Тема: Елементи кривичног дела
Професор: Студент:
Садржај:
1. Појам кривичног дела...............................................................3
2. Радња кривичног дела...............................................................3
3. Предвиђеност у закону...............................................................6
4. Противправност..........................................................................8
5. Елементи кривичног дела.......................................................12
6. Друштвена опасност.................................................................13
7. Редослед елемената у појму.....................................................13
8. Међународно кривично право................................................14
извршења и као радња саучесништва. Радња извршења је увек у закону на одређени начин
прописана као чињење или нечињење човека којим се врши кривично дело. Радња
саучесништва се може манифестовати као саизвршилаштво, подстрекавање и помагање.
Да би кривично дело постојало мора прво постојати дело (радња) човека која испуњава
услове који се захтевају за радњу кривичног дела. То је законом одређено вољно
понашање човека које се манифестује у спољном свету. Понашање које није вољно не
може се сматрати радњом у кривичноправном смислу. У теорији се истиче да радња има
троструку улогу: основног, повезујућег и разграничавајућег елемента у општем појму
кривичног дела. Као основни елемент она је виши појам који обухвата све облике
испољавања кажњивог понашања и то: чињење, нечињење, умишљајну и нехатну радњу,
довршену и недовршену радњу итд. Као повезјући елемент она представља главни
ослонац у појму кривичног дела, док се остали елементи јављају као атрибути радње,
односно услови које радња мора да испуни да би представљала конкретно кривично дело.
Разграничавајућа функција радње указује у којим ситуацијама нема радње кривичног дела
(извршење кривичног дела под утицајем неодољиве силе, у стању губитка свести, у
случају рефлексних покрета). У теорији се прави разлика између радње чињења и радње
нечињења. Чињење је вољни телесни покрет (комисивни деликти), а нечињење вољно
пропуштање телесног покрета (омисивни деликти). Кривична дела нечињења се деле на
права кривична дела нечињења и неправа кривична дела нечињења. Права кривична дела
нечињења су она која су у кривичном закону одређена као нечињење, и не могу се никако
другачије учинити него нечињењем, тј. пропуштањем дужног чињења (нпр.
непријављивање кривичног дела и учиниоца). Неправа кривична дела нечињења су по
својој природи таква да се редовно врше чињењем али изузетно се могу извршити и
нечињењем. Тако нпр. убиство се по правилу врши чињењем, али се исто тако може
извршити и нечињењем у случајевима недавања хране детету или лекова болеснику. За
неправа кривична дела нечињења битно је да је постојала дужност на чињење, јер само
пропуштање дужног чињења може бити кривично дело. Дужност на чињење може да
произилази из више основа: а) из закона (обавеза родитеља да издржавају своју малолетну
децу) б) из неког правног посла – уговора (нпр. уговора о доживотном издржавању), в) из
неког претходног чињења којим је створена обавеза на чињење или којом је створена
опасност за друго лице (нпр. када неко поведе туђе дете у шетњу, дужан је да се о њему
стара док га не врати, лекар који је започео хируршку интервенцију дужан је да је заврши,
лице које је ископало јаму за гашење креча или канал за воду дужно је да је затрпа или
обезбеди). Радња извршења може бити прописана алтернативно и кумулативно. У првом
слчају за постојање кривичног дела потребно је да је предузета само једна од више
алтернативно прописаних радњи (нпр. за постојање кривичног дела злочина против
човечности). У другом случају радња извршења је прописана кумулативно па је за
постојање радње извршења потребно да буду остварене све прописане радње извршења
(нпр. код кривичног дела непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди
потребно је да извршилац nпроузрокује повреду неког лица и да га остави без помоћи).
2. Последица кривичног дела
Последица је произведена промена или стање у спољном свету. Иако радња
кривичногдела увек проузрокује неку врсту последице, та последица није у свим
случајевима неопходна за постојање кривичног дела. Наиме, постоје кривична код којих
