најзначајнија активност и саставни део дечијег живота. Јавља се као основна специфична
форма дечје активности, која се налази у складу са психофизичком особеностима дечијег
организма.Игра је неисцрпан извор радости, хтења, одушевљења, неопходних подстицаја
у изградњи јаке и чврсте личности. Она је за дете; рад, мишљење, уметност, реалност,
фантазија, као и могућност за развој разноврсних способности, особина и даровитости.
Игра је једини начин преко које се ангажују све стране дечије личности. Активност детета
у игри повољно утиче на развој организма у целини, а посебно на дисајне органе, крвоток
и коштано – мишићни систем. У процесу телесне активности развијају се и усавршавају се
њихове функције, које су од огромног значаја за живот детета уопште. У игри дете
задовољава потребу за кретањем, па се ствара ведро и радосно расположење, животна
радост и оптимизам. Она му покреће мисао, развија памћење, пажњу, машту и стваралачке
способности.

Игра је посебан облик учења. Дете има потребу да разуме свет који га окружује и

да овлада њиме. Оно у игри потврђује и присваја стечена искуства и постаје свесно тих
искустава.

Зато се с правом може рећи да је за дете игра начин живота, јер доприноси

хармоничном физичком развоју, јачању здравља, складном интелектуалном, моралном и
социјалном развоју.

Под елементарним играма подразумевају се једноставне игре које у једноставним

облицима примењујемо на разне начине у различитим условима, са или без помагала. Оне
су садржајима и правилима игре једноставне, лако примењиве, и прикладне за различите
отворене и затвнорене просторе. У њима су присутни основни, природни облици кренања
једноставним и сложеним ситуацијама. Многе елементарне игре омогућавају пун развој
пажње, памћење, маште и мишљење, а тиме јачају и вољне квалитете детета. У игри се
деца привикавају на обеде али и на поразе. Елементарне игре се најчешће примењују у
уводном и завршном делу активности.

ЦИЉ И ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ ЈАСЛЕНОГ

УЗРАСТА

Циљ физичког васпитања деце јасленог узраста је пре свега, да у систему

целокупног васпитања доприноси целовитом развоју личности, првенствено развоју
физичких, функционалних и моторичких способности, очувању и унапређењу здравља,
садржајнијем и кориснијем провођењу времена и развоју позитивних особина личности.

Физичко васпитање има посебан значај за дечји организам који је у динамичном

развоју.   Кретање,   односно   сврсисходна   физичка   активност,   као   основа   физичког
васпитања,   представља   један   од   основних   услова   за   нормалан   раст   и   развој   младог
организма.   Недостатак   моторичке   активности,   односно   ограничена   физичка   активност,
веома неповољно утиче на раст и развој организма, угрожава нормално функционисање
важних органа и система организма, здравље и нормалан развој деце. Јаслено доба је
период интезивног развоја свих органа и система дечијег организма: мишића, костију,
нервног система, унутрашњих органа-срца и крвних судова, дисајних органа и др.

Применом одговарајућих програма физичког васпитања, од најранијег детињства

обезбеђује позитиван утицај на:

•

хармоничан телесни раст и развој;

•

правилан развој моторике,усвајање лакоће, мекоће и координације покрета;

•

усвајања правилног држања тела

•

повећавање отпорности организма према неповољним спољашњим утицајима;

•

правилан развој и функционисање срца и крвних судова, дисајних и других органа

и система;

•

емоцијални и интелектуални развој и укупан развој дечје личности.

Физичко васпитање такође, доприноси социјализацији деце, развијању осећаја

другарства, толеранције и пажње према вршњацима.

Предшколска установа је одређена као прва ванпородична социјална средина у коју

се укључује дете, која му пружа повољне услове за развој и учење.

Да би вртићи били места где деца долазе да задовоље своје потребе са социјалним

живљењем, комуникацијом и сазнањем, потребно је у њима добром организацијом
створити одговарајући амбијент.

усвајање правилног држања тела, превенција телесних деформитета и отклањање
почетних функционалних поремећаја правилног држања тела

повећање отпорности организма према неповољним спољашњим утицајима

Деца у најранијем узрасту у вртићу имају организовану физичку активност.

Активности се планирају према старосној групи и  према временским приликама. Физичке
активности   се   одвијају   претежно   кроз   игру   а   имају   и   сазнајну   функцију.   Неговањем
физичких   активности   подстиче   се   такмичарски   дух   и   афинитет   према   спортским
дисциплинама код деце. Физичке активности у јасленом узрасту су припрема за наставу
физичког   васпитања   у   старијим   групама,   а   предуслов   су   добре   кондиције   и   здравља
школског детета.    Предшколска установа је  добра припрема деце за праћење наставе у
школама. Деца која похађају вртиће имају организовану физичку активност свакодневно
ујутру   око   петнаест   до   тридесет   минута   у   виду   лаких   вежби.   Постоје   и   усмерене
активности које се одвијају по старосним групама. Вежбају се по групама мишићи од
главе   према   стопалу,   по   15   минута   у   виду   разних   игара,   често   уз   музичку   пратњу.
Спроводи се и рекреативна настава у природи у трајању од 7 до 10 дана одласком ван
града,   лети   када   се   упражњавају   пливање,   трчање   по   песку,   игре   лоптом,   и   зими,
грудвање,   санкање,   клизање,   скијање,     вожње   клиском,   прављење   снешка,   шетање   по
снегу,   трчање.   Одласком   деце   ван   града   поред   физичких   активности   значајана   је
климатска промена нарочито из индустријски загађених градова, као фактор здравља у
овом узрасту. Деца се враћају освежена, опорављена, са побољшаном крвном сликом, у
бољој кондицији, спремнији за физичке напоре и наступајуће инфекције. У установама се
спроводе   специјалне   активности   према   узрасту   као   што   су   игре   лоптом,   прављење
полигона, пењање уз мердевине, уз уже, затим традиционалне   игре као што су бацање
камена   са   рамена,   скакање   преко   конопца   и   сл.   Слободне   активности   се   изводе   у
зависности   од   временских   прилика   као   што   су   шетње   парком,   игре   на   отвореном
простору, у песку, на топогану итд. И у току когнитивних, сазнајних активности као што
су цртање, резање, лепљење по паноима, вежба се фина и груба моторика руку код деце.

Неговањем физичких активности у најранијем узрасту одржава се добра кондиција и

добро   здравље   младог   нараштаја     која   се   наставља   наставом   физичког   васпитања   у
предшколском   узрасту   три   пута   недељно.   Упознавањем   и   зближавањем   са   разним
спортским   дисциплинама   код   деце   се   ствара   афинитет   према   одговарајућој   спортској
дисциплини а то је пут да се определе да се активно баве спортом.