Elektronsko bankarstvo u Srbiji

UNIVERZITET SINGIDUNUM

POSLOVNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA POSLOVNU EKONOMIJU

DIPLOMSKI RAD

ELEKTRONSKO BANKARSTVO U SRBIJI

Mentor Student

Prof

. dr Budimir Stakić Milena Andrejević 435/07

Beograd, 2011.

Elektronsko Bankarstvo u Srbiji

SADRŽAJ:

UVOD......................................................................................................................................... 3

1. TRANSFORMACIJA BANKARSTVA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE ..................... 5

1.1. OSNOVE TRANSFORMACIJE BANKARSKOG SISTEMA................................ 5

1.2. BANKARSTVO U SVETU U PROCESU TRANSFORMACIJE ........................... 7

1.3. SAVREMENE BANKE I MODERNA DRZAVA .................................................... 8

1.4. ZNAČAJ ELEKTRON

SKIH USLUGA U SAVREMENOM BANKARSTVU ...... 9

2. POJAM, RAZVOJ I PREDNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ....................... 10

2.1. POJAM ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ....................................................... 10

2.2. RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA..................................................... 13

2.3. PREDNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA .............................................. 16

3. VRSTE USLUGA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA.................................................. 17

3.1. E-BANKARSTVO NA MALO ................................................................................ 18

3.2. KORPORATIVNO ELEKTRONSKO BANKARSTVO ....................................... 21

3.3. MEĐUBANKARSKO E

LEKTRONSKO POSLOVANJE .................................... 22

4. ELEKTRONSKI NAČIN

OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA ................................. 23

4.1. ELEKTRONSKI PLATNI PROMET .................................................................... 23

4.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG PLATNOG PROMETA 26

4.3. SWIFT ...................................................................................................................... 27

5. ON-LINE I INTERNET BANKARSTVO .......................................................................... 29

5.1. ON-LINE BANKARSTVO ..................................................................................... 29

5.2. INTERNET BANKARSTVO .................................................................................. 30

6. SISTEMI ELEKTRONS

KIH PLAĆANJA

........................................................................ 34

6.1. ON-LINE I OF-

LINE SISTEMI PLAĆANJ

A ....................................................... 34

6.1.1. ON-

LINE SISTEMI PLAĆANJ

A .............................................................. 34

6.1.2. OFF-

LINE SISTEMI PLAĆANJ

A ............................................................ 37

6.2. PLAĆANJ

E PREKO E-BANKING SISTEMA ..................................................... 38

6.3. MIKRO I MOBILNA

PLAĆANJA

........................................................................ 39

7. BEZGOTOVINSKO PLA

ĆANJE

...................................................................................... 40

7.1. KREDITNE/DEBITNE KARTICE ....................................................................... 41

Elektronsko Bankarstvo u Srbiji

UVOD

Cilj diplomskog rada

“Elektronsko bankarstvo u Srbiji“

je analiza savremenih bankarskih

poslova zasnovanih na

informatičk

oj i telekomunikacionoj tehnologiji. Diplomskim radom sam

želela da analiziram vrste bankarskih usluga, bankarske poslove i bankarske proizvode u

savremenom bankarstvu, kao i način poslovanja i komuniciranja zasnivanom na informacionoj

tehnologiji.

Globalno bankarstvo

uvodi iz godine u godinu sve više inovacija u svoj rad. Banke daju

podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove tehnologije.
Razvitkom informacione tehnologije sve se više u poslovanju banaka javlja situacija da se podaci
o poslovnim trasakcijama nalaze u okviru kompjuterskog sistema (baze podataka), odnosno na
magnetnim medijima, dok se poslovanje na papiru (dokumenti) pojavljuju samo kao nus pordukt.

Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam

elektronsko bankarstvo

Elektronsko bankarstvo

, kao spe

cifičan deo elektronskog poslovanja, ima mnoge

prednosti

u odnosu na klasično poslovanje kao što su:

smanjenje troškova transakcija, brži obrt

sredstava, siguran i bezbedan platni promet, ušteda vremena, mogućnost obavljanja transakcija sa

radnog mesta i stalni uvid u stanje na racunu i promet.

Gotovina

se ne može koristiti u

elektronskoj trgovini

jer ne postoji direktni kontakt, licem

u lice izme

u prodavaca i kupaca.

