FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

INFORMACIONI RESURSI I INFORMACIONI SISTEMI.

PODATAK, INFORMACIJA, ZNANJE.

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

E-POSLOVANJE

Cilј predmeta

: Cilј predmeta je da upozna studente sa osnovnom

strukturom, funkcionisanjem i koncepcijom savremenih poslovnih i upravlјačkih

informacionih sistema. Studentima će biti predstavlјeni svi bitni sadržaji koji se u svetskoj
literaturi pojavlјuju u okviru predmeta pod istim ili sličnim nazivom.

Ishod predmeta

: Ovladavanje relevantnim pojmovima vezanim za savremene

informacione tehnologije i njihovo mesto i primenu u poslovnim informacionim sistemima,
sticanje uvida u smisao i ulogu informacionih sistema u ostvarivanju strateških cilјeva
poslovnih sistema.

Literatura

Saša Ivanov (2012

): Menadžerski informacioni sistemi, Megatrend

univerzitet, Beograd, Fakultet za menadžment, Zaječar.

2. Informaciona tehnologija za menadžment, prevod knjige: Information

technology for management, 3td edition, Turban, E., McLean, E. Wetherbe, J.
John Wiley & Sons, Inc, 2002, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2003.

3. Balaban N., Ristić Ž., Đurković J., Trninić J., Informacioni sistemi u

menadžmentu, Savremena administracija, Beograd, 2002. FAKULTET ZA
POSLOVNE STUDIJE

Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)
Predispitne obaveze poena Završni ispit poena

aktivnost u toku predavanja 10 pismeni ispit / praktična

nastava usmeni ispit 60 kolokvijum-i
30 ..........

seminar-i

ISPITNA PITANJA.

I pitanje

(ovo su pitanja za kolokvijum – kolokvijum se polaže usmeno u dogovorenom

terminu i oslobađa studenta prvog pitanja na ispitu)

1. Objasniti pojmove: podatak, informacija, znanje.
2. Informacioni resursi. Upravljanje informacionim resursima.
3. Generički model sistema i njegovi elementi. Primer – PIS.
4. Informacioni sistem (IS). pojam i vrste IS.
5. Klasifikacija IS. Klasifikacija IS po organizacionom nivou.
6. Klasifikacija IS. Klasifikacija IS po tipu podrške koju nude.
7. Savremena klasifikacija IS.
8. Funkcije IS.
9. Komponente IS.
10. Elektronska razmena podataka (EDI). Prednosti i ograničenja.
11. E-poslovanje. Pojam i karakteristike.
12. E-trgovina. Klasifikacija e-trgovine prema tipovima učesnika.
13. B2B model e-trgovine.
14. B2C model e-trgovine.
15. C2C model e-trgovine.
16. M-poslovanje. Mogućnosti m-poslovanja.
17. E-bankarstvo.
18. Savremeni modeli e-bankarstva. On-line i Internet bankarstvo.
19. Modeli zaštite u sistemu e-bankarstva. Token i elektronski potpis.
20. E-uprava. servisi e-uprave.

UVOD

Pre ulaženja u detalje, koji bliže osvetljavaju suštinu IT-a, neophodno je dublje

razumevanje prirode

informacije

. Zato ćemo najpre razmotriti

suštinu informacije

sa stanovišta

razumevanja sledećih detalja:

•

priroda

podataka, informacije i znanja,

• vrednost

informacije,

•

kvalitet

informacije i njegove karakteristike,

• informacija

u kontekstu okruženja

elektronskog poslovanja (e-business),

•

donošenje upravljačkih odluka

i njihove karakteristike na različitim

organizacionim nivoima,
• informacije neophodne

kao podrška

za donošenje

odluka

Informacioni sistemi se grade da ostvare nekoliko ciljeva. Jedan od primarnih ciljeva je

da se podaci na ekonomidan nadin obrade i transformiSu u informaciju ili znanje.

PODATAK.

Reč

podatak

(eng. data), potiče od latinske reči

datum

, koja je neodređeni particip

prošli od glagola

dare,

koji znači dati, pa je stoga podatak

„nešto dato“

Informacija čini da se

smanji neodređenost

neke situacije ili događaja. Svakako

neodređenost se nikako ne može eliminisati u potpunosti, ali je moguće značajno je smanjiti.

