Електронско учење
се може дефинисати као процес преношења знања и
вештина електронским путем уз коришћење одговарајућих
рачунарских
апликација
, .
,
.
тј наменских програма и окружења у процесу учења Те
апликације и процеси обухватају учење преко
-a
веб
,
рачунара
,
у дигиталним
,
учионицама а садржаји се преносе преко
Интернета
,
-
/
,
интра нета екстранета
,
...
аудио и видео трака сателитске телевизије
Прелазак на електронско учење никако не значи одбацивање постојећег
/
,
садржаја за подучавање обучавање већ само побољшање постојећег
,
.
образовног материјала односно његово осавремењавање
:
Преносиве врсте садржаја које се користе у електронском учењу чине
Word
,
документи
Adobe
Acrobat
,
;
датотеке као и све остале датотеке
(
Веб садржаји
HTML
, Shockwave, JAVA
.);
итд
streaming
(RealVideo, MP3 audio, NetShow);
Континуални или
медијуми
.
(
Ауторизовани наставни садржаји у виду тзв извршних курсвера
.
енгл
co-
urseware
).
,
Да би електронско учење било могуће најпре је потребно да се наставни
.
садржај учини доступним преко Интернета или интранета То се постиже
израдом веб странице са одговарајућим материјалом за обуку који корисник
.
,
може да преузме Осим тога сложен систем електронског учења захтева читав
:
низ компоненти у које спадају
–
(
-
Процес регистрације креирање јединствене лозинке идентификацио ног
)
,
-
броја за сваког учесника у процесу електронског учења чиме се омо
;
гућава његов приступ систему
–
Контрола активности давање могућности корисницима да приступе оним
садржајима и функцијама који одговарају њиховим улогама у процесу
,
-
учења чиме се постиже да све активности унутар система буду забеле
;
жене и праћене
–
-
Окружење које подржава учење омогућавање корисницима да међу собно
,
-
комуницирају учествују у настави и постављају питања својим пре
/
;
давачима инструкторима
–
Тестирање и оцењивање мерење успешности у савладавању знања и
;
вештина
Праћење процеса наставе и формирање базе података за управљање и
–
администрирање са могућношћу прављења разноврсних извештаја
,
бележење свих активности везаних за учење које ће се потом користити за
.
разне извештаје
Elektroničko učenje (
e-učenje
ili
engl
.
e-learning
)
danas sve češće susrećemo u
praktičnoj primjeni. Osim osnovne upotrebe multimedije i
interneta
u sklopu
svakodnevnog formalnog obrazovanja, danas se putem sustava e-učenja omogućava i
organizacija konferencija, kao i tzv.
E-learning
akademije,
online
obrazovanja
zaposlenika u nekim
tvrtkama
te različiti komercijalni tečajevi.
Današnje doba modernih
tehnologija
i
globalizacije
donosi brze promjene u svim
aspektima ljudskog života. Svakim danom stvaraju se nove informacije, a opći razvoj
kontinuirano zahtijeva nova znanja i vještine. Javlja se potreba za što bržim,
pravovremenim
obrazovanjem
, koje će istovremeno biti otvoreno, široko dostupno.
"Početak obrazovanja na daljinu na sveučilišnoj razini dogodio se u
SAD
-u krajem
19.
stoljeća
, kad je pokrenuto više inicijativa za obrazovanje putem
dopisnih studija
. Već
početkom
20. stoljeća
pozornost je usmjerena kreiranju
novih pedagoških modela
za
dopisne studije, kao i
standardima kvalitete
za njihovo provođenje. (…) Računalna
tehnologija omogućila je
interaktivno poučavanje
u obrazovanju na daljinu koje je
vođeno posebno dizajniranim obrazovnim softverom (engl.
courseware
), a prvi takvi
sustavi pojavili su se približno
1960
. godine. (…) Poseban napredak u
korištenju
računala
za obrazovanje omogućila je tehnologija
multimedijalnog
CD-ROM
-a
,
a svojevrsna tehnološka i pedagoška revolucija u obrazovanju na daljinu nastupila je s
razvojem
World Wide Weba
."
se tako sami moraju motivirati, individualno procjenjivati potrebu za učenjem, što
može dovesti do upitnih rezultata i objektivno slabog napretka u procesu učenja.
Jedan već razrađen sustav e-učenja nailazi na
probleme s
autorskim pravima
za
sadržaje određenog tečaja i sl., kao i na
pojavu sličnih nelojalnih ili pak
kvalitetnijih tečajeva drugih autora
. Sustav
zahtijeva određenu tehničku
podršku
, koja košta, i
stalan razvoj u skladu s razvojem tehnologije kojom se
koristi
.
Sustavi za e-učenje
[
uredi
|
uredi kôd
]
Tipičan sustav za e-učenje u osnovi je web aplikacija kojoj korisnici pristupaju
putem
web preglednika
na svojim računalima. Korisnici mogu pristupati sustavu za e-
učenje s bilo kojeg računala dok god imaju pristup internetu. Uobičajeno je da se ovakvi
sustavi instaliraju na
web poslužiteljima (engl. server)
koji se nalaze u školi, fakultetu ili
nekoj drugoj organizaciji, pri čemu pružaju mogućnost kreiranja tečajeva za e-učenje
koji tako postaju mjesta za postavljanje i dijeljenje materijala, online diskusije,
rješavanje kvizova, predaju zadaća itd.
