Visoka ekonomska skola strukovnih studija
Pec – Leposavic
SEMINARSKI RAD
Predmet: Elektronsko poslovanje
i Internet marketing
Tema: Tehnoloski potencijal interneta
Mentor: Student:
Marko Savic Mitovic Miona 63/18
Pec – Leposavic, 2019.
SADRZAJ
Uvod ……………………………………………………………………………3
1. Nastanak i razvoj funkcionisanja mreže...........................................................4
2. Istorija Interneta................................................................................................6
3. Internet u Srbiji.................................................................................................8
4. Protokoli i mreze...............................................................................................9
5. Struktura mreze...............................................................................................12
6. Aplikacije i korisnici………………………………………………………..14
7.Servisi………………………………………………………………………..15
8. Elektronska posta……………………………………………………………16
9. World Wide Web (www)……………………………………………………17
Zakljucak………………………………………………………………………19
Literatura………………………………………………………………………20
1. Nastanak i razvoj funkcionisanja mreže
Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija. Nastao je 1969. godine,
kada je pseudo–nezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects
Agency — ARPA), koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju
razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malu grupu računarskih programera i
elektronskih inženjera da redizajniraju način na koji računari funkcionišu. Rezultat ovih napora bio je
ARPANET, prva računarska mreža. ARPANET je zamišljen kao mreža koja je trebalo da obezbedi
komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od
interesa za armiju. Tokom sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u
potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju DDN (Defense Data Network —
DDN). Internet, naslednik ARPANET–a, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije za
nauku (National Science Foundation — NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraživača i studenata, iz
privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mrežu preko računarskih centara u svojim
institucijama.
Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mrežom i tako je nastao NSFNET.
Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih Američkih Država, a
priključile su joj se i NASA i druge državne agencije. Otprilike u isto vreme, 1978. i 1979. godine, širio se
i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (u početku) studenti i profesori američkih univerziteta
razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i neformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET,
mrežu na koju je priključio najpre univerzitetske računare iz Sjedinjenih Država, a kasnije i iz Evrope
(projekat EARN) i drugih krajeva sveta.
Povezivanje računara u mrežu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijama koje su
se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne načine. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990.
godine predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojećih mreža, najpre na
nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se poveže EARN, koji je postojao u
mnogim državama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama,
FUNET iz Finske itd. Na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bez razloga
prozvan „mrežom svih mreža" — sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bili pojedinačni računari već
kompletne računarske mreže organizovane na najrazličitije moguće načine. Jedino zajedničko svim ovim
mrežama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.
Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijedna državna
ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. Pojedine države i firme, istina, vlasnici su
delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu postoji samo jedno vlasništvo —
svako je vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj računar koristi
kako želi i da na njemu drži sadržaje koje on smatra potrebnim. To, dalje, znači da svaki vlasnik računara
samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu, koje će sadržaje primati sa mreže i šta će slati
drugima.
Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host računara koji povezuju 40
miliona korisnika posredstvom 70.000 mreža. Prema proceni firme Network Wizards sredinom 1997.
godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih računara raspoređenih u 1.301.000 domena. Najviše
računara nalazi se u komercijalnom (.com) domenu — njih oko 4,5 miliona. Sledeći domen po broju
računara je domen američkih univerziteta (.edu) sa 2,94 miliona računara, a odmah iza njega je domen
provajdera (.net) sa 2,16 miliona računara. Na četvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) sa
oko 995.000 računara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnom domenu
Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 računara. Drugim rečima, mada Jugosloveni čine 0,2% svetske populacije,
naši računari čine svega 0,015% Interneta. Prema podacima firme Open Market, januara 1997. godine
58% svih računara na Internetu nalazilo se u Sjedinjenim Državama. Najpopularniji servis za pretraživanje
je Yahoo!, kome dnevno pristupi 38 miliona korisnika. Od ukupnog broja računara na Internetu 23%
nalazi se u komercijalnom (.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo priključeno 14,8 miliona
domaćinstava. Od ovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogućnost on–lajn trgovine, a
procene firme Jupiter Communications govore da će 2002. godine preko 15 miliona domaćinstava trgovati
preko Interneta.
Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili
internkonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu
strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza
podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti
serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati
realno kolika je ona zaista.