Reč informacija etimološki potiče, preko francuskog jezika, od latinskog glagola

„informare“

koja znači

„dati nečemu oblik“

, „uobličiti ideju“ itd.

U latinskom jeziku postoji reč

informatio

koja znači koncept ili ideja ali, da li je i na

koji  način  ona  uticala  na  razvoj  engleske  reči  information,  je  nejasno.  Prema oksfordskom
engleskom     rečniku     istorijski     najranije     značenje     reči     information predstavlja akt
uobličavanja   ili   davanje   oblika   i   obrisa   mislima   kako   u   podučavanju,   tako   u   instruktaži   ili
treningu.

Kada se radi o sistemima koji se danas koriste, kao što su računarske mreže,

informacioni sistemi, za informaciju je

jedan od sinonima poruka

(message). Informacija je

stanje interesa (znatiželje) sistema.

Poruka

je materijalizovana informacija.

Informacija je kvalitet poruke od strane pošiljaoca ka jednom ili više primalaca.

Infomacija je uvek povezana sa nečim (dimenzije parametara, opis nekog događaja...)

Polazeći od toga, informacija ne mora biti

tačna

. Ona može biti

istina ili laž.

Čak i

ometajući šum koji se koristi da spreči komunikacione tokove i da izazove nerazumljivost
poruke sa predhodnog stanovišta takođe može biti posmatrana kao informacija. Stoga se
može reći da što je količina informacija u poruci veća to je poruka tačnija.

Tri važna zaključka se mogu izvući iz predhodnog razmatranja:
1.

Jasno je da mora postojati

logički proces

koji se koristi za proizvodnju

informacije. Taj proces uvodi prikupljene informacije u proces transformacije u cilju oblikovanja
informacije.

Informacija uvodi podatke u neki od oblika

koji je razumljiv

, tako da se oni

mogu protumačiti i da se na osnovu njih može delovati.

3. Informacija se pravi zbog

određene namene

, tj. da služi informatičkoj potrebi

određene vrste.

ZNANJE.

Znanje je ono što se zna

. Kao što se u odnosu na koncepte istina, verovanje i mudrost

ne odnosimo na isti način, u definisanju znanja takođe nema potpunog slaganja među
poznavaocima, pa se nude brojne teorije i nastavlja se debata o samoj prirodi znanja.

Usvajanje znanja uključuje

složene saznajne procese

: percepciju, učenje,

komunikaciju, asocijativnost i razložnost.

Pojam znanje (eng. knowledge) se takođe koristi za označavanje

pouzdanog

razumevanja predmeta

, potencijalno sa mogućnošću njegovog korišćenja za specifične

namene.

Znanje se sastoji od podataka ili informacija

koji se organizuju i obrađuju da prenesu

razumevanje, iskustvo, akumulirano učenje i stručnost u primeni na aktuelni problem iii
aktivnost.

Podaci su obrađeni tako da

reflektuju prošlo iskustvo i ekspertizu

, pružaju primaocu

organizaciono znanje koje ima veoma visoku potencijalnu vrednost.

Danas je

upravljanje znanjem

jedna od najaktuelnijih tema u oblasti IS-a.

KREIRANJE INFORMACIJA.

Obrada podataka

je neophodna radi postavljanja istih u formu koja je razumljiva od

strane onoga ko prima informaciju.

Pretvaranje podataka u informaciju

se može

ostvarititi većim brojem različitih postupaka obrade podataka (procesiranje podataka).

Obrada podataka je proces za pretvaranje podataka u informaciju. U primere se mogu
uključiti

sumiranje, klasifikacija i sortiranje

Vredno je napomenuti da bilo koji od gore pomenutih procesa služi za dovođenje
podataka u oblik razumljiv za onog ko prima informacije.
Naravno, da bi se podaci doveli do razumljivog oblika, gore pomenuti oblici se mogu

kombinovati.

Obrađivanje podataka je neophodno da bi ih rasporedili u razumljivi kontekst kako bi
bili razumljiviji. Naredna slika pokazuje prelazak podataka u informacije.

Podaci

Transformacioni procesi

Informacije

SUŠTINA INFORMACIJE.

Proces razvoja informacija

počinje sa prikupljanjem nekih tipova činjenica ili

statističkih podataka, koji se zovu podaci (eng. data). Kada se prikupe, podaci se po pravilu
analiziraju na neki način. Uopšteno rečeno informacija je skup zaključaka proisteklih iz
analize podataka koji odgovaraju radu jedne organizacije.