[5]
Zahvaljujući svojoj jednostavnosti korištenja i
fleksibilnosti,
Moodle
je trenutno najpopularniji sustav za e-učenje koji se koristi diljem
svijeta.
[6]
Zaključak
[
uredi
|
uredi kôd
]
Unatoč svim prednostima e-učenja, ono danas ne može zamijeniti klasičan pristup
učenju i obrazovanju općenito. Posebice u dubljem razmatranju širenja najrazvijenijeg
oblika e-učenja (onog u potpunosti organiziranog na daljinu), javljaju se pitanja
relativne kvalitete rezultata, kao i samog tijeka takvog učenja te upitna individualizacija
cijelog procesa.
"Suprotno onom što često čujemo, e-learning nije samo alat, zapravo uopće nije alat. E-
learning je vrsta komunikacijskog kanala, kanala kroz koji se odvija učenje. Poput
komunikacije licem u lice, poput tiska ili
telefona
. Poput
TV
i audio-video sustava."
("E-
learning's greatest hits", Clive Shepherd)
[7]
Proces pripreme elemenata tečajeva za e-učenje je svakako kreativniji i složeniji od
puke replikacije nastavnog procesa kroz nastavne jedinice pri čemu treba naglasiti kako
je hibridno učenje koje koristi najbolje značajke tradicionalnog i e-učenja idealan
koncept za budućnost obrazovanja. Nastavnicima se tako pruža mogućnost isporuke
većine nastavnih sadržaja u
online
okruženju pri čemu se vrijeme provedeno u učionici
može iskoristiti za raspravu, pitanja i rješavanje eventualnih problema s polaznicima.
Nadalje,
online
diskusije pružaju priliku brojnim polaznicima izraziti se na način koji u
učionici ne bi mogli zbog sramežljivosti ili nesigurnosti. Ovo je olakotna okolnost za one
polaznike kojima treba više vremena za sastaviti pitanja ili pripreme odgovore
u
online
raspravi. Ako se pri implementaciji sustava za e-učenje sistematično u obzir
uzmu tehnološki i pedagoški aspekti e-učenja njihova primjena može znatno
unaprijediti efektivnost i efikasnost učenja. Poznato je da ljudi uče na različitim
razinama i na različite načine, pa će učenje biti najefektivnije i najefikasnije onda kada
su nastavni materijali maksimalno individualizirani i prilagođeni potrebama polaznika,
čemu e-učenje izrazito doprinosi.
Elektronsko učenje
Elektronsko učenje (Electronic Learning – eLearning) predstavlja svaku
upotrebu info-komunikacionih tehnologija u procesu nastave/učenja kako bi se taj
proces
podstakao
i/ili
unapredio.
Ovako široko definisan pojam dovodi do toga da se pod elektronskim učenjem
smatra niz obrazovnih aktivnosti, od toga da studenti koriste elektronsku poštu
kako bi poslali seminarske radove i delili materijale do toga da čitavi studijski
programi budu planirani i organizovani u online okruženju.
Ako je elektronsko učenje svaki obrazovni (studijski) program koji koristi info-
komunikacione tehnologije (IKT) u cilju realizacije nastave/učenja, onda se pod tim
pojmom može podrazumevati i kombinacija nastave u učionici sa učenjem u online
okruženju. Ipak, postoji pojam koji preciznije određuje ovaj način organizacije
nastave – to je obrazovanje na daljinu.
Važno je razlikovati pojam elektronsko učenje od pojma obrazovanje na daljinu.
Elektronsko učenje može biti vid obrazovanja na daljinu (u slučaju kada se ono
organizuje u online okruženju) ali obrazovanje na daljinu se ne može smatrati
elektronskim učenjem jer ono podrazumeva upotrebu i drugih medija (štampanih,
radio, televizije).
Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu je nastavni proces organizovan u cilju sticanja znanja,
umenja i veština učenika/studenta, pri čemu se komunikacija između aktera
nastavnog procesa u određenom stepenu odvija uz pomoć različitih medija i
tehnologija (štampani mediji, radio, telefon, televizija, info-komunikacione
tehnologije).
Obrazovanje na daljinu je proces koji zahteva kreiranje podsticajnog okruženja
za učenje u kome predavač i studenti pretežno ne dele isti fizički prostor. Izbor
medija za komunikaciju, nastavnih sredstava i komunikacionih kanala, uslovljeni su
nastavnim sadržajem, izborom nastavnih metoda i prirodom i odlikama tehničkog
sredstva (medija).
Obrazovanje na daljinu je prisutno u praksi već 150 godina a sa pojavom
računarskih tehnologija popularnost mu brzo raste. Može se realizovati uz pomoć
svih dostupnih medija i tehnologija koje služe kao nastavni materijali (npr. štampani
materijali, zvučni zapisi, video zapisi), kao komunikaciona sredstva (npr. telefon,
audio-konferencija, video-konferencija), kao komunikacioni kanali (npr. radio, TV).
Otvoreno učenje
Otvoreno učenje se često povezuje sa obrazovanjem na daljinu iz razloga što se
uz pomoć njega najpre može ostvariti težnja neke ustanove da bude otvorena ka što
većem broju korisnika. Otvoreno učenje se tumači na različite načine. Najčešće je se
to odnosi na ustanove ili sisteme obrazovanja koji podržavaju otvorenu upisnu
politiku, strategiju uvećanja broja polaznika, povećanu mogućnost izbora programa i
povećanu odgovornost učenika za obrazovni proces... Smatra se da računarska