Plaćanje online proizvoda ili usluga putem pošte je takođe vrlo

nepouzdano za potencija

lne online kupce, a pogotovu ako se radi o međunarodnim kupovnim

transakcijama. Ako se plaćanje obavlja uz korišćenje kreditne kartice i telefona ili faksa,

prodavcu je potrebno dosta vremena da obradi podatke sa kreditne kartice, a mnoge online
kompanije

i ne prihvataju plaćanje kreditnim karticama. Osim toga, mnogi online korisnici ne

poseduju kreditne kartice.

Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema elektronskog plaćanja zasnovanih na

digitalnim novčanicama (digitalni novac).

Najpoznatiji on-line sistemi su E-Cash firme

DigiCash; i NetCash. Najpoznatiji of-line sistemi su Mondex i VisaCash.

Dva su kljucna razloga zbog kojih su banke zalnteresovane za elektronsko bankarstvo:

klijenti, koji će najverovatnije koristiti elektronsko bankarstvo, predst

avljaju veoma zanimljiv

segment tržista, kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovišta: korisnici Interneta su

uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta;

Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal.

Usluge koje se pojavljuju u e-bankarstvu mogu se svrstati u tri oblika:

e-bankarstvo na

malo (usluge banaka stanovništvu i manjim poslovnim komitentima u kupoprodajnim odnosima);
korporativno e-bankarstvo (usluge krupnijim poslovnim komitentima); me

ubankarsko e-

Elektronsko Bankarstvo u Srbiji

poslovanje ( preko klirinških ku

a - za ve

e vrednosti transakcija, ili swiching centara - za manje

vrednosti ).

Razvoj e-bankarstva je vezan za sve širu primenu kompijuterske i telekomunikacione

tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacija. Ove tehnologije sa sobom nose
krupne i evolutivne tehnološke promene u funkcionisanju banaka. Pokrenuti procesi dovode do

uvođenja novih postupaka i tehnologija, koje sa sobom nose nove izazove i mogućnosti.

Elektronsko Bankarstvo u Srbiji

Mnogi smatraju da je za

tržisno orijentisan bankarski sistem nuzna i transformacija

vlasnicke strukture u bankama

, pri cemu u uslovima monopola javne svojine u proizvodnom,

prometnom  i  finansijskom  sektoru  nema  osnova  za  tržisno  orijentisano  bankarstvo.  Potrebna  je
„dovoljna  kriticna  masa"  privatne  svojine  u  ova  tri  sektora  da  bi  se  razvio  tržisni  ambijent  za
poslovanje  banaka.  U  nasim  uslovima  vec  se  razvila  konkurencija  vlasnistva  preko  privatnih  i
„drustvenih" banaka. Promena vlasnicke strukture banaka vezana je za izmene strukture sredstava
u  drustvenim  bankama  koje  su  dominantne  (i  do  96%  kreditnog  potencijala),  sto  je  direktno
vezano za izmenu strukture vlasnistva u realnom sektoru privrede (i stanovnistva).

Globalno bankarstvo

uvodi iz godine u godinu sve vise inovacija u svoj rad. Banke

daju podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove tehnologije.
Razvitkom informacione tehnologije sve se vise u poslovanju banaka javlja situacija da se podaci
o poslovnim trasakcijama nalaze u okviru kompjuterskog sistema (baze podataka), odnosno na
magnetnim medijima, dok se poslovanje na papiru (dokumenti) pojavljuju samo kao nus pordukt.

Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam

elektronsko bankarstvo

Elektronsko bankarstvo

omogucuje sve vece korišćenje bankarskih usluga po sistemu

"samousluge". Savremeni trendovi u  bankarstvu  podrazumevaju da  se  sve  vise poslova prenese
na korisnike usluga.  Korisnici  koji  imaju  vlastitu  opremu za obradu podataka zalnteresovani su
radi  vremenskih  ušteda  u  svom  radu,  da  poslovanje  sa  bankom  obave  sto  brze,  pa  cak  i  pod
uslovom da to za njih

znači

vece troškove.

Bankarske transakcije usmerene su tako da

se potencijali banaka preko noć

i plasiraju u

zemlje gde je u to vreme dan (radno vreme banaka i finansijskog tržista) . Na taj način banke

posluju i onda kada se u njihovom sedištu završilo radno vreme. U stvarnosti, kreditni potencijal
banaka figurira samo u kompjuterskim sistemima, dok se dokumenti, hartije od vrednosti,
efektiva i

sličn

o javljaju kasnije.

Risti

Ž., Komazec S., isto, str. 518

Gracanac A., FABUS,

Globalno bankarstvo

, Novi Sad, 2007., str. 131