције плаћања на процесинг.

Друга   фаза   циклуса   плаћања   је   процесинг   примљене   инструкције   за   реализацију
трансакције   плаћања.   Ова   фаза   укључује   процесинг   систем   банке   или   валидацију   и
аутентификацију платиоца од стране картичарских институција, пре давања одобрења за
задуживање   рачуна   платиоца   и   инструкција   за   клиринг   и   салдирање   рачуна.   Када   је
инструкција валоризовна и ауторизована, трансакција се преноси на следеће операције,
срдства   се   дају   на   клиринг   и   одобравају   на   рачуну   корисника   плаћања,   а   подаци   се
преносе комуникационим везама између посредника.

Финална фаза циклуса плаћања је обавештење о реализацији трансакције плаћања и
односи се конкретно на обавештење корисника плаћања о пријему средстава. Са његовим
обавештењем о преносу средстава трансакција е-плаћања је завршена. Обавештење такође
треба да буде у складу за информативним захтевима специфичних трансакција.

Канали е-плаћања обухватају различите канале путем којих се омогућава приступ
одређеним тачкама система електронских плаћања у којима се иницирају и извршавају