VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO TEHNOLOŠKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
POSLOVNA EKONOMIKA
“Elementi preduzeća”
Profesor: Student:
Dr. Nebojša Matić
Šabac, novembar 2017.
SADRŽAJ
UVOD
3
1.
RADNI KOLEKTIV
4
1.1.
Sastav radnog kolektiva
4
1.1.1. Problemi optimalnog sastava radnog kolektiva
4
1.1.2. Organizacioni problemi optimalnog sastava radnog kolektiva
6
1.1.3. Problemi procene poslova
7
1.1.4. Izbor osoblja
8
1.2.
Stručno usavršavanje kadrova
10
1.3.
Fluktuacija radnika
10
1.4.
Motivisanje i zaštita interesa radnika
10
2.
SREDSTVA ZA PROIZVODNJU KAO ELEMENT
PREDUZEĆA
11
3.
ORGANIZACIJA POSLOVANJA
12
4.
REZULTATI POSLOVANJA KAO ELEMENT
PREDUZEĆA
13
ZAKLJUČAK
14
LITERATURA
15
2
1.
RADNI KOLEKTIV
Radni kolektiv je nosilac radne snage koju čini skup fizičkih i umnih sposobnosti za
odgovarajući rad i koja predstavlja osnovni element proizvodnje. Međutim, kako je radna
snaga neodvojiva od ličnosti čoveka, njeno pribavljanje uslovljeno je zapošljavanjem radnika.
Otuda radni kolektiv predstavlja glavni element u strukturi preduzeća.
S obzirom na ulogu i značaj radne snage u poslovanju preduzeća, radni kolektiv mora
biti sastavljen od potrebnog broja radnika odgovarajuće stručne kvalifikovanosti. Pri tome,
broj i kvalifikovanost radnika neophodno je uskladiti s vrstom delatnosti i obimom poslovanja
preduzeća.
1
Način na koji se koristi radna snaga u procesu preduzeća, kao i uslovi u kojima
radnik radi predstavljaju bitan faktor uključivanja pojedinca u radni kolektiv. Radnici koji su
zaposleni u preduzeću postaju radni kolektiv tek kada se pojedinci u njemu međusobno
povežu zajedničkim ciljem i jedinstvenim radnim moralom.
1.1. Sastav radnog kolektiva
1.1.1. Problemi optimalnog sastava radnog kolektiva
Radni kolektiv nastaje slobodnim angažovanjem radnih ljudi u preduzeću. Međutim,
jasno je da sastav radnog kolektiva nije rezultat isključive slobodne volje i želje za radom u
određenoj organizaciji, nego je rezultat određenih potreba sa gledišta strukture radnog
kolektiva u zavisnosti od funkcije koju će organizacija imati u procesu društvene reprodukcije
i u zavisnosti od njene delatnosti, sredstava i ciljeva. Organizacija je simbioza rada i
sredstava, definisana ciljem u procesu društvene reprodukcije iz koje proizlazi određenost
strukture rada i strukture sredstava. U preduzeću, sastav radnog kolektiva je uslovljen
dejstvom raznih faktora, kao što su: mogućnosti iznalaženja odgovarajuće radne snage, izbor
koji može biti obavljen više ili manje intuitivno, izbor na bazi naučnih metoda, greške u
izboru ili čak slučajnosti. Sastav radnog kolektiva može više ili manje odgovarati potrebama.
Optimalni sastav radnog kolektiva je onaj sastav, koji se podudara sa potrebama,
ceneći sa gledišta sposobnosti radnog kolektiva da izvrši zadatke koji se pred njim nalaze.
Optimalni sastav radnog kolektiva je onaj njegov sastav pri kome će radni kolektiv na najbolji
način izvršiti svoje zadatke.
1
Stavrić, B., Paunović B. i Bojović P., „
Poslovna ekonomija – osnovi ekonomije preduzeća, za I
razred ekonomske škole
“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2012.
4
Podelom rada su određena sva radna mjesta. Svako radno mesto ima svoje zadatke. Da
bi se ti zadaci na radnom mestu obavljali uspešno, potrebno je da svaki član kolektiva ima one
sposobnosti koje su potrebne za obavljanje zadataka na poverenom mu radnom mestu, tj. on
mora biti kvalifikovan za te zadatke. Njegova kvalifikovanost mora odgovarati potrebama
radnog mesta kako kvalitativno tako i kvantitativno. Kvalifikovanost radnika mora po svojoj
vrsti odgovarati poslovima koji se na radnom mestu obavljaju. Radnik mora biti kvalifikovan
za onu struku u koju ulaze poslovi koji se na radnom mestu obavljaju. Svako odstupanje od
potrebne vrste kvalifikovanosti odnosno vrste stručnosti, dovodi u opasnost izvršenje
zadataka.
U svakoj struci radnik može biti više ili manje kvalifikovan, više ili manje stručan.
Stepen njegove stručnosti treba da odgovara stepenu stručnosti koji je potreban za obavljanje
zadataka na poverenom radnom mestu. Odstupanja od te potrebne ili propisane
kvalifikovanosti mogu biti na niže ili na više.
Ako se na radnom mestu nalazi radnik čiji je stepen kvalifikovanosti niži od
propisanog, najmanja posledica će biti radni učinak manji od potrebnog, kvar veći, a i samo
izvršenje zadatka može biti dovedeno u pitanje.
Ako bi se na radnom mestu nalazio radnik čiji je stepen kvalifikovanosti viši od
propisanog, izvršenje zadatka bi bilo obezbeđeno, radni učinak bi verovatno bio nešto veći od
propisanog, ali bi takav radnik bio nedovoljno i nepravilno iskorišten, pri čemu bi izazvao
veće troškove nego što je potrebno, ako bi njegova primanja bila veća nego što je nužno na
odgovarajućem radnom mestu.
Da bi se postigao optimalni sastav radne snage potrebno je na svakom radnom mestu
imati radnika sa onom vrstom i onim stepenom kvalifikovanosti koji su propisani na osnovu
podele rada.
5
