Univerzitet Privredna akademija Novi Sad
Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
Predmet: Menadžment
Tema: ELEMENTI MENADŽMENTA
Predmetni profesor:
Student:
Prof. dr Marko Carić
Igor Iričanin
Asistent:
Broj indeksa:
dr Gordana Bajatović
252-12
U Novom Sadu, decembar 2012.
SADRŽAJ
1.
Uvod ........................................................................................................................................ 1
2.
Planiranje ................................................................................................................................. 2
3.
Organizovanje ......................................................................................................................... 4
4.
Vođenje ................................................................................................................................... 7
5.
Koordinacija ............................................................................................................................. 9
6.
Kontrola ................................................................................................................................. 10
7.
Zaključak ................................................................................................................................ 12
8.
Literatura ............................................................................................................................... 13
Menadžment
Elementi menadžmenta
Prof. dr Marko Carić
Igor Iričanin
dr Gordana Bajatović
252-12
- 2 -
2. PLANIRANJE
Planiranje je prva funkcija menadžmenta, što znači da menadžment kao proces započinje
upravo tom funkcijom. U razmatranje problematike planiranja kao procesa menadžmenta,
potrebno je postaviti pitanje zašto je ono neophodno. Kreinter naglašava dva konceptualna
razloga, i to su orgraničenost resursa i neizvesnost okoline
2
.
Planiranje se, kao proces, može definisati kao menadžerska funkcija, kojom se određuju
ciljevi tekućeg poslovanja i razvoja organizacije, kao i predviđanje i definisanje budućih zadataka
i uslova u kojima se trebaju izvršavati zadaci i ostvarivati ciljevi. Svaka budućnost je, manje ili
više, neizvesna, a cilj planiranja jeste da osujeti i, što je više moguće, ublaži posledice te
neizvesnosti. Drugim rečima, da ne postoji neizvesnost, nepoznanice i nesigurnost, ne bi
postojala ni potreba za planiranjem.
Opšte je poznato da se u svakoj organizaciji može efikasno i organizovano upravljati
samo na osnovu dobro razrađenih i sprovedenih planova na svim nivoima. Zbog toga se
planiranje razvilo u posebnu naučnu disciplinu sa formulisanjem objektivnih postavki na kojima
se ono zasniva i funkcioniše.
Kvalitet planiranja zavisi samo i isključivo od kvaliteta kadrova koji se bavi poslom
planiranja, zatim od veličine preduzeća, stanja na domaćem i inostranom tržištu itd. Aktivnosti
planiranju su, bez obzira na različitosti organizacija u kojima se planira, manje-više
standardizovane.
U menadžerskoj praksi razvijanje planova vrši se u sledećim koracima
3
:
I.
Predviđanje,
II.
Perspektivno planiranje,
III.
Srednjoročno planiranje,
IV.
Osnovno planiranje,
V.
Operativno planiranje, i
VI.
Terminiranje.
Predviđanje predstavlja projektovanje budućnosti i usmeravanje organizacija ka
budućim, nastupajućim promenama. Mnogi autori, zapravo, predviđanje ne smatraju fazom, već
prognoziranjem određenih, budućih, tokova kako u internom tako i eksternom okruženju. Samo
2
Buble M., “Osnovi menadžmenta”, str. 86
3
Radosavljević dr Ž., Tomić dr R., „Menadžment u modernom biznisu“, str. 181
Menadžment
Elementi menadžmenta
Prof. dr Marko Carić
Igor Iričanin
dr Gordana Bajatović
252-12
- 3 -
predviđanje se vrši na osnovu elemenata koji se mogu pribaviti, i sagledavanju svetskih trendova
i projektovanja nacionalnog razvoja sistema u dužem vremenskom periodu.
Perspektivno planiranje je globalno predviđanje za period od oko deset godina. Zbog
manjka dostupnih informacija, ova faza planiranja je i najmanje tačna, odnosno stepen tačnosti
je najmanji a neizvesnost najveće. Perspektivno planiranje služi kao osnova za kvalitetno
sprovođenje drugih faza planiranja.
Srednjoročno planiranje obuhvata period od pet godina, i u odnosu na perspektivno,
srednjoročno planiranje ima veći stepen tačnosti, odnosno manji stepen neizvesnosti. Polazna
osnova za izradu srednjoročnog planiranja jeste perspektivno planiranje, odnosno na osnovu
korekcija perspektivnog planiranja koje su rezultat novih saznanja ili promena na tržištu.
Srednjeročno planiranje obuhvata:
I.
Potencijalno napuštanje postojećih, i uvođenje novih proizvoda i usluga;
II.
Rekonstrukciju postojećih ili uvođenje novih proizvodno-uslužnih linija i
kapaciteta;
III.
Usavršavanje postojećih i prijem novih komponentnih kadrova, i
IV.
Eksterni i interni nastup na tržištima i povećanje rasta i razvoja kompanija.
Osnovno planiranje je faza planiranja koja obuhvata period od godinu dana. Bz njega
je nemoguće uspešno poslovanje bilo koje organizacije. Osnovno planiranje obuhvata plan
proizvodnje ili pružanja usluga, plan troškova, budžet ili finansijski plan, plan dobiti, plan
investicija, itd.
Operativno planiranje je faza u kojoj se ravnomerno raspoređuje proizvodnja ili
pružanje usluga a sve zarad optimalnog iskorišćenja resursa i ostvarenja dobiti. Operativni plan
se sprovodi na mesečnom nivou, i njime se obuhvataju planovi osnovnog planiranja kao i svi
vanredni ili nepredviđeni radovi i usluge.
Terminiranje se u praksi često naziva i finim planiranjem jer se njime planiraju
aktivnosti u toku jednog dana ili eventualno jednog sata. Terminiranje mora biti racionalno tj. ne
sme biti skuplje od efekata koji se od njegove primene ostvaruju. Ova faza planiranja je posebno
razvijena u japanskim organizacijama koje su poznate po detaljisanju.
Proces osnovnog planiranja obuhvata nekoliko bitnih faza
4
:
I.
Prikupljanje podataka,
II.
Selekcija prikupljenih podataka,
III.
Analiza prikupljenih podataka,
4
Radosavljević dr Ž., Tomić dr R., „Menadžment u modernom biznisu“, str. 183