Kao primer za ilustraciju veze između podataka i informacije, menadžeri prikupljaju

podatke o platama pojedinaca unutar preduzeća da bi mogli doći do informacije kako razviti
konkurentne iznose plaćanja, zatim podatke koji se odnose na moguće događaje sa štetnim
materijalima, da bi dobili informaciju kako da poboljšaju zaštitu radnika, prikupljaju podatke o
demografiji kupaca kako bi došli do informacije o proizvodu koji će se ubuduće tražiti.

INFORMACIONI RESURSI.

Resurs

– skup objekata ili subjekata koji, neposredno ili posredno doprinose

realizaciji ciljeva funkcionisanja poslovnog sistema.

Podatak, informacija i znanje se označavaju pojmom

„informacioni resursi”

u užem

smislu i za njih ne postoje opšte prihvaćene definicije.

Informacioni resursi organizacije obuhvataju

znanje, informacije i podatke

koji se

koriste za

rešavanje problema poslovanja

, kao i tehnološke sisteme vezane za akviziciju,

čuvanje i obr

Sličnosti informacije

kao resursa sa drugim resursima poslovnog sistema:

•

informacija poseduje fundamentalnu vrednost, kao i rad, novac, roba ili

sirovine,

•

ona ima karakteristike koje se mogu identifikovati i meriti, kao što su: metod i

cena dobijanja, svrha u kojoj se koristi, različite oblike i sredstva kojima se stvara i principe kako
se ona obrađuje,

• informacija postoji u raznim stepenima „čistoće” i korisnosti,

Dostupnost – Kako organizacije obezbeđuju relevantne informacije zaposlenim i

partnerima preko računarskih aplikacija, veba i e-mejla? Kako se znanje koristi za primenu
pribavljenih informacija i razmeni istih između zaposlenih?

Legalnost – Kako organizacije obezbeđuju korišćenje informacija o kupcima,

zaposlenim i tržištu u saglasnosti sa pravnim i etničkim standardima?

Sigurnost – Kako se štite informacija od slučajnih ili namernih upada?
Vrednost – Kako informacije pomažu da organizacija postigne svoje poslovne ciljeve?

INFORMACIJE PODRŽAVAJU PROCESE.

Informacije omogućuju organizacijama da:

1. Osete šta se događa u spoljnjem okruženju i saflasno tome odgovore kroz

njihovu strategiju i taktiku.

2. Istraže zahteve za novim proizvodima.
3. Nadgledaju i kontrolišu operativne procese radi produktivnosti i njihovog

poboljšanja radi uštede vremena i novca.

4. Razmenjuju informacije sa partnerima kao što su snabdevači radi poboljšanja

njihovih radnih procesa.

5. Prenose poruke o brendovima i proizvodima interno i eksterno.

SISTEMI.

Skup objekata uređen u pravilan međuodnos

, ili na osnovu nekih razložnih metoda,

uobičajeno logičkih ili naučnih celina svih objekata koji slede opšte zakonitosti ili principe
celovito ispoljavanje suštinskih principa ili činjenica, uređenih u svrsishodnu zavisnost ili vezu
sistematsko jedinstvo principa ili delova koji čine jednu celovitu stvar kao što su filozofski
sistem, sistem uprave, verski sistem, botanički ili hemijski sistem, vojni sistem, solarni sistem.

Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima

TEORIJA SISTEMA.

Teorija Sistema je

skup naprednih postavki

koje imaju za

cilj da prepoznaju

pet osnovnih elemenata sistema

i da pomognu razumevanju i objašnjenu složenih sistema –

naročito humanih sistema.

1.Komponente sistema sarađuju radi postizanja kolektivnog cilja.
2.Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji. Oni su smešteni unutar određenog okruženja.

Širina, obuhvatnost sistema oređena je njegovim granicama. Granica obeležava povezanost
(interface) između sistema i njegovog okruženja.

3.Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od podsistema.
4.Podsistemi se mogu posmatrati kao sistemi.
Njihovo okruženje uključuje druge potsisteme sa kojima su oni povezani.
5. Proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema.
Sredstvo za analizu i unapređenje poslovnih procesa.
Sistem - skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema zajedničkom
cilju.